Ne baš preterano samokritičan osvrt na prethodno džibersko ponašanje, odnosno nedostatak manira, a u funkciji uvoda u subjektivno prihvatljivije ophođenje ili proces iskupljenja.
- Sestro mila, pošto pička?
- Jesi li normalan da tako počneš konverzaciju, niko na svetu ne govori na taj način!
- Oh, gde su moji maniri? Poštovana, jebeš li se za pare?
- Da.
--------------------------------------------------
- Oprostite, moram vam reći dok traje reklamni blok da vi uopšte ne odgovarate na moja pitanja, već neprestano pričate svoju priču.
- Pa?
- Pa... ipak sam ja respektabilan novinar, izgubiću svoju reputaciju, a vi se ljutite ako pokušam da vas prekinem.
- U pravu ste, gde su moji maniri... izvolite spisak pitanja i da rešimo to.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ova je moj favorit iz ovog serijala. Najbolje za kraj.
Stay tuned!