Tip gubljenja koji se odlikuje dvema glavnim osobinama:
1. Naći ćete dotičnu osobu (ili stvar, totalno je primenljivo i na stvari), ali tek posle izvesnog vremena, koje ćete najčešće provesti u agoniji (jer vam je jako stalo do toga) ili ćete biti pijani, pa jednostavno nećete primetiti gubitak.
2. Stanje u kome pronađete dotičnu osobu/stvar je, blago rečeno, diskutabilno, ali scena ostaje urezana u pamćenje, ma koliko bili olešeni.
Pomenuti festival, 4 ujutru, Luis rastura, nas četvorica u agoniji, sedimo na nekim klupicama, jedan ortak se izgubio pre 3 sata, ne javlja se na telefon, i mi već razmišljamo da li je ostao bez jednog bubrega ili oba, kad se lik pojavljuje ni od kuda, prljav, znojav, i što je najgore - dobro raspoložen, seda pored nas i kaže: "Jebo te, kakva ludnica! E ajmo da jedemo nešto, crko sam od gladi."
Po nalasku izgubljene osobe/stvari, prva emocija je sreća, a za njom sledi bes neverovatnih razmera koga može pratiti fizički (kontrolisan) napad na osobu, ili (ipak pažljivo) bacanje nađene stvari, jer nam je, posle svega, još uvek stalo do nje.
Prokleti čovek sa konstantnim mrkim pogledom, sumornim licem i usporenim pokeretima. Nadasve misteriozno biće, sa pritajenim zlom u sebi. Uvek spreman da načini neku pakost, i zloba mu prosto viri iz očiju. Smatran čudakom od svoje okoline.
- Nestala mi mačka, sumnjam na onog anatemnjaka sa drugog sprata, mislim i da sam čak čuo neko mjaukanje, ali ne smem da mu odem na vrata, šta da radim.
- Idi mu na vrata, pitaj da li je video, valjda ti neće ništa.
- Ma jesi li ti normalan, već zamišljam kako me ona grdosija uvlači u svoj stan, i vrelim voskom crta pentagrame po meni, spreman da me žrtvuje svojim bogovima.
- Au čoveče, pa ni ti se ne razlikuješ mnogo od njega.
______________________________________________
- Dobro veče čudna starino. Dođoh da sa sebe skinem anatemu, što vekovima beše prokleta porodica moja. Išao sam raznim travarima, i kvazi čarobnjacima, ali nije pomoglo, jedino čuh za tebe kao jedinu preostalu pomoć.
- Skunuh mnoga prokletstva, ali tvoje je vrlo jako, trebaće mi dosta truda, a boga mi i dosta novaca. To ti dođe 5000 evra.
- Puši bre kurac, nek sam proklet još toliko, nemam para ja za bacanje.
Lokalni samojed, vrsta koja nikada nece izumreti. Odlikuje se po tome sto poreklo vodi iz najzaguljenijeg sela u okrugu, dovoljno zaguljenog i zajebanog da na njihovu seosku slavu smeju da se zapute samo oni koji su spremni da skoncaju svoj zivot bez prava na popravni.
Lokalni samojed ustaje u 5 ujutru, prevrce govna u stali ceo dan, u stanju je da ubije i rodjenu mamu ako mu stane na zulj.
Kod sebe uvek nosi ovecu britvu kalemacicu...za svaki slucaj...kako kaze nas narod, ne lezi vraze.
Pije samo pivo i rakiju, politika ga ne zanima i nikad nije glasao na izborima. Spreman da rastrga svakog ko dodje u njegovo selo i sedne u kafanu... a oni smeliji koji naruce pesmu... O njima se bojim i da razmisljam.
Busi gume svim kolima koja vidi u svom selu, a da nisu registracija najblize opstine.
Traktorom ide kod lekara ako zatreba, ali lokalni samojed se uglavnom leci sam.
Zenu tuce samo kad zasluzi. U kafani uvek sedi sam, retko u drustvu, a niko se ne usudjuje da mu pridje. Pije i cuti. Kad se vraca kuci pijan, svi beze, narocito gore pomenuta zena, jer tada moze da se desi ono sto niko ne zeli.
Jasno porucuje svima da je njegovo selo za njega i las i vegas, i da nema tog koji ce da se siri tu!
Uvek neobrijan, masne brade, sa cackalicom u kraju usta, da ga podseca na dobar rucak, leti u beloj masnoj potkosulji, zimi u plavom kombinezonu koji smrdi na stajsko djubre. sisa se sam, jer to je bacanje para.
Ne gleda televiziju, samo psuje onu sto govori prognozu. Svoju krsnu slavu slavi po svim obicajima, puca iz puske, uvek se napije i zaspi za stolom. Niko ne sme da ga budi dok se sam ne probudi. Posle podne kada malo legne, u kuci zivot staje. Jos se nije desilo da se neko usudio da mu tada pridje.
Ima jednog pobratima slicnom njemu. Kada su zajedno, jedino ko ima pristup je sisata pevacica iz lokalne kafane. Ostali- ne uznemiravaj.
"ej, ajmo veceras u Maradik na slavu, ide nas 5-6 bice do jaja!! "
"prijatelju, znas ti da je selo uvek bilo jace od svatova, tako da mene ne racunaj!"
Četiri jahača apokalipse srpskog zdravlja.
-Bole me pluća, teško dišem, kao da imam neki kamen unutra.(zanemarimo što subjekt puši 5 paklica Drine dnevno i radi u farbari)
-Ma to ti je garant od promaje.
-Uh vrti mi se ceo dan, samo kad legnem mi je bolje, muka mi je, 3x sam povraćala.(gospojica je prošle noći malo preterala sa alkoholom)
-Ma bre, ovo vreme je u kurcu, čas kiša, čas sunce i sve to na 30 stepeni, pa ko da bude zdrav!
-Izbili mi neki plikovi po bulji, peče me kad sedim i smrdi. (tako to biva kad se gaće ne menjaju a higijena sprovodi po tromesečjima)
-Moraš manje da se nerviraš, to ti je od stresa.
-Mama, mislim da sam trudna. Jutros se zamalo nisam onesvestila a bacam pegle već danima, boli me glava i imam temperaturu.(opet se deca zaigrala)
-Iju, trudna!! Čuj ti nje! Ajde idi odspavaj malo, normalno da se tako osećaš kad kući dolaziš iz grada kad ti otac ide na posao!
Izraz koji opisuje nečije siromaštvo.
Jer, jelte, onaj ko pere kese iz prodavnice i suši ih na štriku, sigurno jede hleb 5 dana star i kiseli pasulj. Takve osobe najčešće boluju i od penzionerskog sindroma.
Uglavnom se ova svojevrsna reciklaža odvija uz rečenicu - greota da se baci.
- Baba, molim te, baci ovu kesu u smeće.
- Ma, daj to 'vamo! Kakvo bacanje?!
- Jebote, obična kesa...baci to.
- Saću da je operem i stavim na štrik da se suši.
- Ali...imaš u kući 528 kesa...
- Greota da se baci. Nikad se ne zna kad će ustrebati.
-----
:sabotiranje drugara:
- E, dođi da te pitam nešto!
- Reci.
- Onaj tvoj drug...kakav je ovako? Mislim, je li normalan?
- Paaa, da ti pravo kažem, i nije. Njegovi su malo siromašni...
- Baš je sladak...
- ...pere jednu kesu iz prodavnice, pa u nju stavlja raskupusane knjige. Koristi i dedine čizme kao jastuk. Zube ne pere, jer nema čime.
- Jao, jadničak.
- Nego, ja sam inače slobodan...
Okupljanje mase obično neradnim danom radi takmičenja u raznim veštinama sa drugim selom iz iste opštine. Zapravo, ovo je jedan vid modernizovanog prela samo bez logorske vatre, frule i sa terminom za vedla radi bezbednosti takmičara. Bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje konopca, gađanje iz vazdušne puške i šah su samo neki od vidova demonstracije sile koja bi bila prikazana.
- Kamen je kao po pravilu bacao najkrupniju u ekipi koja je neretko brojala preko pedeset ljudi. Preko dva metra, preko stopedeset kila bez vrata sa širinom od metar i po u ramenima. Jedini cilj ovih gorostasa je bio da kamen koji je težio preko deset kila ubaci preko svih mera u publiku i sa uživanjem gleda kako narod očajnički pokušava da izbegne kamen i sačuva čitave noge.
- Nadvlačenje konopca su se uvek latili kao po pravilu bacač kamena sa ramena kao kapiten i po gabaritima njemu slični. Od zla oca i još gore majke. Zbir godina robije su u ekipi od pet članova uveliko prelazile dvocifren broj. Cilj ove igre pored prevlačenja zastavice na konopcu preko kredom nacrtane linije na asfaltu je bio da protivnička ekipa ima bar jedan isčašen skočni zglob i minimum par šaka na kojima teče krv od trenja konopca.
- Iz puške su metu od kartona kao po pravilu gađali ratni veterani. Najbolji u borbenim redovima tokom služenja vojnog roka, vojnih vežbi ili rata. Svi do jednog su imali problem da smire ruku ali to nije problem koji tri vinjaka ne mogu da reše. Treba napomenuti da je na podlaktici većini strelaca istetovirano hemiskom i otrovnim mastilom JNA sa dodatkom tenka ili noža u zavisnosti koji su rod bili u vojsci.
- Figure su povlačili oni koji su važili za najintaligentnije u selu kojima ovaj dar i nije toliko značio pošto im je alkohol davno otupeo mozak i zamutio pamćenje. Pobednik je bio onaj koga pre popusti amnezija
- Stanimire, ti kao seoski starešina bi trebalo da povedeš ove naše sad u Nedelju na susrete sela u Veliku Krsnu. Vidi sakupi bagru da to prođe sve u najboljem redu.
- Otkazao sam za sledeću Nedelju.
- Što bre?
- Rajko Docin, Mića Misin i Kale su evo od Četvrtka na tavanu kod Miće, kad su se popeli podigli su merdevine za sobom i nedaju nikome da se popne. Rajkov matori doneo svoje merdevine da vidi jel su živi, gurnuli čoveka polomio kuk eno ga u Palanci u bolnici.
- Koji je njihov problem bre?
- Ne zna se. Matori dok nije pao zirnuo krajičkom oka, kaže piju rakiju iz balona i jedu pršutu i pevaju Od Topole... Naslutiće na rat jebo ih pas a bez njih u Krsnu da idem ne mogu, obrukaću se pre ljudima, nemam ko da baca kamen niti da vuče konopac pošto njih trojica koliko nemaju pameti toliko imaju snage.
- Jesu jaki ko crna zemlja, jebo ih otac...
Specifičan sinonim za minibus kojim se obavlja prevoz dece sa posebnim potrebama od kuće do specijalne obrazovne ustanove.
A: Jesi znao ti da je Marinko učestvovao na Olimpijskim igrama?
B: Naš Marinko?
A: Ma da.
B: Marinko za kog važi da svi u njegovom naselju imaju nadimak sem Marinka Konja?
A: Ozbiljno, pričao mi njegov ujak da je bio bacač diska.
B: Možda ali na Specijalnoj olimpijadi. Dečko je išao kratkim autobusom u "školu", a vikendom kad je kući je trčao za automobilima i čekao da se otkači ratkapa sa točkova da može da se zabavlja njom.
A: Možda je tako stekao afinitet za bacanje diska.
---------------------------------------------------------------------------------------
C: Slušam neki dan na radiju da je na belgijskom dvoru zastava stajala naopako preko 10 godina.
D: Iskreno, to me ni malo ne čudi. Belgija je državni ekvivalent zemlje koja se vozi kratkim autobusom. Mada, konkurencija je povelika u toj oblasti. Recimo, himna Poljske počinje rečima: "O Litvanijo..."
C: Svašta...
Zbog greške u računanju vremena, svaka četvrta godina je prestupna. Olimpijske igre, svetska prvenstva i slične velike manifestacije u većini zemalja, samo su neki od događaja koji se ciklično ponavljaju svake četvrte godine. U većini zemalja naravno, ne i u našoj zemljii. Kod nas je svake prestupne godine jedina velika manifestacija gostovanje cirkusa Konjokrado. Artisti su mu sve sami prestupnici, stoga valjda i ne mogu da nastupaju u prostoj, već samo u prestupnoj godini. Ima doduše i prostaka, koji nevešto pokušavaju da zabašure svoj prostakluk. Nađe se tu i po koji čestiti umetnik, ali njih uglavnom po završetku gostovanja cirkusa bace lavovima. Valjda nemaju sreće, ti čestiti.
Deo programa cirkuskih atrakcija:
- Lepršavi leprikon mlati gloginje (vašim) kurcem.
- Neverovatni blizanci, Polivinil i Polivinjak – takmičenje u brzom šišanju ovaca.
- Hudinijeva reinkarnacija - nestaje pred vašim očima, a zatim izlazi iz zakatančenog kofera.
- Hari NataKari – natakario vas je hiljadu puta, natakariće vas opet.
- Dresirani morž primaš svira retro-anal melodije.
- Bradata žena na trapezu radi četvorostruki salto mortale.
- Istočnjački mistik, Šećerli-sakib skida sihre i salijeva stravu.
- Madame Faith – proricanje budućnosti i bacanje kletvi.
- Mis Adriana – zadivljujuća krotiteljka lavova i malih tigrova.
- Veseli babojebac izvodi multiple matematičke operacije na Abakusu.
- Debeli midžet, Martovski zec i Ludi šeširdžija žongliraju uskršnjim jajima.
- I još mnogo drugih tačaka (bilo bi glupo da otkrijemo sve, zar ne ?)
NE PROPUSTITE SPEKTAKL !!!
NAPOMENA MEDIJSKOG POKROVITELJA:
Ovaj program ne preporučujemo gledaocima ispod 18 godina.
Fora sportskih klubova za izmamljivanje više para od prodaje nekog igrača. Slično kao naš mladi prvotimac nije na prodaju.
Malčice zajebavanja potencijalnih kupaca, radi veće zarade i pokušaj da se ubede u ogromnu važnost igrača kog hoće da kupe, da bi umislili da je on toliko dojajan igrač, čak iako je najgora šupčina, da mogu da pljunu koje milionče više za njega.
(bleji ser Aleks Ferguson u svojoj kancelariji, češe jaja, kad mu zazvoni telefon)
-Alo, ko je to?
-Roberto bre, konju.
-A, ti si, Manćini, jebot'otac. Šta ima?
-Evo ništa, šeici nam opet turili stotinjak miliona, pa trebam da pazarim nešto. Imaš li išta?
-Pa ono, imam. Zavisi koga oćeš i koliko nudiš.
-E, do jaja. Aj' mi Ovena daš za deset.
-Ovena? Za deset? Sti prso? On nam je ključni igrač!
-Alo bre, šta kenjaš? Ostario je, al' dobro.. Imam love na bacanje, tako da mogu još sedam da ti dam, okej? To je maksimum.
-Pa ono, jeste on ključan i sve to, al' još tri bi nam bil dovoljno da popunimo prazninu, hehe.
-E, Fergi, ljavaj! Neću tredujem više s tobom, kaci pička. Aj vozdra...
Pol Tibets (Paul Tibbets) je čovjek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu i time usmrtio oko 140.000 ljudi. Znao je u kakvu se misiju upušta, svjesno je odlučio u njoj da učestvuje. Nikada nije izrazio žaljenje, čak se osjećao ponosnim zbog svog čina i rekao je da kada bi se ponovo našao u istim uslovima, opet bi bacio bombu. Ne samo da nije optužen niti osuđen za bilo kakve ratne zločine, nego je dobio mnoga odlikovanja američke vojske. Nastavio je vojnu karijeru do kasnih osamdesetih, a 1976. je čak na izložbi (valjda neki aeromiting, šta li) na nekoj pustari u Teksasu, pred brojnim gledaocima, iz istog (remontovanog) aviona detonirao atomsku bombu (na bezbednoj udaljenosti od publike). To je planirao učiniti i 1995. na 50-u godišnjicu bombardovanja Hirošime, ali pošto su mnogi smatrali da je to velika uvreda za Japan i za protivnike nuklearnog oružja od toga se odustalo. Umro je 2007. zbog srčanih problema u 92. godini života.
Čarls Suini (Charles Sweeney) je bacio atomsku bombu na Nagasaki, izazvavši smrt oko 80.000 ljudi. Ni on nije izrazio žaljenje zbog toga, a kao i njegov kolega Pol Tibets, i on je nastavio vojnu karijeru i dobio određena odlikovanja. Napisao je i knjigu "War's End: An Eyewitness Account of America's Last Atomic Mission" (Kraj rata: Priča očevica poslijednje američke atomske misije) u kojoj opravdava bacanje bombe. U svojim kasnijim godinama je učestvovao u brojnim aeromitinzima gdje je izvodio kojekakve manevre i ostale kerefeke kojima je impresionirao publiku. Umro je 2004. godine u 84. godini života.
Ovoj dvojici bi trebalo pridružiti i glavnog naredbodavca ovih monstruoznih ubistava, američkog predsjednika Harija Trumana koji, takođe nije izrazio žaljenje zbog ovoga, a i on je umro u dubokoj starosti, sa navršenih 88 godina života. Trumanova logika je bila da je upotreba nuklearnog oružja spriječila stvaranje još većeg broja žrtava zbog eventualne kopnene invazije na Japan. Taman i da ta logika drži vodu, ovo samo pokazuje kako hladan razum može biti bezdušan i svirep pri ostvarivanju svojih ciljeva.
Izvori: en.wikipedia.org/wiki/Paul_Tibbets ; en.wikipedia.org/wiki/Charles_Sweeney
Svaki komentar je suvišan!
