
Једна од многобројних ставки у спонзорским уговорима између произвођача и тенисера, којом играчи, у случају да је публика заборавила, подсећају присутне која је тренутно најбоља марка тениских рекета. То је једино логично објашњење. По договору, чека се прави моменат, нека кардинална грешка, или пак, грешка у одсудним тренуцима меча.
Након силовитог бацања у смеру пода, играч подиже рекет, загледа га са свих страна и окреће у свим смеровима како би цела публика могла да види о ком произвођачу је реч, констатује да је неупотребљив, одлази до свог места, вади нови рекет (неотпакован), поново га окреће у свим смеровима да би, ако неко са трибина случајно није видео, сада могао да угледа лого на њему, и наставља меч.
Још само фали да, док ломи рекет, викне име произвођача.
- БАБОЛАААААААААААТ!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lepo :D +