Stadijum spuštanja ispod nivoa vode. Prostakluk prostakluka. Retka pojava koja ostaje kao ožiljak ucrtan u sećanju.
- Šaki, čujem da si sinoć puko u kafani i izdro se na masu i konobara?
- Ćuti brate, ko te pita za zdravlje? To što sam ja sinoć uradio, to Bukovski nikad nije radio...ali, nikada.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Retorička balega iz kategorije Okrivi tehniku, koju je verovatno svako od nas barem 11586 puta servirao drugoj strani kao objašnjenje sleš opravdanje za sopstveno kašnjenje, nepojavljivanje u dogovorenom/naznačenom terminu i, uopšte, bilo koji vid vremenskog ispaljivanja iste u onim relativno ranojutarnjim časovima, u srpskom narodu tako omraženim te popularno etiketiranim #sabajle. Floskuletina naivno-optimistične spoljašnjosti, koja umnogome računa na izvestan deficit ili, čak, totalitarno odsustvo moždanih ćelija u ciljanog subjekta, koji, pak, ukoliko i sâm nije autistični australopitekus, TO svakako misli za ovog prvog. Konačno - besramnim bezobrazlukom garnirana fraza koja najviše primene (i uspomena, kacmo već kod toga) evocira iz prepodnevnih školskih smena, vikend-treninga kod Galeta u FK Bežanija (Lavovi, lavovi, najjači smo najjači!) i ispita iz Istorije Pijanizma kod onog ljigavog pedera, jeb'o te SANU u usta te jeb'o, pičko matora! 1, 2, 3, 4, 5, 6...ok sam, ok sam...
- Markoviću, je l' se sad dolazi na čas, a?!
- Izvin'te, nastavnice, nije mi zvonio alarm, xexexe...
- Sedi, jedan, xexexe!
•••
- E, šefe, izvinjavajte, nije mi zvonio alarm...
- Već peti put ovog meseca, kolega?? Hmm, interesantno...Pa, kolega, ili ćete u najskorijem mogućem roku nabaviti novi budilnik, ili ću vam ja lično omogućiti da vam svako jutro u bližoj budućnosti bude prilika da se duže ispavate, ako me razumete...
•••
28 juni 1389 god., 12:34
- Jao, jadna, hude sam ti sreće! Da se, jadna, za zelen bor 'vatim i on bi se zelen osu...
- E, devojčice? Izvini, oouvaj...Je l' ovde bitka već gotova, a?
- Jeste, plemeniti viteže. Još pre mnogo sati, plemeniti viteže...
- Ništa. Ajd' uzdrav...
- A kako se ti zoveš, gospodaru?
- Jes', pa da posle blatiš dobro ime Brankovi...Mislim - nije mi zvonio. Alarm, tojest. Ma, više ništa ne kupujem kod Arnauta, ovoga mi krsta...
Vrhunac nevinosti i čednosti neke osobe. Navodno veoma fina i druželjubiva osoba o kojoj još niko nije rekao nešto da joj pokvari reputaciju. Verovatno i jesu, ali to nije stiglo do ušiju javnosti jer su završili pod Mučnjem kao đubrivo za borovu šumu.
Radojka: Jao, što mi zapao za oko sinoć onaj mali sa naočarima, deluje mi kao baš fin momak.
Ruža: Ma taj ti se slika za bombonjeru, čuvaj se.
Radojka: Aha, pa on je i model, kažeš? Kucaa!!
Ruža: Važi, šta god ti ljulja krevetac.
Rečenica koju ti kaže najverovatnije keva kad ti soba izgleda ko da je u nju pala bomba. Pri tom ti govori da ti ovo nije hotel i da ti mama nije sluškinja i da ne mora sve ona da ti sredjuje. Upozorava te ako ne središ sobu neće biti izlazaka do daljneg.
A : Jao crni sinko pa na šta liči ova soba?
B : Pa šta joj fali , meni je skroz okej
A : Slušaj ti nije ti ovo hotel i ja nisam sluškinja zato sredi odma inače nema napolje!
Narodna mudrust. Svakako, nije kum dugme, ali ga mnogi „potežu“ ko rajfešlus, i kad treba i kad ne treba. To su oni koji kuma i kumstvo drže samo za zadovoljavanje forme, a suštinski su egocentrici dovoljni sami sebi, pa se tako samo(za)dovoljno i ponašaju. Zabole ih....za kuma i za sve ono što kum i kumstvo znače.
U srpskoj kulturi i tradiciji kum i kumstvo su svetinja. Često puta kumovske veze su jače i od blisko rođačkih. Uvrediti kuma ili raskinuti kumstvo smatra se smrtnim grehom.
Prvo pitanje koje ćemo postaviti kada izostane svakodnevna pojava vezana za neku osobu.
- Maks danas nije popio ni jedno pivo!
- Da nije bolestan?! Idi odmah pipni mu čelo!
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Reservoir dog danas nije napisao ni jednu definiciju! Čak nije ni bio na sajtu!
- Da nije bolestan?! Šta mu je?
Za potapanje kupusa moja baba koristila je kamenčugu na drvenom poklopcu. Jedini uslovi koje je kamenčuga trebalo da ispuni je da može da uđe u bure, i da bude dovoljno težak da kupus ne ispliva.
Nešto što je dobro za potapanje kupusa ima upotrebnu vrednost oveće kamenčuge.
- Dobri su mu oni novi zvučnici.
- Aha, za potapanje kupusa.
Kad je pijan, čovjek misli da može da uradi stvari koje mu u trijeznom stanju nikada ne bi ni pale na pamet. Misli da je jači, brži, pametniji, ljepši... Kao da ima nečiju pomoć. Nije sam. Realno, i nije. Ali, s njim je samo alkohol.
- Kume, je l' vidiš ono auto? Onog džipa tamo?
- Vidim. Da nećeš da kupiš takav?
- 'Oću i to. Ali ne danas. Sad ima da ga podignem. I to jednom rukom.
- Ma ja znam da možeš, šta je to za tebe? Lako ti je kad nisi sam. Nego, 'ajmo mi doma polako.
Polako, opušteno,gde žuriš...nije ti hitno.
...
-Auf, moram prvo da odem da registrujem trotinet, posle tašti po burek i lekove, onda po malog u vrtić...
-Sedi popij pivo, nije ti hića... malom je sigurno lepše tamo. A tašta...u najboljem slučaju će umreti od gladi...
--------------------------------------------
-Fridriče, kad ćete se bre rešiti ona tri vagona? Stoje tu tri dana i već se oseća miris ješa u vazduhu...otišli mi svi mirišljavi štapići.
-Ma, nek se sardiniraju još malo,nije im hića...mogu plamenovi da čekaju,he he.
