Ono što me jako iritira. Kada je SMS konverzacija završena, kada je sve rešeno, dogovoreno i ugovoreno, kada taman ostavim telefon podalje od sebe ili ga met'em na punjač, stići će poslednja poruka jer osoba sa kojom sam se dopisivao silno želi da baš ona bude ta koja će završiti dopisivanje i baciti poslednju poruku. Poruka je uglavnom kratke sadržine, maksimum 4 slova, i nema nikakvo, ama baš nikakvo značenje, ali eto, izgleda da mora biti poslata.
Na času sam,stiže mi poruka: izlaziš večeras? Odgovaram rečima: ne znam, javiću ti, ne šalji sad ništa imam kontrolni. Ostavljam telefon u džep i nastavljam da radim, kad eto ti ga na, opet se telefon trese i vibrira, i šta ću, moram ga izvaditi inače će se tresti na svakih 5 minuta ako ne pogledam poruku. Vadim ga iz džepa i čitam: OK.
Baciti overu na devicu. Opizditi se. Umočiti vojnika u prelep primerak od krvi i mesa. Da li će to biti overa baklavice il' sličnog mu kolača, na izboru je, ne moramo zalaziti u intimu. Možda je pripadnica lepšeg pola spremna i na neku grublju i prljaviju igru. Možda se neće gledati neko vreme, pak. U svakom slučaju, kombinacija je bezbroj, a overa robe se dešava samo jedanput.
Skidanje mraka, najprostije rečeno.
-Momci, obeležio sam robu! -Ne seri? Pa zar posle toliko škola ti odeš na fizikaliju i prebacivanje džakova? Je l' daju kinte barem? -Ma ne to? Milica i ja... -Zajedno idete na fizikaliju? Pa, delovala mi je prilično ženstveno, posle ove priče, posumnjaću da ima palamarčinu, da ti lupa njom šamarčinu! -Mogao bi da se oprobaš u pesništvu, vidim ide ti dobro! Vi se sad jebite međusobno, a ja odo nju!
a) Popio ban od Boga -viša sila je u pitanju (bolest, nesreća, prekid internet konekcije...) b) Smorio ga server -poteg'o soptvenu ruku na sebe (izvršio samoubistvo)
Tebreks, šta je sa Šomijem jebote... Nisam ga video ima pola godine. A, Šomi se odjavio ima 3 meseca čoveče... Dal' je popio ban od Boga ili ga je smorio server... Ko će ga znati. Neka mu je laka pasvord-šifra.
Lik na koga mozete baciti koliko god hejta hteli i biti sigurni u dobru prolaznost definicije.
Covek legenda...Prvi se setio da srpske narodnjake slusa 74% ljudi od Vardara do Triglava...i da ako ih sve okupi na jedno mesto moze lepe pare da napravi... Napravio je vise para nego svih 50.000 clanova vukajlije... boli ga paja...moze mu se da se oblaci kao degenerik...moze mu se da prica sta hoce...moze mu se da nervira i elitu i kvazielitu... ali i dalje je ispred vecine...jer je u kapitalizmu u kom zivimo kolicina novca jedino merilo vrednosti i moci a ne boja kosulje...
Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.
...I ovaj ti njemu kaže: "Vi smrdljive izbjeglice treba da se vratite u svoje šumske jazbine i da umrete tamo, ko i sva divljač." Tu ti Mitru pukne film, skoči ti on na njega, tresne mu glavu o šank, pukne ga flašom loze i ovaj padne na pod. Onda uzme da ga šutira u glavu, iznese ga napolje i krene da ga vuče po kaldrmi. Na kraju mu nab'o onaj njegov Rambo nož u šupak i otiš'o u pravcu Đakovice, i više ga nismo viđeli.
Ženina krajnja reakcija na preterano i konstantno moljakanje njenog muža.
-Majo, dodaj mi vops iz frižidera, molim te. -Evo ti, dušo. -E hvala ti puno, samo mi još onaj čips dohvati. E da, i prebaci mi na utakmicu, ja ne mogu jer su mi masne ruke. E i dodaj mi peškir da ih obrišem. Ee, super, sad samo vrati taj peškir. Ijao, i još mi samo skini patike, ne mogu sam.. -Hoćeš još i da te podojim, moržino jedna? -Ee, pa kad si već spomenula...
Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca. Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.
Posle radnog vremena konobar (Ujedno i gazda kafane jer nije lud da plaća nekog da sedi u kafani) dolazi kući.
- E ćale, znaš šta je danas bilo!? - Ne i ne zanima me. SAMO SI MI TI FALIO! Priznade mi čovek danas nanošenje teških telesnih povreda, pokušaj ubistva i prostituisanje ko da je u ispovedaonici i sad sam ja željan da slušam tvoja sranja... Polazi u sobu, nema džeparca dve nedelje i dobro razmisli o tome što si uradio! - Ma nisam ništa zajebo ćale nego ona mala što... - Ma marš bre u sobu!
Srbija je pitoma zemlja, nema smrtonosnih životinja, opasnih predela, reka koje gutaju sve pred sobom, zemljotresa(dobro ima al' je raritet, da se ne naljute Kraljevčani) nema ni onih poplava ludačkih(opet isto samo, Jaša Tomić). I gde onda da bace čoveka koji se tako dobro snalazi u divljini ako nam priroda i nije baš divlja. Nije priroda, ali zato ljudi... Da, ironično ali najveća divljina je u najurbanijim oblastima, te ćemo našeg "Medved Roštilje" baciti u sred Beograda.
Lome se grane, čuje se cepanje platna zatim zvuk tela koje upada u kontejner, iz kontejnera izlazi ruka koja se hvata za obod, zatim druga na kojoj se nalazi sat(u tom trenutku protrčava mali ciga krade sat i nestaje) potom izvire glava našeg junaka: -Ohh, evo me, u sred nigde, divlji Beograd, tačno je - pogleda na ruku, nema sata - ne znam koliko je sati ali po dimu ove prepune ćevapdžinice mogu zaključiti da je oko 5 ujutro i da se mladi primerci ove životinjske vrste zvane Studentus Tarzanus vraćaju ušikani iz kolektivnih okupljanja, treba biti vrlo oprezan, ne gledajte ih u oči, niti pokušavajte da uspostavite bilo kakav vid komunikacije sa njima, pokušaću neprimetno da izađem iz ove zamke...
(iskače iz kontejnera čuči i govori u kameru dok od iza prilazi lik sa pljeskom i pivom u rukama)
- Dakle, moram da smislim kako da zaobiđem.. AAA(pivo mu zaliva vrat) oh ne, beži Rodžere, primećeni smo. (kreću da trče, ali ih primećuju dva organa reda) - Stop you monkeys! Stop I fuck your mother! - Izvinite, oni tamo su nas napali morali smo da bežimo! - Well stop in mothers pussy! (kamermanu) Is that yours? You donkey one! - Gospodine, mi smo novinari, samo želimo da snimimo vaš način života. - Živoje, put them foxes, this Romanian is familiar to me, i think he's on paydo. - Nemojte, nemojte molim vas!
(hapse ih, odvode u stanicu, posle poziva britanske ambasade ponovo ih puštaju)
- Evo nas, ponovo u divljini, upozorili su nas da treba da izvadimo pasoše čim primetino čuvare rezervata. Oh vidi! (pokazuje prstom na četiri lika sa kajlama) Primerci skoro uginule vrste Dizel D2, možda možemo njih da iskoristimo da izžickamo za neku hranu. (prilazi im) - Ćao društvo, lep nakit, moram primetiti. - What ya want stupid American, go in America I fuck your mother in pussy to I fuck you! You bombarded us now you want to live here and fuck our girls, turn into match and delete. - Ne razumem šta govore, neko bombardovanje, sigurno nije nešto prijatno, idemo Rodžere. Baš sam mislio da će ovi mladi momci znati bar malo engleski.
(dolaze do Kalemegdana, snimaju prostranstvo)
-Vidite one šume i brda tamo? Plan nam je da pobegnemo iz ove betonske džungle tako što ćemo otići tamo i zapaliti signalne bakluje gde će nas dočekati helikopter. Pre toga moramo da nazovemo našu helikoptersku ekipu, problem je samo naći neku nerazbijenu govornicu i osobu zaduženu za prodaju kartica koja nam neće reći nešto ovako "Talk Serbian so whole world can understand you"... Zaista moramo pronaći šta to znači, ako se ikada bezbedno vratimo. Baba neka: Hey, dont film that! - Molim? Baba: Dont film, you nato agressors! You are spies, arent you? I know the ones like you! - Opet neka agresija... 'Ajmo, ne mogu više.
Odlaze, nailaze na neku dvojicu Engleza što se vraćaju sa Egzita, oni im pozajmljuju pare za nazad. Epizoda nikada nije objavljena jer im je u avionu ukradena kompletna oprema i snimljen materijal, u istom avionu bila je srpska delegacija koja je išla na neke tamo pregovore.
