Skup načela kojima se neka osoba ili institucija vodi u poslovanju sa svojim strankama.
A: Jao, idiote, pa ne po kosi!
B: E jebi ga sad, politika kuće.
„Čini čuda čak i u hladnoj vodi“
Prevara. Nešto što se dobro kotira bez ikakve osnove i drži dobro ime zahvaljujući malom broju jedinki. Što kaže naš narod u svakom žitu ima kukolja. Samo što ovde važi obrnuto. U svakom kukolju ima žita.
Jedna velika muška fantazija i razlog mnogih vlažnih snova ali i veliko razočarenje. Koliko sam samo noći proveo budan čekajući prenos odbojkažkih utakmica sa američkog tla? Mladost ludost.
Očekuješ dvanaest znojavih vrh riba koje prebacaju loptu preko mreže dok se sve na njima ljulja, a možeš samo da vidiš grupu dasaka od po dva metra sa kojima ne bi ni krompir sadio, a da ne pričamo o nečemu drugom. Marketing čuda čini. Jeb'o mu ja mater.
- Kume, 'oću da menjam onaj moj krš. Možeš da mi predložiš nešto?
- Pa, najbolje da uzmeš nekog pežoa ili puntića.
- Ma, nije pežo za mene, a punto je precenjen k'o ženska odbojka. Ne vredi te pare.
- Jeste skup, to je tačno. Ma, uzmi golfa i nemoj da lomiš glavu.
- Jes' i to što kažeš.
Ovo je pitanje koje postavite kada vidite osobu zenskog pola koja izgleda kao F16 u niskom letu a pri tome vodi sa sobom neko pekinezerce ili ono maleno cudo od kera velicine tek okocenog zeca. (zaboravio sam kako se zove,jbg...:P )
JA idem ulicom i u susret mi ide osoba zenskog pola, suknja malo niza od struka, dokolte sljasti, sve bode oci, oci krupne ko dva orasa... a meni moje ispale...
A pri tom vodi kuce sa sobom...sa sve puloverom....
Ja: Izvini sto ti dosadjujem, hteo sam da te pitam jel' ima ta kuca broj telefona??
Doticna: Mars bre budalo jedna nevaspitana!!
E jbg... ali nekad ce i da upali...
Malo češće nego nikad.
Opet, dovoljno retko da se vodi kao statistička greška.
- Puši li ti žena još?
- Svake prestupne.
Žena (mahom maloletnica) koja iako velikim delom vodi računa o sebi i fino se oblači, pušta prirodne nokte.
Ispod njih, mogu slobodno reći "uzgaja" razna govna.
Tu se mogu pronaći razne čestice, od užegle menstruacije, zemlje, bakterija koje su se nakotile iz škole i autobusa, ajvara, pa čak do samih govana zbog stimulacije rektuma (jerbo čuvanje nevinosti 2k20 lolčina ide gas), prilikom čega pridobiju žućastu teksturu čak i nakon čišćenja.
Pored navedene štroke, sadrže i ostatke laka koji trune više meseci zbog nepranja ruku.
Takođe su izlomljeni do te mere da je sve to komplet nepodnošljivo za videti, ali dotična ipak "ne želi" da ih odseče, a zatim započinje svađu.
Dno dna.
Najpoznatiji srpski komentatori. Poznati su cak i u Japanu i vise su proslavili Srbiju nego Piksi i pravoslavne crkve u Hirosimi i Nagasakiju (po podacima Digitalnog Andjela*) zajedno.
Nindza ratnik posle kupanja u mutnoj vodi daje intervju:
"Pozdravljam Miljana i Ivana. Zivela Srbija!" - i to sve na japanskom.
* digitalni andjeo - film iz zanra: paljevinski crkveni horor sa elementima naucne fantastike i south parka.
Tv Pink. Prvo stradaju oči, ubrzo i uši, a sve to vodi potpunoj dezintegraciji žrtve.
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima?
Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje.
Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje?
Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene.
Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B.
Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Nekada, u staroj Grckoj, broj Spartanaca potrebnih da se "odradi stvar ",a u Srbiji , u kakvom smo bedaku, 300 oznacava broj potrebnih nam cuda.
U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.
