Prvo bacanje smeća na nekoj livadi, koja će nakon par godina postati zvanično smetlište sa svim pratećim objektima i Romulancima.
" Kud svi Turci, tu i mali Muja!"
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš li ono smetlište iza ciglane, kad pođeš ka novom mostu na Moravi?
- Naravno, tamo redovno kupujem crviće od Mileta Gliste, kad pođem na pecanje!
- E, ja sam pre tri godine prvi tamo bacio šporet "Tozovac" i napravio biznis za opštinu i bar još deset desetočlanih porodica!
- Misliš na šporet "smederevac"?
- Ma, uvek ih mešam, poenta je da sam bacio u budućnost, postavio osnovu za nova radna mesta, zaposlio državu i opštinu, na sledećim izborima se kandidujem za poslanika!
- Šteta što će uskoro ukinuti Haški sud...
Počevši od raznoraznih konkursa za 'NOVE ZVIJEZDE' (Granda, Hajata, Deliblatske peščare, Biogradskog jezera i okoline...) preko dženerik šatorskih veselja (ispraćaji, krštenja, ženidbe, udadbe, razvodi brakova i sahrane) pjesma je pod obavezno na repertoaru svih pjevača kojima nedostaje pjevačkih mogućnosti.
Nije bitno da li je u pitanju vriskava dopičnjakuša iz Donje Pripizdine koja se predstavlja kao estradna 'umjetnica' ili samo vaš pijani kum koji se igrom slučaja dočepao mikrofona - ko god pjeva ovaj evergrin ubijeđen je da je 'baš on taj koji to pjeva najbolje'.
Kafana 'Šetalište', Sarajevo, 1962. godina
Pijani gost: SILVANAAAAA, PJEVAJ MI 'MITO BEKRIJO', EVO 5 'ILJADE!
Silvana Armenulić: Jao, što ne reče ranije, umorio mi se glas, neće to bit' tako lijepo k'o inače....Šteta pjesme!
PG: Aj' onda poćeraj 'DA SAM TICA I DA IMAM KRILA'!
SA: More!
_______________________________________________________________
Svadba pod šatorom, Tekućica, 2010. godina
Pijani gost: STANOOOOOOO, PJEVAJ MI 'MITO BEKRIJO', EVO 50 OJARA!
Pjevačica Stana: More, pobro, tu najbolje znadem cvrkutat', a i najskuplja je.... Al' prvo da me u'vatiš za sisu, nisam navikla na suvo... Jedan, dva, džigera-a-a....Pa kaže: PONOo0o0oĆ veĆ je proššŠšlaaaAaAAAa....ZA GITAROM MILE - FALA MILE-E-e-e....
Najfiniji nacin nekom reci da je dosadan.
Sedite sa prijateljem i slusate kako vam prica o svakodnevnim stvarima,medjutim vama se spava i ne biste trpeli ni rodjenog predsednika Srbije da vam brblja o bilo cemu,a kamoli prijatelja.Ali vi ste kulturni i stvar pokusavate resiti na najbolji moguci nacin
Prijatelj: -Jao kako sam video rodu danas,svojim sopstvenim ocima sam je vid'o.Znas kako ima velike noge i dugacak kljun i,i,i...Steta sto je nisam slikao,mogao sam da donesem da vidis.
Vi: -Uz duzno postovanje,ali tvoja malenkost je,ako smem primetiti,malo uzruja......
Prijatelj (Ne ceka te da zavrsis): -?!Sta koj kurac?
Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.
-Ma da lepo ja puknem one pare što si moji poslali na žuraju, jednom sam mlad!
(Ček', ček', ček'! Šta se ja konj glupiram?! Jedva sam i ove pare izmolio, šta tebi pada na pamet, mongoloidni idiote, idi u ćošak pet minuta i stidi se!)
--Idem da joj priđem, pa šta bude.
(Čekaj, gde ćeš, pogledaj je, boginja)
-Ma neću. Ko je jebe.
....
Brate, ona moja drugarica, kaže da baš šteta što si je gledao k'o manijak i prevrtao očima, znojio se k'o blesav, a nisi joj priš'o. Kaže da si joj bio sladak. A posle si isp'o šmokljan.
Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.
Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.
U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.
Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?
Zavalite se, opustite i uživajte u sledećih nekoliko rečenica-odlomaka iz bestselera koje nudi izdavačka kuća “Laguna”:
“...U tom trenutku, u glavi prečasnog Balzaretija nešto je eksplodiralo. Ispustio je krst koji je do tada držao u ruci i kleknuo pred Raspeće od ebanovine iz 18. Veka, koje je izradio čuveni majstor Lucio Sila, a po naredbi Grofa od Mantove, naslednika svog oca, takođe Grofa od Mantove...”
“ – Karen, dušo, jesi li spremna? – Da, da, evo odmah silazim. – slagala je gotovo istovremeno. Karen Adams je bila mlada i uspešna advokatica u firmi “Loh&Nes”, i...”
“ Probijao se kroz kišu metaka kao tigar kroz džunglu Amazonije. Čak i kada bi ga neko zrno i pogodilo, pridigao bi se i nastavio dalje sa takvom odlučnošću u očima da je to bilo zastrašujuće. Zastava je bila blizu...”
“Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu belu tuniku...”
...i "ostatak od svršotine", možda?
"Imamo, imamo" je odgovor kada pozovete neku specijalizovanu prodavnicu i tražite im specifičan model nekog uređaja. Kada presečete dijagonalno ceo grad da biste kupili baš taj model baš u njihovoj prodavnici, ispostavi se da ustvari nemaju taj, ali imaju jedan veoma sličan model, koji je naravno mnogo bolji. Ukoliko izrazite nezadovoljstvo ponuđenim, uvale vam "Imali smo al je nestalo" foru - poslednji primerak modela koji ste vi tražili je u međuvremenu prodat. Pokvarenjaci računaju da je verovatnije da niste baš toliko zagrižena budala da se vratite neobavljena posla i da ćete kupiti taj usrani model koji niste ni hteli, pa makar im nikad više ne ušli u radnju.
Kao prvo, lepo im tražite da dokažu da su upravo prodali taj model. Ukoliko neće, pretite tržišnom inspekcijom, porodičnim vezama na svim nivoima vlasti, uticajnim prijateljima, ubeđivačima ili Bogom. Ukoliko utvrde da je ipak bila njihova "greška", nastavite da pretite da ćete ih ocrniti na svim specijalizovanim sajtovima, da ćete objasniti komšiluku da im kradu zajedničku struju, da imaju lepe prozore i da bi bila šteta da ih deca razbiju loptom. Kada ih porazite svojom neočekivanom zadrtošću i bezobrazlukom, poslaće nekog iz radnje da vam nađe kod njihovih specijalizovanih kolega model po koji ste i došli. Dok čekate, insistirajte na koka-koli. Mušterija je uvek u pravu.
Moderni naziv za buduće đubretare.
Karton siti ili slična naselja:
-Alo bre Džombo dođi da te pitam nešto.
-Šta ćeš koj' moj vidiš da mora d'idem na pos'o.
-Ma nemo' se dereš na mene.nego da te pitam,kakav je džak onaj tvoj.
-I bre dobar ljubi ga tatko.Još jednog keca da ispravi i to je to.
-Šta će more da upiše?
-Neki kurac za zaštitu životne sredine.Dobar pos'o.Ima posle da ga ubacim na vezu u moju firmu.Znaš da sam dobar sa onog direktora što mi da da čistim samo one penzionerske ulice.
-Ako,ako.I treba,dobar dečko,šteta da propadne.
Jedna od najcenjenijih manekenki na ovim prostorima i vlasnica najmuževnije lobanje u modnom svetu, uključujući i manekene. Još muževnije boje glasa. Ako je verovati medijima i Snežani Dakić, jedna je od najlepših Srpkinja. Ček, šta?!? Kako mislite najlepša, jebote!?! Tamara, skrndelju, trandža ispod Plavog mosta bleji sama, idi da joj praviš društvo! Uh, pregrub sam, nisam tako mislio, pardon. :samo izvolite:
Često je zaštitno lice generičkih Bajaginih i Čolinih spotova, ali i reklama za "Pardon" grickalice u kojima su reditelji i marketinški magovi posegnuli za obrnutom psihologijom - što grđa reklama je dobra reklama, svesni da će i to doneti kupce. Znate onu reklamu "Pardon"? :samo izvolite:
Jedino nekim komboom opšteg slepila, jake zaleđine i kvalitetnog PR-a ova pojava može da se stavlja u istu rečenicu sa izrazom "lepa žena" i da dobija toliko angažmana (kod nas, ne u svetu, naravno). Ko te gura, rugobo?!? Uh, opet sam se zaneo, pardon. :samo izvolite:
Da je pravde, sad bi hasala rol-viršlu sa koleginicama na kraju hodnika i čekala da zvoni za početak sledećeg časa kako bi nastavila sa čišćenjem. Ups, ne bih da vređam čistačice, izvinjavam se, pardon. :samo izvolite: Aaa, umukni!
- Idemo... AKCIJA!
- bla bla bla (slučajno nagazi Tamaru), pardon.
- SOMO IZVOLITO, BLAAARGH!
- Stop, stop, stop! Tamara, može li to malo ženstvenije?
- PO MOŽOMO DO PROBOMO.
- Hajde onda da probamo. Ajmo ponovo... AKCIJA!
- bla bla bla, (prosipa nehotice Tamarine grisine), pardon.
- SOMO IZVOLITOAAARGBLUARGAH!
- Stop, stop! Ne vredi. Asistent, daj taj reklamni balon, pumpani su helijumom. Hvala. Tamara, đido mova i udahni ovo! E, tako. Idemo još jednom... AKCIJA!
- bla bla, (šutne mavaši gerijem Tamaru u glavu), pardon.
- SOMO IZVOLITO!
- Reeeez! Ne vredi, ne može bolje od ovoga, ali donekle si ovaj put zazvučala kao žensko. Retardirano, ali žensko. Hvala, vidimo se na snimanju spota sledeće nedelje, tamo si makar šteta samo za jedno čulo.
Definicija je napisana za MizanTrophy II.
Svojevrsni dodatak, ili što bi se po novom reklo, aksesoar, bez kojeg je nemoguće uopšte kročiti na plažu. Što se izgleda čitateljke tiče, uložen je natprirodni trud, da sve bude valjano i spremno za leto. Pripreme su vršene još od martovskog izdanja Kosmopolitena. Mama je još prošle godine podigla kredit da investira u budućnost svoje ćerke, tako što je tu i tamo štrcnuto po malo silikona ili kolagena. Ovogodišnji je otišao na kosu, nokte, trepavice i svu potrebnu opremu za plažu. Našao se po koji dinar i za knjigu, jer kažu, ponovo je znanje na ceni.
Titula "za plažu" ne može pripasti bilo kojoj knjizi. Zamislite zanosno žensko biće, odeveno (verovatno samo u donjem delu) i okićeno po poslednjoj modi, kako u rukama drži "Poniženi i uvređeni" u dosadnom, sumornom teget omotu, sa požutelim stranicama. Pa ne ide, jednostavno se ne slaže! Knjiga mora da prati trendove, slova i font moraju biti luckasti, baš kao ono "L" ili "V" na torbi za plažu. Boja knjige mora da se slaže sa kupaćim kostimom i akrilom na noktima, a naslov mora biti bombastičan. Potencijalni mužjak koji će krenuti u lov, mora samim pogledom na knjigu, da stekne određeno mišljenje.
Knjigom se daje do znanja da je čitateljka opasna vatra i ko se sa njom igra, sigurno se i opeče. Ona je samostalna, slobodoumna, velikodušna, pomalo sebična, zrela, ipak detinjasta, sanjar, sa obe noge na zemlji, divlja tigrica u krevetu, ali ipak konzervativna deva, koja čezne za vođenjem ljubavi, dok zubima kida delove odeće sa svog markantnog muškarca. Ona je tradicionalna, pak prati dvadesetprvi vek u koraku, čak je i par koraka ispred. Nije na odmet da naziv knjige sadrži i neku svetsku metropolu. Time se daje do znanja da je čitateljka svestrana, ambiciozna ličnost, koja razmišlja globalno. Ispod naziva obavezno mora stajati da je knjiga bestseler, jer kako čitati nešto što nije u trendu?
Tako se kojekakve "Kupoholičarke" i "Tračare" povlače po pesku i ležaljkama i naravno nikada, ali nikada ne budu pročitane. Možda to i nije tolika šteta, jer je verovatno bolje ne pročitati ništa, nego umarati oči na ovakvo štivo. Na kraju letovanja, knjiga se odbacuje još kod prve kante za smeće, da se oslobodi mesto u koferu za magnete za frižider, a naša junakinja svoju ljubav prema ovim, nadasve, brilijantnim literaturama neće pokazati, sve do jula naredne godine, kada će na red doći neka nova "Đavolica", "Misica" ili nešto slično. Samo, još jedna napomena za muškarce, nikada, ali nikada, ne započinjite priču sa ovim devojkama "preko knjige", jednostavno, dalje od naslovne nisu stigle, a vi ne želite sagovornicu, koja je u trenutku iznervirana jer misli da je glupa.
Mogući nazivi ovakvih knjiga:
"Ljubav jedne anoreksičarke u Rio de Žaneiru"
"Kleptomanka u Luvru"
"Muškarci vole drolje"
"Bulimijom do njegovog srca na Baliju"
Selektiranje ljudi po polu, godinama, fizičkom izgledu ili mirisu koji emituju.
Najraniju selekciju izvršimo dok smo još u majčinom naručju u trenutcima kada dođu gosti i požele da nas uzmu u krilo. Prosto bebe se na nečiji pokušaj posađivanja u krilo protive i deru dok druge osobe oberučke prihvataju.
Razmišljanje jedne bebe: Opa došla opet Zlata (kevina drugarica sa posla) joj kako samo protrnem kad mi kaže ono bući bući a tek kad me uzme u krilo, pa kao da sam u raj za bebe otišao. Pa grudi one njene, pa parfem pa meka baršunasta koža na vratu kad kao slučajno krenem da joj sisam uvo. Jebiga, šteta što će biti matorka kad odrastem....
