penzioner zhenskog pola. Pojavljuje se samo u dve velichine XXL i XXS. Problem je u tome shto:
1. izgled ume da zavara...
2. lak za kosu u saobracajnim guzhvama ume da izazove muchninu, nesvesticu ili teshke halucinacije
1. da li vam se nekada desilo da vam se monstruozno velika babetina-gorostas nasmeshi i pruzhi jabuku, dok vas mali, cakani bakutaner zategeri torbom punom konzervi hrane za machke zato shto ste digli noge na klupu u parku...
2. mislim da je sve jasno bilo kome ko eksploatishe blagodeti gsp-a
Osoba za koju većina učenika/studenata misli da je izašla sa pokretne trake, da nikad nije imala mladost niti živela dugim životom osim profesorskog kuntanja u zbornici ili za katedrom.
Stariji profesor odlazi kući sa posla. Prolazi kroz školski park.
- Dobar dan profesore!
- Dobar dan deco.
....
- Dobar dan profesore.
- Dobar dan.
....
Na klupi sede stariji učenik i mlađa učenica. Ona mu sedi u krilu, ruke i ostale delove tela je nemoguće razdvojiti po osobama bez pomoći ortopeda ili Mandraka mađioničara:
- Mhhm, cmok, njjj,, ljub, nnne tu, cmok, nemoj, gric, auuu, pazi ide profesor!
Ona:
- Ma nešto mi nije jasan taj Kulonov zakon, nisam baš dobro razumela.
On:
- To ti je lako, sad ću ja da ti ... Dobar dan profesore!
- Dobar dan deco, samo vi učite!
Zna profesor da njih lepo zabole za Kulona i njegov zakon, važno je samo da klupa nije hladna ...
Predratni švaler. Penzionerski Kazanova. Onaj čiča sa kojim sve bakute žele da porazgovaraju, prošetaju ili sede na klupi u parku.
Najverovatnije mu se više ne diže ali u mladosti je nesumnjivo bio jebač kalibra jednog Ron Džeremija. Ne ume da se skrasi ni pod stare dane već konstantno odmerava dobrodržeće penzionerke, dok usput uvrće brčiće i zagonetno se smeška. Nešto kao Žika Pavlović ali mnogo matoriji.
Obavezno nosi odelo i lakovane cipele, neretko i šešir. Damama ljubi ruke i pokušava da ih impesionira pričama o svojim podvizima iz mladosti - počev od ispovesti kako je čuvao ovce '43 kad su u njegovo selo banuli Nemci, preko priče o tome kako je nekom svom rivalu, dvometrašu, slomio ruku i obe noge na radnoj akciji u Nikšiću '59.
Slede priče o tome kako je bio glavna faca u preduzeću, pošten ali kurčevit, kako je istukao direktora kada je saznao da ovaj potkrada njegove drugove, kako je išao na sud da isteruje pravdu, kako je tužio komšiju koji krade struju, kako njega tuže neki obesni mladi ljudi što im je šutnuo kuče itd.
Neretko se svađa sa ostalim penzosima, preti da će im odseći uši, zavrnuti šiju, iskopati oko itd. Kad sukob eskalira vrhunac njegove borbenosti je da drugog dedu pljune a potom pobegne.
Babe koje mu se posebno dopadnu izvodi u penzionerski dom na igranku ili poziva kod sebe na zajedničko gledanje Dnevnika.
- Gde li je gospodin Milutin?
- Onaj matori? Ron Džeremi?
- Taj. Treba da mi vrati neke knjige što sam mu posudio.
- Video sam ga pre pola sata u pekari na ćošku. Bio je sa nekom novom babom, pokazivao joj kakav crni hleb on kupuje. Usput mu je baba dala bombonu, on pojeo, skočio mu šećer, izvrnuo se i odvezla ga hitna . Još tri matorke skočile da idu sa njim ambulantnim kolima, umalo se nisu pobile, nastao čitav haos.
- Aha ... a ja četiri meseca ne mogu da ubedim rošavu Irenu da izađemo.
- Šta da ti kažem. Ko zna - zna!
Jednostavna matematicka operacija koja se cesto koristi u subotu i nedelju ujutru.
Sede dva drugara na kafi, subota ujutru...Umorni pogledi i rascupana kosa...
Drugar 1: Uh, otrovao sam se sinoc.
Drugar 2: I ja. Stoka, ne zna kad je dosta.
Drugar 1: U pravu si. Ja sam popio 2 piva ispred zgrade, pa 2 kod Milana dok sam ga cekao, onda u parku 5 i u klubu 4. 13 ukupno. Aloooo brate...
Siguran znak da je neki video namontiran je kada u imenu sadrži: Nije montaža!
1: Devojka progutala košarkašku loptu! Nije montaža!
2: Tip skočio sa 4. sprata u čašicu rakije! Obavezno pogledati - nije montaža!
3: Odsekao sebi glavu a onda otišao peške na glasanje - nije montaža!
4: Duh Save Savanovića snimljen u Tašmajdanskom parku kako se ljulja na azerbejdžansokoj ljuljašci!!! Nije montaža!!!
5: OMG!! WTF!!! LOL!!! Nije montaža...
To je onaj jogurt koji je usao u zadnju sedmicu svog radnog veka (roka). Ima ogavan ukus, moz' odma' da se baci, ne zna covek sta da radi sa njim, da ga prospe negde sve bi zamrlo.
Uzimam ja burek, otvaram jogurt u casi iz frizidera. Zarivam celjusti u burek onako zeljno i ispijam jogurt radi podmazivanja. Medjutim, jogurt je jebeno sabotiran, za 2 dana mu istice rok. Razmatram mogucnost pljuvanja sadrzaja koji imam u ustima, ali ne zelim da bacim pola bureka. Gutam i bacam jogurt kroz prozor u nadi da nece nekome u parku progoreti ruku.
Bijelo crvena tableta ili kapsula stručnije rečeno. Naziv je poznatiji sisatijoj polovini, još ako su bili žrtve ovog naziva. . . zapamtiće ga za čitav život. U najranijim godinama, kad još ne poznaju svoju tijelu, kad ne znaju ni đe su šuplje, u oba smisla, nespremne, neinformisane i iznenađene samim tim činim, postaju žene, ovaj put u nevrijeme.
Čas matematike, osnovna škola:
. . .Marica Mara, srednji red, treća klupa... sredina sredine. Odjednom počinje da se znoji, blijeda k'o da je viđela Boru Drljaču kako spava Evu Ras a ona mu sve govori "izvoliš mačak", i odjednom njene bijele pantalone nisu više tako bijele, postaju crvene i shvata da je dobila. . .
Bole zvani Špica: Aaaa Mara (upro prstom u nju i razgalio se), vidi je k'o Pentraksil, gore bijela, a dole rumena!
Marica Mara sa suzama u očima i kamenom u bubregu izlijeće iz učionice ostavljajući krvave tragove za sobom. . .
"Organizovano" turističko putovanje u režiji neke od naših profesionalno-muljatorskih agencija, a poseban naziv duguju raznim specijalnim iznenadjenjima koja putnike mogu da očekuju na ovim nezaboravnim avanturama. Reklama za jedno ovakvo putešestvije bi mogla da izgleda ovako:
"Putešestvije u Tursku za samo 120€! Pored našeg izuzetno bogatog turističkog programa možete očekivati i mnogobrojna atraktivna iznenadjenja i igre u režiji naše agencije poput "romantičnog spavanja na plaži ili u parku, po izboru", "pronadji svoj prtljag!", "organizovane posete konzulatu i upoznavanje sa komplikovanom konzularnom papirologijom" i kao poslednje, ali ne najmanje važno "pojavi se na Dnevniku u pola osam!"
Lik koji jako mnogo jebe, za njega su Don Žuan i Kazanova dva šalabajzera koji ponekad nešto nabodu. Naravno, sve u njegovoj "realnoj" samokritici. U stvarnosti je on tip opterećen seksom koji je pičku video samo kada ga je babica posle porođaja tukla po guzi okrenutog naopačke, a i tada se samo nazirala.
Sima i Nebojša bleje u parku, dolazi Žika kvazi jebač:
Žika: 'De ste jebači, šta ima, jel karate nešto? :čačka jaja i bolesno se kezi:
(Njih dvojica ništa ne govore, samo se pogledaju, Sima prevrne očima.)
Žika: Šta je? Muk? Suve patke, a? Eee da ste krenuli mojim stopama jebali bi nešto...
Još jedan pokušaj ukazivanja na suvišnost njegovog prisustva:
Sima: Žiko, idi molim te, Šone je pao ispit iz "Samokontrole i Emocionalnog reagovanja" i nervozan je, samo hoćemo da popijemo pivo na miru.
Žika: Šta, a ti ga tu kao tešiš? Da niste vi pederi? Jer, jebali bi sada nešto da niste. Jebote, ne mogu da verujem da imate po 25 godina i još blejite u parku dok normalni ljudi jebu nešto.
Sima(očajnim glasom): Šone, brate, reaguj!
Nebojša uzima štanglu, lomi Žiki noge, čereči ga na konstrukciji bivše ljuljaške, kašikom za sladoled na kugle mu vadi oči, zube mu masira hilti bušilicom zatim uzima motornu testeru i siluje ga njome.
Sima i Nebojša nastavljaju započetu bleju.
Osoba ženskog pola, pripada gradskom delu populacije. Starosna dob im nije određena pa ih možete videti od školskih klupa do direktorskih mesta. Istina, starije je teško detektovati na prvi pogled zbog godinama građene mimikrije. Najveći deo je u grupaciji od dvadeset do trideset godina starosti. Postoji nekoliko podvrsta, ali je dugogodišnjom analizom utvrđeno da verovatno potiču od iste pramajke, pa su varijacije među njima samima minimalne i neprimetne za neiskusno oko. Početkom devedesetih su munjevito nametnule trend, pojavivši se odjednom, ne ostavljajući bilo kakav trag za sobom, pa je teško utvrditi kada i kako je sve počelo. Lepe ali sirote, u svakom pogledu mučenice, poreklom uglavnom iz nižih materijalno-intelektualnih slojeva društva, izborile su se za svoje mesto u gradskoj vrevi. Ipak, postoji veliki broj primeraka onih koje potiču iz materijalno stabilnijih slojeva. Takve sebi mogu da priušte razne izgradnje, ugradnje i nadogradnje koje rođenjem nisu dobile. Neka se čitalac ne navede na pogrešan zaključak da su takve iz razloga materijalne situiranosti nekim slučajem duhovno napredne. O ne, nikako. Svima im je zajednička duhovna beda, intelektualni plićak, jeftino pomodarstvo, klonirana spoljašnjost, prazne priče. Prioriteti su jet-set život, dobar provod na hit mestima, skupi automobili, brzi motorcikli, žestoki momci sa vrelog asfalta. Naravno, sve ovo treba uzeti kao relativan pojam, jer što je sponzoruša na nižem ili višem razvojnom nivou, to su i materijalna i statusna dobra kojima teži niža, odnosno viša. Početkom 21. Veka i uvozom raznih časopisa na srpskom jeziku i prevedenih TV serija, prečesto vrlo pogrešno shvaćenih, primećeno je oslobađanje od provincijskih stega i ograničenja, pa samim tim ova grupacija evolutivno mutira u nešto do sad neviđeno na ovim prostorima, pri čemu je svaki vid borbe protiv ovog trenda nemoguć i predstavlja bitku sa vetrenjačama.
