Ne baš preterano samokritičan osvrt na prethodno džibersko ponašanje, odnosno nedostatak manira, a u funkciji uvoda u subjektivno prihvatljivije ophođenje ili proces iskupljenja.
- Sestro mila, pošto pička?
- Jesi li normalan da tako počneš konverzaciju, niko na svetu ne govori na taj način!
- Oh, gde su moji maniri? Poštovana, jebeš li se za pare?
- Da.
--------------------------------------------------
- Oprostite, moram vam reći dok traje reklamni blok da vi uopšte ne odgovarate na moja pitanja, već neprestano pričate svoju priču.
- Pa?
- Pa... ipak sam ja respektabilan novinar, izgubiću svoju reputaciju, a vi se ljutite ako pokušam da vas prekinem.
- U pravu ste, gde su moji maniri... izvolite spisak pitanja i da rešimo to.
Reči roditelja kada kreneš da se dereš na njih jer su ti ''načinili neku šteti''.
-Gde mi je ona duks plavi, kevo?
-Onaj plavi? Dala sam ga komšiji, neka ga nosi njegovo dete kad ti nisi hteo.
-KOME SI BRE DALA? KAKO NISAM HTEO DA GA NOSIM, 200 PUTA SAM GA NOSIO.
-E, mali, ne deri se, niko te se ne plaši.
Ovo je pitanje koje muci sve vozace koji su imali priliku da voze po planinskim putevima u ove dve drzave i da se lomataju po suludim krivinama.
Tesko je ne zapitati se ,koji su to inzenjeri trasirali puteve,da li su bili pijani dok su to radili ,ili su se jednostavno zajebavali?
Za sve one koji ne znaju kako se u CG i Bosni trasiraju putevi otkricu im tajnu,a ona je da pre nego sto krenu da ucrtvavaju rutu puste magarca i tamo gde on prodje udaraju kocice i ucrtavaju rutu!
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...
-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Odjeb koji keva koristi uvek kad joj sin ukaže na neke greške, kad su njene veštine u poslovima domaćice dovedene u pitanje.
- E majka, ja ne mogu da jedem ovu buraniju danas...
- Ženi se pička ti materina ako ti se ne sviđa, pa nek ti žena kuva po izboru danas se ovo jede. Sedaj!
- Kevo, ova košulja je mogla i bolje da se ispegla...
- Alo, ja sam tebe rodila ne ti mene, što znači da imam pedeset godina i da ne vidim već kako bi trebalo. Ženi se pa se sa ženom peglaj do mile volje ako me razumeš. I taman posle nećeš da budeš nervozan toliko oko jedne košulje...
Pitanje koje postaviš sam sebi kad se nađeš ispred šestokrilnog ormara od čistog drveta, peći za centralno grejanje kućne izrade, ćaletove rezervne kamionske gume sa sve felnom ili dvestolitarskog bureta punog kiselog kupusa, a sve to treba negde prebaciti, pomeriti ili utovariti sa svojih 70 kg čistih mišića. Čisto poželiš da ti je prvi komšija radio na izgradnji piramide pa bi ovo bilo mačji kašalj za njega.
Kamiondžija sa obližnjeg stovarišta iskipao 10 komada drveta sveukupne zapremine 8 kubika. U kanal naravno.
- I šta da ja sad radim s ovim?
- Nadam se da su ti stari Egipćani neki daleki preci. Ako ne, jebiga, zovi vatrogasce.
Ultimativni razlog da sve što radimo bude u znaku broja tri.
-Ajde razumijem da si dobio jednu kečinu, ali tri, pobogu sine?!?
-Tri su srpska!
-Znaš što je na Vukajliji ograničenje 3 definicije u 24 sata?
-Naravno. Pa tri su srpska!
Imaš daleko više vremena jer pola posla obaviš noću dok se deca igraju pored tebe. Ne smeta ti komšijin cirkular i motorna testera kojima po ceo dan drnda jer ih ne čuješ od dečje galame. Više ne trošiš novac na kafanu i lude provode, ne preostane ti ništa kad poplaćaš račune za pelene, garderobu i prateće materijale. U kasnijem periodu imaš daleko manje dosade u životu jer radiš dva posla da bi obezbedio potrebne materijale i priručnike za besplatno školovanje, a ne gubiš vreme ni na gledanje televizije ili internet jer su ti deca uzela daljinski i računar. Živiš mnogo zdravije, praktično asketski, jer jedeš samo ono što deci preostane ili im je suviše gadno. Od svih sedam poroka dostupan ti je samo jedan, a i to kraduckanje je praktično neprimetno jer uglavnom mazneš klincima neki slatkiš dok su mali ili gutljaj vinjaka i par cigareta kad poodrastu.
Ali zato kad omatoriš i odeš u penziju, pa dobiješ unuke i po ceo dan možeš da se igraš s njima, osetiš sve čari roditeljstva koje si propustio kad si vaspitao svoje klince.
- Blago dedino, hajde ti reci šta te deda naučio...
- Jebem ti mater!
- IJU! Tata, šta ga to učiš!
- Šta te briga, odi sine dedi, evo ti crvena za čokoladu...
- A meni si rekao da ti ništa nije ostalo od penzije kad sam tražio na zajam...
- Pa i nije, ovo sam ostavio za unuka...
Ono što povezuje sve žene ovog svijeta, bilo da su bijele, crne, žute ili crvene. Samo ako zagrebeš tik ispod površine.
A ako nije ružičasta, bježi glavom bez obzira!
Ovako su penzosi nazivali Slobin SPS. Strastveni simpatizeri su se prepoznavali po ovako spelovanom nazivu.
