Ultimativni argument. Uđeš, napraviš sranje, izađeš, bol u kurcu.
(na telefonu, par dana nakon izvesne žurke)
-...Pa, probudio sam se u bolnici.... Ne, nisu me toliko smarali što sam se napio, nego što sam izgubio sat.... Da...Da, čuo sam da sam ležao onesvešćen u svojoj bljuvotini... Ma, znaš kako, probudio sam se čist i odmoran, ne sećam se ničeg lošeg. Meni bilo lepo!...
to je kad svi mi posle obavljene velike nuzde krenemo desnom rukom da pustimo vodu i u toj sekundi pogledate u wc solju a ona blista (bar onaj kosi deo,i to do vode dole)
bice nam drago jer se ne saginjemo po cetku..
jos draze ako Vam se desi u gostima.
a ima i kontraindikacije na psihickoj bazi "neznate dal ste pisali ili srali".
Dušu dalo za to. Ubilo se za tu namenu / stvar /osobu / pojavu.
- Dragi, znaš možda de je moja četkica za zube?
- Joj izvini, očistio sam njom kurčinu.
- ŠTA?!
- A izvini jebi ga, rekli mi ortaci da bih posle karanja Romulanki trebao da ga sterilišem.
- Ma jebi se! Ja mislila ozbiljno. Lepo te pitam.
- Ja ti lepo kažem. Nećeš valjda neku boleštiju da ti prenesem. A četka se rodila za čišćenje kite. Ne grebe, a prodire između dlaka, ma milina. Koji je to proizvođač?
Slično Hugu i Hugolini, jedna od popularnih dečjih TV-video igara u kojoj moraš da pomogneš Iziju da ostvari svoju miziju! Čekaju te velike i nezaboravne nagrade! Barem tako kaže devojka koja vodi tu emisiju, sa prasećim repićima, uvek vesela i raspoložena za razgovor sa ekranom (Izijem) i za probijanje bubnih opni. Jedino što pita je ime, godište i grad deteta koje se igra. Ponekad i da li tu pada kiša ili je lepo toplo. To i jeste posao voditelja dečijih emisija ali deluje nekako izveštačeno, prenaglašeno i iskarikirano.
-Ćao, koga imamo na vezi?
-Ovde Nikola. (stidljivo)
-(Urlik) Cao Nikola? Pa kako si mi ti danas!
-Dobro (kratko, rezignirano, ravnodušno u hajde-da-predjemo-igru-glasu)
-A reci ti meni Nikola koliko ti imaš godina? (insistirajuće, i dalje bučno)
-Osam.
-A odakle si ti Nikola? (monotono ponavlja isto pitanje)
-Iz Uba.
-Jao, Nikola, pa to je sjajno! (histerično) To je prelepo mesto (As if you knew)! A reci mi jel tamo pada kiša sada? (A, a, reci mi, reci mi, ja moram sve da znam)
-Pa ne.
-Pa ne? E, pa to je divno! (Kao i sve oko nje, prosto se prelivaju dugine boje) Oćemo li mi sada malo da se igramo? Jesi li spreman?
-Da.
-Da počnemo!
Uvošten ili urađen k'o pasoš, on u svakom slučaju ne zna gde je levo. Istok mu je zapad, a zapad istok.
- Mogli bi da počnemo više sa tim fudbalom dok nije počela kiša da pada.
- Čekaj, nema nam kapitena Zokija. A eno ga...stiže. Gde bez njega da počinjemo, pa to nam je čovek oko koga se sve vrti.
- Plejmejker, a?
- Ma kakav plejmejker, ko zna koliko je konoplje ispurnjao od jutros. Sad ćeš videti kad dobije loptu.
Rečenica pred odlazak u grad ili na neko slavlje koja,ukoliko je upućena muškarcu od strane njegove drage,znači:"Pazi šta radiš,ne dao ti Bog da te navatam sa nekom drugom,glavu ću ti polomiti,znaš kakav si kad piješ."
Bogovi sa Olipma se pitaju već vekovima: Ko će najduže izdržati? Nastavnik, porodica ili učenik.
Česte su pojave kad (najčešće) majka deteta u situaciji kada mnogo zapne oko domaćeg zadatka, kontaktira (najčešće) svog starijeg sina koji studira u obližnjem gradu. Sve u cilju pomaganja, jer je po difoltu on to već prošao. I pretpostavka je da zna.
Mnogo zreliji od vremena kada je pohađao osnovnu školu i menjao učionice kao automehaničar karburator, stariji sin improvizuje onako grubo, po seljački, što bi se reklo. Kapira on odlično zašto je u pesmi Ljubivoja Ršumovića "miš dobio gripčanju, pa je seo u džip i na kraju doživeo fras kad je shvatio da mačak oće da ga skovitla". Ali kako to objasniti detetu od devet godina?
Poruka od keve: Okrenime poštomi treba nešto oko Teinog domaćeg, date pitam a nemam kredita.
Keva: Halo?
Sin: E, pročitao sam poruku. O čemu se radi?
Keva: Tea ima domaći iz srpskog, a znaš ti nju, čim je došla iz škole bacila ranac i otišla da plevi pasulj sa babom. Pa sad ja radim domaći, da ne pogine sutra kao jedan-dva.
Sin: Dobro. Pričaj šta treba da radim.
Keva: Radili su neku pesmicu, pa sad treba da se odgovori na neka pitanja iz nje. Pravo da ti kažem, ja nemam pojma šta oni traže. Piši pesmicu negde da bi mogao da odgovoriš, ne mogu da ti je čitam stalno iznova.
*Slušam ptičje reči koračajući kroz šumu
uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom...*
Sin: Kakva, bre, putanja?!
Keva: Kozja. K. Kao koza.
Sin: (Jebem ti sunce, šta je ovo?)
*...kad paukova mreža put mi najednom prepreči.
Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo,
svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo,
ali mi beše žao.*
Keva: Zašto se pauk može uporediti sa čovekom?
Sin: Koliko sam ja shvatio, čovek može da smandrlja mrežu dok si rekla "špiritusna lampa", a ukpa...
Keva: Šta, bre?
Sin: Pauk, kevo, pauk. Pauk se širi na mreži, u fazonu brani svoju kuću. I ponosno se isprsio. Kapiraš? Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Keva: Doooooobro. A šta predstavlja "Ptičja reč"?
Sin: To ti je cvrkut ptica. Samo preneseno značenje pomešano epitetima i metaforama.
Keva: Nije ti fora da me zajebavaš, znaš? Pa, čoveče, kako da objasnim detetu koje je treći razred, šta je metafora i epitet? Nema veze. Još jedno pitanje: Zašto je pesma lirska? Šta to beše?
Sin: Osećanja, emocije, kardio. To je tamo kad je bilo žao da sjebe mrežu.
Keva: Babi bilo žao?
Sin: KOJOJ SAD BABI, U PIČKU MATERINU?
Keva: Desanki Maksimović.
Sin: Ma idi, bre!
Priče koje smo svi kao mali rado slušali, maštali o tome kako će to biti lepo kad porastemo... A onda porastemo, svatimo da to nije sve baš tako, kako smo čuli kada smo bili mali, ukapiramo da su to bile samo priče za malu decu.
"Treba da uđemo u EU, da procveta ekonomija, da skoči standard, plate, sve će da bude super...samo se malo strpite".
- Da smo gluplji, i da nas ne lažu 20 godina pa aj i nekako, ovako...priče za malu decu...
Izraz koji koristimo kada se upoznajemo sa nekim i ta osoba nam kaže ime koje je jako čudno. Nama je uvek glupo da se smejemo ili da sažaljevamo pa onda koristimo ovaj izraz.
-Ćao ja sam Dušan.
-Ćao ja sam Maša.
-Je l se tako zoveš?
-Ne ime mi je Maršalanka.
-Jao kako lepo ime.
Ovo je magazin koji se bavi naučno-fantastičnim pojavama u Srbiji
Strana 3.
Rubrika:"Verovali ili ne"
Naslov članka:
Jedan Rom iz okoline Beograda tvrdi da nikada ništa nije ukrao.
Strana 7.
Rubrika:Bizarni dogadjaji
Naslov članka:
Dokazano da je jedan Srpski biznismen legalno zaradio pare.
Strana 10.
Rubrika:Pojave koje se dogdjaju jednom u 100 godina
Naslov članka:
Student ETF-a je izgubio nevinost
Strana 11.
Rubrika:Da li ste znali
Naslov članka:
Da li ste znali da još uvek postoje nevine devojke starije od 16 godina?
Strana 25.
Rubrika:Intervju
Naslov članka:
Intrevju sa Srbinom koji nikada nije popio ni kap alkohola.
Strana 32.
Rubrika:Specifičan sluščaj
Nslov članka:
Srpska četvoročlana porodica iz Beograda uspeva da razvuče jednu platu na ceo mesec.
