Popularna pesma 2003. godine koju peva Seka Aleksić "Jedna više", govori o ljubavi na kratke staze.
Naravno kao i sve ostale pesme takvog tipa, ne treba puno tražiti poentu, jednostavno tako, u ovom slučaju lik je ženskaroš.
Ona koja se zaljubila u njega, a on nju već juče ostavio, pati za tim nečim što joj je poremetilo duhovno blaženstvo osobe koja nema ono drugo "ja" (u daljem tekstu momka/devojku), a i realno đevojko bolje ti je da si sama no da patiš za tamo nekim iz Bijelog Polja.
Koliko god devojaka da dotični ima, imaće jednu manje jer hop baš toj nesretnici je došlo iz dupeta u glavu, i baš zato je jedna u čoporu manje.
Što narodna izreka kaže "Odlazim sa ljubavi se skidam".
Izraz kao takav može da zamaže oči čitaocu, čet je te večeri ne znajući o čemu se radi imao i te kako inspiraciju :
-Norvežanin-
"jedan više- sad je jedan manje"
-Zes,in medias res.-
"Sta jedan manje :'( "
-AndjelkoNS-
"ima, broj patika, jedan manji"
-Zelen Lukac-
"broj majice, broj para na računu"
-AndjelkoNS-
"broj majice manji jedino ako ideš u bilderanu"
Izraz koji je nastao po čuvenoj disciplini u kojoj Kineščići pokupe sve moguće i nemoguće medalje na svetskim prvenstvima i Olimpijadi.
Opis dva (vrlo retko više) ortaka koji se znaju u dušu. Po izgledu su totalno različiti, ali po ponašanju bi normalan čovek rekao da su blizanci.
Oni jednostavno ne mogu jedan bez drugog. Kad jedan krene ka mokrom čvoru, drugi pođe da mu pomogne ako negde zapne. Dogovaraju se telepatijom, a u najgorem slučaju pogledom. Reči su im suvišne, jer znaju koliko dlačica ovaj drugi ima u levoj nozdrvi, a o krupnijim stvarima da ne pričamo.
Ova dvojica su odavno zajebali čuveni dvojac Stojić-Jagar, prešišali savršenost švajcarskog sata i došli do poslednjeg nivoa, do ultimativnog stadijuma poznavanja, postali su dva žutaća koje skakuću sa daske u bazen.
Izraz uglavnom koriste oni u ulozi "šetača" kada im u posetu na duže vreme dođe: rođak sa sela, rođak sa sela koji je došao iz inostranstva, rođak iz inostranstva rođen tamo (gasterbajter seknd dženerejšn), rođak porodičnog prijatelja koji se sad iskrcao sa parobroda iz Amerike i ima blagi problem sa autizmom... U slučaju ovakve posete, "domoroci" imaju zadatak da dođoša tetošu, ninaju, da mu zanose u krivini, ne bi li se osećao kao kod kuće "ovde kod nas", da ne bi zlo pričao kad se vrati "tamo" i naravno da bi opet došao. Najčešće, gost je stidljiv, ne zna šta 'oće, a kamoli šta neće, nemaš pojma veći deo vremena šta da mu radiš i kako - vučeš ga okolo k'o mečku, pa ako mu se svidi - sjajno!
- Mazo, obukla sam onaj svileni komplet za večeras... Kad dolaziš?
- Šetam onog k'o mečku, u gradu smo, nemam pojma kad ću...
- Ako se ne setiš uskoro, možeš slobodno sa njim da se...
- Evo, stižemo!
- Ko, bre?
- Nas dvojica! Ne brini se, sačekaće ispred...
______________________________________________________________
- Gde si?
- E'o me u gradu, šetam ovu k'o mečku, ništa me ne razume, ubi me sa ovim švapskim, baciću se pod tramvaj k'o Karenjina...
- Karenjina se bacila pod...
- I ja bih radije pod voz, al' ovo je najbliže!
Žargon koji se koristi za dve dijametralno suprotne pojave, ekstreman smeh ili eksplicitno pokazanu tugu.
U prvom slučaju, gromoglasan smeh je često praćen tapšanjem o sto, pljuvanjem sadržaja iz usta u procesu konzumiranja, verbalnog krunisanja osobe koja je izobjašnjavala, bacanja koske i čašćenja pivom. Drugi slučaj najčešće podrazumeva patetiku, narikanje, kukanje na sudbinu, apokaliptične reči i neretko se dešava objašnjavanja poprilične količine alkoholčine.
Oplakati korenski znači pustiti suzu, plakati, ali je evoluiralo i pomnožilo se sa sobom nekoliko puta.
Oplakivanje može da se desi na bilo kom mestu i u bilo koje vreme, ali je zagarantovano da se desi u mračnoj sobi gde duvači gledaju Rik en Morti, na definicijama autora StrajaKG, u kafanama pred zatvaranje kada pevaju Sinana, kada ubiju Zorana i po patrijarškim sahranama.
-Strajo care OPLAKAH na tvoj poster o paradi, jebem ti život koliko je ono glupo, POBEDA JEBENA!
-Ne lupaj mi vrata od auta kretenčino, jebaću ti mater, iseckaću te na sitne delove i poslužiti keru, oplakivaće te familija u zatvorenom kovčegu!
-EKV je precenjen bend i mojne više smaraš, pusti neki Behemot.
-Aaaa, Sotono! Kako možeš to da kažeš, takvi kao ti su ubili Zorana!
-Ajde ajde mrš u kuhinju pa ga tamo oplakuj, treba salata da se nasecka, gladni su ljudi. Ščuo, Kostiću?!
-Kasniš pola sata jebem ti mater bezobraznu, muda mi se zaledila!
-A, tebra, viš da se skupila žgadija i oplakuje Paju, nemaju pametnija posla, ne može jebeno da se prođe kroz grad.
Neverovatna pojava skoro svakog mesta. Ne postoji kutak na planeti a da jedan ovakav igrač ne zaigra sa vama fudbal. Tu je da bi popunio mesto, znate da ne zna da trči, šutne pa člak ni primi loptu, ali u slučaju nužde tu je da igra čisto bude 5 na 5. Čak iako mu je zadatak da popuni mesto, i to zna da uprska.Pas dobar u životu nije dao, a šut nijedan nije u okvir gola išao al je uvek bio vrljav i nejak. Nije da nema snage , nego loptu nikako ne može da potrefi. Ali zato prijem mu je neobjašnjiv.Lopta kao da se odbija od neko drvo, pa čak bi se i od kamen pravilnije odbila.Al zato barem kad se odbije to je nešto jače od njegovog šuta.
Jedna od mnogobrojnih stavki u sponzorskim ugovorima između proizvođača i tenisera, kojom igrači, u slučaju da je publika zaboravila, podsećaju prisutne koja je trenutno najbolja marka teniskih reketa. To je jedino logično objašnjenje. Po dogovoru, čeka se pravi momenat, neka kardinalna greška, ili pak, greška u odsudnim trenucima meča.
Nakon silovitog bacanja u smeru poda, igrač podiže reket, zagleda ga sa svih strana i okreće u svim smerovima kako bi cela publika mogla da vidi o kom proizvođaču je reč, konstatuje da je neupotrebljiv, odlazi do svog mesta, vadi novi reket (neotpakovan), ponovo ga okreće u svim smerovima da bi, ako neko sa tribina slučajno nije video, sada mogao da ugleda logo na njemu, i nastavlja meč.
Još samo fali da, dok lomi reket, vikne ime proizvođača.
- BABOLAAAAAAAAAAAT!
Dok sam ja išao u osnovnu školu, crtani film Sandokan, je bio apsolutni hit, crtać koji dominira u svakom pogledu. Popularnost ovog crtaća je dostigla zaista ogromne razmere, da je nastala i igra tog imena. Igra se igrala uglavnom na školskom odmoru, u učionici. Naime, skupi se, 7,8 klinaca, stanu u krug, fora je da imaš jedan korak da zgaziš nekoga na patiku, a ovaj ima pravo da izmakne nogu. U slučaju da promašiš i ne zgaziš onoga koga si hteo, ostaješ u tom položaju i postaješ laka meta narednom koji gazi. Pre nego što igrač koji ima pravo skoka ili ti gaženja skoči, izgovara se legendarna razbrajalica: ''Sandokana boli glava pustite ga neka spava, Sandokana bole oči pustite ga neka skoči'' i kreće u skok. Pobednik je onaj koji poslednji ostane. Loša strana ove igre odnosi se na vaše patike, jer se od silnog gaženja ofucaju...
A: brate, aj' da igramo Sandokana...
B: to brate, zovi ti Vuju i Mileta, odo' ja po Duleta i Simketa...
Fjodor Dostojevski (1821-1881) je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena, a ne centarhalf Luč Energije, deco draga. U najboljem slučaju, to je onaj što je roknuo babu jer je ova zlo. Ali to je, zapravo, gosn Rodion.
Klasičan predstavnik ruske škole, sa opširnim romanima koji su, iz ugla iste drage dece, pogodni da posluže kao kompenzacija kamena za kupus. Na samu pomisao njegovog imena, đacima se prevrće sve u stomaku. Jer ko će normalan da čita kilo strana, služeći se parolom "Bolje da odgledam film, nego da gubim vreme na knjigu". Ipak, nije to isto.
- Je l' si pročitao Karamazove, Petroviću?
- Jesam. Onaj skenj'o babu.
- Ali to je Zloč...
- Ma, kebnuo babu i go-to-vo!
---------------------------------------------------------------------------
- Brate, koji ti je omiljeni roman od Dostojevskog?
- Idiot.
- Baš me čudi, hehe.
---------------------------------------------------------------------------
Dostojevski: Jeb'o majku, niko neće ni da me pogleda! Prolaze pored mene kao da sam šugav!
Zorannah: Jebiga, čilac, godine te pregazile <3<3<3
Vesna Dedić and Sanja Marinković like this.
Jebiga, nekome je život majka a nekome maćeha. Nemamo svi more kao Španija, plaže kao Francuska i ostrva kao Grčka. Neki smo okruženi kopnom, a more gledamo samo jednom godišnje, u najboljem slučaju. Tako i mi, tako recimo i Mađari.
Ali jebe se njima što nemaju more. Bukvalno. Kao i Švajcarci koji nemaju more, i Ugari su iskoristili svoje darove prirode. Za Švajcarsku su to prelepe planine a za Mađare hoćne glumice lakog morala. Naravno, kao pravi profesionalci, dovode i ljude iz inostranstva da rade na razvoju mađarske sedme i po umetnosti.
Izraz se koristi kad nemaš nešto pa to moraš na neki način zameniti onim što imaš. A to što imaš uopšte nije tako krasno, ali Bože moj, bolje išta nego ništa. I to je u neku ruku (u glavnom desnu) dobro. Šta bismo mi bez madžarskoga filma?
-Sine, hajde da mi pomogneš da pomuzem krave, ja ne mogu, uhvatilo me u krstima...
-Ma kakve bre krave, vidiš da čitam oglase.
-Lepe, lepše od Milke. Mene kad Lozova pogleda sa onim njenim okom k'o jabuka, ja se sav raznežim, a Šarulja to primeti pa ljubomorna hehe.
-Deda, to zvuči malo bolesno...
-E, ćero dedina, ne znaš ti šta je nagon, a baba ode na kafu, a meni dosadno a igr'o bi se pa onda...
-Molim?
-Ništa, ćero, deda to nešto za sebe. A kakve to oglase čitaš?
-Ma tražim posao.
-Ja se ponadao da ćeš da se udaješ, rek'o pošto ti ne ide ovako možda nađeš nekog mladoženju preko novine...
-Jao, deda, doste bre više i s tim udavanjem. Ne mogu bre da nađem posao već pet godina, hoću da poludim, kog đavola sam i završavala fakultet, trebaju li ovoj državi školovani ljudi ili ne?!
-A ono jes', ne znam kako će država bez vas etnologa... Znaš, pile dedino, i Mađari nemaju more ali imaju porno industriju.
-Fuj, deda... I šta bi to trebalo da znači?
-Znači, ženska glavo, da ostaviš te oglase i da odeš da pomuzeš krave. Da ne kradeš Bogu dane nego bar neke vajde da ima od tebe...
_______________________________________________________________________
Budimpešta:
-Tata!
-Šta je, Eržebet?
-Imam problem...
-Kakav problem, princezo tatina?
-Pa ne znam koji fakultet da upišem?
-Šta bi ti želela?
-Ja bih najviše volela da budem nešto za mornarstvo, ali šta ću s tim u ovoj ravnici?
-Jašta, sine, mi more ni nemamo, nego ti lepo da odeš na neki kasting za film, barem nam kinematografija nešto valja...
Zasvirati najmanju violinu na svetu sagovorniku na uvce, izvlačenjem totalno nebuloznog zaključka iz smaračke priče istog, kojim postavljaš bodljikavu žicu ispred sebe kao preventivu protiv nastavka konverzacije.
- Kevo, ćale, imam nešto važno da vam saopštim. Ja sam gej i želim da me prihvatite. Imam dečka Sabahudina iz Rožaja kog volim jer mi pruža odličan oral.
- A znači zato se kaže "Puši k'o Turčin"... Dodaj, blago tati, taj daljinski da mi bude blizu u slučaju da krene reklama za Potencijal.
- Ćale, jebote!
- Šta?
