Veoma slozen proces, ali postoje dvije osnovne vrste:
1. BOLNO- nikako vam se ne ustaje, nebitno da li zbog mamurluka od sinoc,
ili vam se ne ide u skolu ili na posao... postoji vise varijacija:
a.budi vas alarm telefona, satai slicno... slijedi ucutkavanje istog
raznim tehnikama (gadjanje, udaranje, bacanje... mada se u rijetkim
slucajevima sjetite i da postoji STOP dugme :)
b.budi vas osoba bez autoriteta (mladja sestra, brat ili slicno... )
e to joj nije trebalo! (slijede humanije verzije slucaja pod a.)
c. budi vas osoba sa autoritetom.
Savrsen pocetak loseg dana! Ozbiljno razmisljate o varijanti ''
baciti se kroz prozor'' (pitanje je da li zivite na dovoljnoj visini)
2. BEZBOLNO - budjenje sa dobrim razlogom za ustajanje. Narocito je prijatno ukoliko vas budi voljena osoba, najdraza pjesma ili miris kafe...
„bacanje blata“
Tačno ta rečBacanje blata5 definicija →
Stara pozajmljenica iz nemačkog jezika.
Pošto je krajem 19. i početkom 20. veka trend korišćenja iskvarenog nemačkog u Vojvodini dostigao vrhunac, tako je i ovaj naziv pored gomile ostalih nastao.
Hundsfrajlom su obično bile podrugljivo prozivane od strane seoskih žena i tračara gospođe koje poseduju psa odabrane rase kao saputnika i ljubimca.
Pošto je uporedo sa trendom korišćenja iskvarenog nemačkog (tzv. "nemeckog") u Vojvodini rastao i trend posedovanja psa kao nerazdvojnog saputnika kod zapadno-evropskih dama, moralo je doći i do prihvatanja takvog trenda i kod naših dama.
Podrugljiv nadimak su dobijale zbog svog hipsterskog ponašanja koje nije godilo oku tadašnje seoske zatucane publike.
Još uvek se taj podrugljiv naziv zadržao u govoru vojvođana pa nije za začuditi se kada ga dobije neka svojeglava hipsterka sa minijaturnim psom na povodcu koga vuče za sobom dok je komšiluk gleda kako preskače lokve od blata po putu.
Marica: Jesi vidla onu malu Pecinu što se šeće tuda sa onijem kerićem na lancu?
Dana: Jesam, vidla sam je neki dan. Još pomislim u sebi: "Vid nju što špacira kerića po ulici ko kakva hundsfrajla. Pa šta ta misli da je?"
Marica: Ne znam sestro al ja bi rekla da je ona malo prelađena.
Vidiš, Maestro, opet grešiš. Jako grešiš. Ajde što mene gađaš govnima, nego što misliš da znaš kako ovaj sajt funkcioniše, a ja sam dovoljno dugo ovde aktivan da znam kako će se sve izdešavati. Maestrovi tigrovi ne postoje, postoje samo Kajzenove hijene, a one samo čekaju najlakši plen. Malo sam melodramatičan i patetičan, ali izgleda da je to onaj bosanski deo mene. Jebiga, genetika.
Zamislimo sledeću situaciju. Lepa devojka džogira po parku nekoliko dana nakon njenog 18. rođendana. Puna je elana, uživa u svojoj još uvek ranoj ženstvenosti. Obula je Asiks patike za trčanje. Kosu je vezala u konjski rep. Nosi uske helanke i majicu sa V-izrezom. Telo joj je zrelo, dojke su joj ko mali psići, što bi rekao veliki Pero Zubac. Posle nekog vremena džogiranja, ona zakorači u deo parka koji nije ispunjen šetačima, misleći da je sigurna. Trči i trči. Odjednom, noga joj se duboko zaglibi. Ona padne. Jako joj je teško da izađe iz tog gliba. Koprcajući se da izađe, helanke joj se poderu u predelu između dva gluteusa. Iz blata ne može da izađe. Što se više koprca, to joj se ta rupa na helankama sve više širi. Međutim, ona smatra da ta rupa na njenim helankama ne predstavlja nikakad problem. Odjednom, gotovo niotkuda, pojavljuje se grupa golih crnaca sa nabreklim kitama (?!). Ne znaš kom od njih je veći. Naravno, svako ko ima bogato iskustvo u gledanju pornića može da zaključi kako će ova priča da se dalje odvija. Crnci, držeći se za svoja splovila, prilaze curi s ciljem brutalne osvete belcima zbog njihove viševekovne hegemonije nad crnačkim življem. Svi očekujemo isto, naravno. Međutim, neverovatnim spletom okolnosti, jednom crncu moralni aparat nadvlada ovaj strašni nagon i kaže ovim drugim crncima: Ljudi, pobogu, devojka je u blatu, pomozimo joj! Drugi crnci se u početku bune, ali s neverovatnom lakoćom se u njima probudi neka humanost za koju nisu ni znali da postoji. Crnci s nabreklim kitama vade curu iz blata, dok je jedan čak i opomene da su joj se helanke iskidale i da pripazi na to.
Zamisli, Maestro, koliko je mala šansa da se ovo u stvarnosti desi. A desilo se na ovoj temi. I ono što ti sad radiš je da onom crncu, kojem se prvom probudio taj ljudski deo u mozgu, kažeš jako neprijatnim tonom: Odjebi od mene, crnčugo jedna!, a nijednom crncu u ekipi kita nije spala.
To je prvo i osnovno pravilo u radnom planu programera koji prave sportske igrice...
Nebitno da li se radi o fudbalu ili kosarci (u mom slucaju fudbal), ali bas kad naidje neka vazna utakmica koju vam je prosto merak da dobijete (a pre toga ste sve protivnike DRALI sa 5-6 komada razlike) vas tim ne moze da se sastavi..
Dzojstik ili tastatura prestaje da izvrsava odredjene funkcije, igraci dodaju losa dodavanja, ukoliko nije mnogo providno tu uleti i poneki autogol jer golman stoji i tako to...
Jedina prirodna reakcija koja se namece u tom trenutku je udaranje pesnicom po tastaturi, cupanje i bacanje dzojstika iz konfiguracije ili u visim stadijumima nervoze udaranje monitora/tv-a.
Zbog tog pravila mnogi i odustanu od igranja igrice jer nisu spremni da istrose tonu zivaca kako bi EVENTUALNO nasli neki bug u igri i uspeli da pobede!
Tvrda i zamrznuta zemlja koja se nalazi iznad tla. Čapor se pojavljuje na veoma niskim temperaturama, uglavnom posle jutarnjeg mraza.
- E gde si? Hoćete dolaziti kod nas?
- Marko i Nenad će doći. A ja ne znam. Vreme nikakvo, čapor se uhvatio od hladnoće. Još i blata ima na sve strane. Hladno mi i u kući... Najradije ne bi' nigde ni išla...
Bacanje kamena s ramena, advanced version.
"Sport" koji zahteva brzinu, snagu, vrhunsku koncentraciju, umne napore kao i plansko igranje ekipe.
Vremenom, pojedini igrači (koji uzgred budi rečeno sem balota ništa i ne rade) ostvare zavidnu tehniku, koja se može meriti sa fudbalskim umećem Lionela Mesija.
Cilj je doći do dvanaest poena (takozvanih punata), a najbolji način za to je konstantno mučko višenačinsko sabotiranje protivnika. Ali primenjujući tu tehniku, rizikujete da osetite svu težinu balote na svojoj faci - što nije da se nije dešavalo u širokom brđanskom području zapadnog Balkana.
Balotanje/boćanje je uglavnom propraćeno brojnim psovkama, opaskama i poslovicama koje ni Vuk Karadžić sve nije uspeo popisati. Neizostavan deo je malobrojna maloletna publika (lokalni klinci) kao i dve-tri gajbe piva ili bocuna vina.
Stevo: Milooooo! Ooo Milooo !
Milo: Đe si Stevoo ?!
Stevo: A evo me. Hajmo na balote ?!
Milo: Samo da oćeram ove ovce zabrda i evo mene vama.
Stevo: Viđamo se Milo, i ponesi bocun one tvoje žutine.
Događaj na kome se totalno nezrelo ponašaš proslavljajući svoj ulazak u zrelost.
Ni besmislenijeg slavlja, ni besmislenijeg razloga za slavlje.
A: "Brate, treća godina srednje je najjača. 18.-rođendani i vannacionalne ekskurzije."
B: "Dobro, i početak četvrte nije za bacanje."
P.S.Odma ujutru te ćale budi da se slikaš za ličnu, a kad sve žurke prođu, onda ko hladan tuš te opali prijemni.
Endemska vrsta na beogradskom univerzitetu.
Karakteriše ga odisejski dugotrajan studentski staž i kicoški odnos prema srpskom življu. Iscrpno je izučio sve kafiće i kladionice u široj okolini bulevara i pošto se jednom uglavi na jedno mesto, ne možete ga isterati ni besedom o Ruški Jakić. Standardni znaci raspoznavanja su u majica dekorisana tribalima, indeksu već žućkasto-ciklama boje sa flekama od step soka.
Pored biznis prava, vrsni je poznavalac srodničke terminologije, pa se može reći da je ova vrsta ustanovila tzv. konekcionizam (odnosno ko je kome šta - ja tebi - ti meni - balkanski vid ophodjenja)
Prvi svoj silazak sa brda mu pada naročito teško, ali sve to shvata kao svoj put ka budućem menadžerstvu i foteljizmu.
Takodje, apsolventi su umnogome trajniji ukras Pravnog nego sama zgrada.
-Striko mi radi tu u preduzeću, on je direktor znaš
-Ma dobro čoveče puti me imam predavanje
-Ma pušt to sada, šjedi...
bučno, nadasve teatralno bacanje ključeva na sto i poručivanje produženog sa mlekom
Naš nacionalni sport koji, kao i mi sami, preti da postane istorija.
Drmneš poveću količinu rakije direktno iz bureta crevom za naftu. Odlaziš u obor, fataš najvećeg brava za uvo i trčećim korakom izlazite na sportsko borilište. Veštim manevrom, na kvarno, hvataš mu špansku kragnu i taman kad pomisliš da ce tvoj pokojni pradeda imati svinjsku daću, vepar te mune čaponjkom u pleksus. Dok se ti u agoniji valjaš u blatu poput krmače i skvičiš kao ista, napaljeni nerast pokušava da te zaskoči i produži svoju plemenitu lozu. U tom trenutku, kao od Boga dar, nailazi komšija koji silovatelja udara maljem u plećku umesto u glavu. Prestravljena životinja kreće u bekstvo. Hvataš je za rep, komšija te hvata za noge i kao dva mulca, svinjče vas razvlači po dvorištu, na veliko zadovoljstvo mnogobrojnih navijača. Dok tvoj nos glumi priključnu mašinu i ore mešavinu blata i peska, vepar se zaustavlja... Kljovama ti cepa pantalone i kaskajuci odlazi ka obližnjoj šumi da sa divljim svinjama pravi male prasiće.
Ko ga jebe, deda ionako nije voleo meso.
Vapaj dileru posle degustacije neke nove, egzotične i neobične robe.
Cilja se na to da je gudra uberjaka, bio to pajdo ili neka vutra sa Antarktika. Fora je da razlaže jebene moždane ćelije i ubacuje u trip, ne običnu tripčinu, ne majku svih tripčina, već askruđela, dedu svih megatripova. Ako se kojim slučajem setiš većine priviđenja, možeš da napišeš sasvim pristojnih par knjiga, naravno naučno fantastičnih horora ili filozofskih čak. Psihologija takođe dolazi u obzir. Otputuješ u neke nepoznate, šarene sfere, i tako više od desetak sati.. Budiš se na podu neke sobe, neke pičke takođe nisu nemoguće, ali ne znap koji kurac tu radiš, gde je to mesto i tako dalje.. Onda sledi bacanje hejta na lerdija, čim se malo osvestiš, znači za par nedelja.
-E, brate, samo reci Jovi Ekseru da mi duguje mozak jebeni. Ono juče.... Pih, odo sad da spavam, čujemo se za nedelju-dve.
