Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Ovaj izraz najčešće upućujete najboljem ortaku/ortakinji kada ugledate dobru ribu/dečka. Ali uglavnom to rade devojke. Muškarci samo kažu: Vidi ribu... do jaja!
Devojka A: Jao, pored vrata! Jaoj, vidi kako je zgodan. Al, ne gledaj ga!!! Al, samo da vidiš kako je zgodan... Devojka B: Gde? Gde? Gde je? Devojka A: Jesam ti rekla da ne gledaš...
Izraz koji se koristi kada želiš da kažeš kako te nešto ne zanima ili te plaši uopšte da saznaš. Ne želiš jednostavno. Nije te briga. Došao si do određenih godina živ i zdrav i šta te boli tuki da saznaješ to.
Može biti reč, izraz, događaj, stvar, ma bilo šta. Bitno je da se bez tog saznanja može i da ti nije potrebno baš sve i da znaš.
- Đole, moram da ti saopštim nešto. Jebiga, bolno je malo, ali moram. Prijatelji smo. - Bog s' tobom Sale, koji ti je andrak? Čemu taj uvod? - Nezgodno je. Juče sam video tvoju ženu kako izlazi iz kuće... - Zaustavi se. Stani tu. Ne govori. - Kako da ne govorim, video sam ti ženu.... - Ne! Ćuti. Nemoj dalje. Ne želim da znam. Dogur'o sam do pedesete godine ne znajući to, mogu i dalje da ne znam. - Kako bre nećeš da znaš, ne razumem? - Slušaj. Saznam, odem po tetku, ubijem budalu, izrokam i nju, pa na mardelj. Koji će mi to đavo? Ovako, baš me briga. Jebem i ja njenu sestru, jeb'o sam joj i kevu kad smo se tek uzeli, Bog da joj dušu prosti, a i kumu sam joj krn'o i to više puta. ----------------------------------------------------------------------------------------- - Au al' sam se naduv'o, k'o prase. - I ja isto. K'o konj. - Vidi Đole, eno ti ga deda. - Vid' stvarno. Ajde da ga zezamo malo, da se smejemo. O đede. - O sokolovi moji šta vi radite? Šmekate neke sojke, a mangupi? - Ma jok deda. Blejimo. Nego da te pitam deda nešto. Je l' znaš ti šta je to dip es penetrejšn vit tojs and obdžekts and fejs fak? - hehehehe au Đole koja si ti budala. - Ne znam ti ja to sinko, mada ni ne zanima me. Dogur'o sam do sedamdeset treće ne znajući to, mogu i dalje da ne znam. - E deda, deda. Ništa vaša generacija ne zna. - Ništa sinko, ništa, pile moje. Samo da si ti meni živ i zdrav. Idi opet premotavaj red tjub, a deda dok je to radio seljančicama sa krastavcima, šargarepom i koječime, tvog oca još nismo planirali, a kamoli tebe drkadžijo.
Ovo je nešto skraćena tužno simpatična izjava koju debeljuce upotrebljavaju u cilju pravdanja svoje malo izraženije potrebe za jelom. Kada ih neko prijateljski upozori na sve zdravstvene probleme koje gojaznost izaziva i da će ih jednom ubiti oni spremno odgovaraju. " Ako već moram da umrem bolje je da umrem od viljuške nego od puške. "
A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!
Don Kihot - O, ljubavi moja, o Dulčinejo moja, o anđele moj koji mi u tmini noći pute obasjavaš..... Sančo Pansa - De ba Kihote, mani se beštije, rek'o bi čo'ek da *ne piša*, a udara se k'o da ima kasko. :Rozinant apruvuje:
Česta i pomalo euforična floskula kojom prosečni muški primerak bližoj ili široj – ali i skoro uvek muškoj - javnosti prenosi lično svedočanstvo o ultimativnoj pojavi ženske golotinje u rendom igranom obliku na malom ekranu TV prijemnika. Apsolutno nedvosmislena afirmacija i dalje sumnjičavom sagovorniku da je nekoj glumici sevnula maca...pa, možda i na pomalo neočekivan način.
Pička, dragi moji autori & autorke. Pička.
Razume se, konstatacija iz naslova se tokom godina i godina razvijanja cenzure na Televiziji, not to say – postepenog ali planiranog ukidanja iste, i sâma razvijala, dakle uporedo sa ukidanjem garderobe po vertikali ljudskog tela, da bi danas praktično označavala isključivo bikini zonu nasumičnog ambicioznog ženskog čeljadeta u svetu Sedme Umetnosti. Mislim, pošto su obnažene grudi već odavno postale svakodnevica pomenutog medija...
- U, matori, što sam sinoć gled'o neki film sa Šeron Stoun...Braaate...'Nači, prva scena i odma' se skinula gola! Ono, znači – sve se vidi fazon... - 'Sti to tek sada gled'o Niske strasti?! Au, kol'ko ti kasniš, tebreks...
- E, brate, 'de ćeš? - Idem na dodatni čas francuskog u školu... - Ok, ae vidimo se posl...'De ideš, bre??? - Ma, riknula ona stara madam, pa je došla neka nova al' mnooogo mlađa... - Aha, pa rešila da zavede strogoću, a? - Jok, bre, nego se sve vidi kad sedne, izgleda da nije u fazonu gaćica i to... - Koji si ti paćenik, jebote...E, a misliš da će izvaliti ako i ja banem, a?
Verovatno najzastupljeniji strah kod muškaraca u Srbiji (ako izuzmemo strah od promaje, naravno). Za razliku od većine fobija, koje ipak imaju neke logike (fobija od visine - ok, pad ubija; fobija od zatvorenog prostora - ok, možeš se ugušiti, itd) - ovaj strah je, ako se vodimo zdravom logikom besmislen. Doktor je osoba koja pokušava da ti pomogne, i pokušava da ti spase život. Ironija je što najveći broj ljudi nema strah od toga da će doktor da ga ubije, ili tako nešto, nego da doktor, ne daj Bože, ne nađe neku dijagnozu.
- Jaooooo!!!! - Milojko, već tri noći ne spavaš zbog tog želuca. Idi kod doktora, molim te - Ma nije mi... Jaaoaooooo!!! ništa ženo. Neću kod doktora, samo me malo žigaaaajaaaooo majko mila, želudac. Ne treba meni lekar. Deder, daj ti meni onu moju prepečenicu, pa ćeš da vidiš kako se to leči!
