
Док сам ја ишао у основну школу, цртани филм Сандокан, је био апсолутни хит, цртаћ који доминира у сваком погледу. Популарност овог цртаћа је достигла заиста огромне размере, да је настала и игра тог имена. Игра се играла углавном на школском одмору, у учионици. Наиме, скупи се, 7,8 клинаца, стану у круг, фора је да имаш један корак да згазиш некога на патику, а овај има право да измакне ногу. У случају да промашиш и не згазиш онога кога си хтео, остајеш у том положају и постајеш лака мета наредном који гази. Пре него што играч који има право скока или ти гажења скочи, изговара се легендарна разбрајалица: ''Сандокана боли глава пустите га нека спава, Сандокана боле очи пустите га нека скочи'' и креће у скок. Победник је онај који последњи остане. Лоша страна ове игре односи се на ваше патике, јер се од силног гажења офуцају...
А: брате, ај' да играмо Сандокана...
Б: то брате, зови ти Вују и Милета, одо' ја по Дулета и Симкета...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ми смо то одувек звали ,,гази,гази'' :) +
а коју сте онда разбрајалицу користили :)
Исту ту разбрајалицу,Сандокана, али игра се зове ,,гази,гази'' у мојој околини :)