Blejač iz kraja.
„bez daha“
To su psovke u kojima nema "prostih" riječi, tj. vulgarizama, jer se oni podrazumijevaju, a podrazumijevaju se zato što se u našem lijepom jeziku neki predivni pojmovi (npr. pas i majka) najčešće povezuju u psovkama.
Mamu li ti tvoju!
Sunce li ti žarko!
Pas mater! (u prevodima filmova)
Nek ide u materinu!
E, u krasni!
Propali vlasnik kladionice.
Ostaneš kada te glupa, zatucana, ne-znam-više-kako-da-je-nazovem-osoba ismijava zato što si upravo izašao iz biblioteke i to, o Bože moj, sa knjigom u ruci.
Tandem pijanica koji nije sposoban da se uputi pravcem kojeg su zamislili.
Emisija na televiziji B92 koja, pored datuma i dotične lokacije, uvek ima komentar od nekoliko reči.
Idealno vreme za kriminalce.
Zašto su kamikaze nosile zaštitne kacige?
see you
Domaći polagači Hipokratove zakletve koji (ne) biraju sredstva kako bi vam pomogli.
Kilo pomorandži - Idi baba do prve apoteke i traži skupomicin. Nije na recept, moraćeš da platiš pun iznos!
Milka 300g - Sestro, izmerite ovom čoveku pritisak, udarite pečat i pošaljite ga kući taksijem. Evo vam telefon od ovog mog što me vozi, dugujem mu od prošle vožnje.
Johny Walker - Hajde, videćemo da vas ubacimo na snimanje pluća već početkom sledećeg meseca. Dotle ne dišite duboko!
Pečeno prase - Pa prijatelju, treb'o si ranije da dođeš sa tim uraslim noktom da ti to sredimo lepo, a ne ovako, zagnojilo se pa ne možeš pošteno ni gas na onoj tvojoj mečki da stisneš... Sestro, brzo malo gaze, pincetu i makaze!
Plava koverta - Gospodine, pružićemo vam apsolutno najbolju negu koju ova ustanova ima. Dobićete sobu sa TV-om i poseban meni, zaboravite na klopu što ovi smrtnici dobijaju, ko može da proguta to sranje... A u poverenju, ne zovite ženu i decu u posetu utorkom i petkom, tad ona nova mlada sestra kupa pacijente! Sestro, jedna kolica za zapadno krilo!
Po najnovijim informacijama, najčuvaniji i najkompleksniji projekat američkih naučnika, koji je bacio u zasjenak traženje eliksira vječne mladosti i istraživanje svih mogućih načina za sprečavanje smaka svijeta (bilo kakvog, bilo kad).
Međutim, ona već postoji. Svuda oko vas. Srećete je u prodavnici kako smireno dopušta da se neko ubaci preko reda, u saobraćajnoj gužvi kako ne naliježe na sirenu, na poslu kako ne vrišti o neodgovornosti i nesposobnosti svih drugih osim nje, u kući kako ne histeriše zbog prekuvanog ručka, iako se, po svim pravilima mjesečnog ciklusa, upravo nalazi u takvoj konstelaciji hormona koja, valjda, treba da aktivira neobuzdan vatromet nervoznih i ćudljivih ispada i izjava.
Poznajete je sigurno, iako to možda i ne znate. A ne znate jer će vam malo koja to priznati i lišiti se jedinog, doduše neosnovanog ali naširoko prihvaćenog i tolerisanog, razloga za iskaljivanje svog nezadovoljstva životom i ljudima koji je okružuju.
Nema svrhe da ispašta zbog svog hendikepa.
