Neki baja što je u stvari otišao da se preda Muratu, da ponudi svoje usluge. Ukapirao čovek da od te budalaštine što je knez Lazar nazivao "nebeska Serbija" nema ništa. Ali kad je otišao da se preda Murat umesto da mu stisne ruku i zahvali mu, on ga terao da mu ljubi noge. Prepotentno govedo bio taj Murat. E tu ovaj Miloš ispizdeo, kao što bi i svaki pošteni Srbin ispizdeo i rasporio ga.
- O će s' ba Miloše, srećne oči što te gledaju. Šta ima bolan, šta radi taj hamzo Lazar, oklen mu pade na um da na 'vaku silu skuplja vojsku? - A pusti ga Murate, keve ti, ne zna šta radi, mlada pička mu mozak popila. Nego ja došao da ti ponudim svoje usluge, cenim da ćete nas danas razguziti ko ciganin gibanicu, a nešto ne volim da budem u timu koji gubi. Nego da ja pređem na tvoju stranu, a ti posle da mi daš Zetu da upravljam. Mrzim zeta pa i Zetu. - More, bolan, more. Nego pre toga da mi pogledaš ovu nogu, nešto mi se čukalj nazlio. I da poljubiš da prođe. - Ja da ti gledam čukljeve i ljubim noge što si zadnji put prao pred vašar u Zdravčiće!?. :vadi nož iz potaje i krrrk: Pu, stoko.
Kakav bi to ja gonzo bio,kad ne bi drogu propagiro?! Elem,krajc je jedan od najvećih šokova za velemajstore bleje iz blokova...Običino se javlja za vreme neplodnih večeri,posle višečasovnog kombinovanja svih šema i šemica iz telefonskog imenika,prokllinjanja svih lerdija, njihove nerodjene dece i Svevišnjeg što te iskušava ovakvim mukama...A svakim novim okrenutim brojem, sve više ti se puši...i taman kad se pomiriš sa sudbinom, upališ pljugu i kreneš po još piva,zazvoni mobilni još jedared,i bivši dečko sestre od ortakove devojke ti javlja da ima shemu u 62...Uzimaš broj,zoveš,zakažeš,šapališ još jednu pljugu i kreneš...sav srećan, ipak našo si šemu,ejjjj...naravno,to je neki lik koji u stvari nije lerdi,al zna nekog klinca koji ima neku džicu u kladionici...i bogu za zlo,lik je jedan od onih raspalih blejača,smorenih i uvek napušenih, samo hoće da srola i ode gleda Cribs na MTVu...Dovede te do neke klupice ispred one komunističke stepeničaste zgrade,i kaže da klinac iz kladionice daje samo ortacima a ne svakome,pa ti uzme kintu i zapali iza ćoška...Odma počneš psuješ i nerviraš se,jer će lik obavezno da te iskrajcuje, i moliš boga da se danas već dovoljno prebio, i da ti uzme samo topa ili dva...Al jbg ne možeš ništa,oćeš pušiš il nećeš,trave nigde u bloku...posle 10 minuta se vraća iz mraka,dobaci ti kesicu,promrmlja nešto i ode na drugu stranu...Naravno, uzeo je lik lapo,a tebi ostavio prašinu... onda spušiš još jednu pljugu dok razmišljaš da li da ga nadješ i ciglom mu otvoriš lobanju...A onda se mozak okrene na pola paketa u džepu,opsuješ na glas i prepešačiš do garaže da zablejiš s ostalima,da zajedno zavarite i pljujete raspalog lika što vas je krajcovo...Al kad povučeš 5-6 dim zaboraviš na raspadača i kladionicu i ceo krajc trip,podaš se čarima drage Marry i ponovo shvatiš da je ovaj svet u stvari toliko savršen...
Sportista. Po zanimanju. Ne u pravom smislu te reči.
Kada je bio klinac u nekom selu, na lokalnom vašaru ga je zapazio skaut. Zadrigli kvazifudbaler iz sela. Ispičutura. Video je kako neki klinci nabadaju loptu u pijane matorce, pa im je ponudio 20 evrica, ko mu prvi donese pivo. I tako, naš heroj je prvi dotrčao, na šta je skaut, već uveliko ispod pevaljkine suknje i stola, rekao: "Sine, ti ćeš biti fudbaler!" I tako klinac počinje da trenira u obližnjem klubu, koji je u vlasništvu lokalnog vrednog radnika, koji se posle štofova po Austriji i Nemačkoj, penzionisao, i vratio u zavičaj da pomogne klubu.
Klinac izrasta u tinejdžera, daje i poneki gol u nameštenim utakmicama i zapada za oko malo većim klubovima koji nameštaju utakmice. Već tu su lokalne, rumene seljančice davale pičke mladom fudbalerčiću, ali ponude iz glavnog grada se ne odbijaju. U međuvremenu, školu je zapostavio, ali neće mu niko zameriti na nepismenosti. Važno da je on fudbaler. Tada počinje avantura.
Dolazak u veliki grad. Beograd. Zvezdana i Partizanka su krajnje destinacije. U zavisnosti za koga je deda navijao. On je uspeo. Na račun leže prva plata posle 4 meseca. Tolike pare nije ni sanjao kada je gonio ovce na ispašu u komšijinu njivu. Sada je mudo. Klinke vlaže na njega, seku vene, kose, ruke, živu ogradu. Dobro, ne baš ogradu, ipak su to fine devojke. Upoznaje se sa čarima splavova i ostalih do-jaja-imam-para-mozak-nemam stvari. Sad skuplja za po koju tramvajsku liniju. Ili trolejbusku. Šta god.
Kada ga pitate šta je njegov život, kao iz topa će odgovoriti fudbal. Jer više od toga i ne zna. Mozak je ostavio kod učiteljice na poznavanju prirode i društva. Elokventan kao Pižon, dobija i po koji poziv za repku. Čisto da se proda jer Zvezdana i Partizanka više ne mogu da ga smisle, pa gledaju da ga utope negde. A i dobroćudni gazda seoskog kluba je pritisao pištoljem o čelo mladića, jer želi svoj deo.
Naš junak odlazi u pečalbu, uspeva da zaradi po koji dinar, dobije razne nadimke tipa panj, bukva, hrast, bandera, Pantelić i skrhan se, na zalasku karijere, vraća čuvanju ovaca u selu, tj. tamo gde i pripada.
Razbijanje harmonije i stvaranje haosa. Glupost koju uradimo u momentima dokolice da bi se kasnije kajali i pitali što nam je to trebalo.
-Vidi što sam nabavio spojlere za auto, jeste da sam potrošio celu stipendiju ali sada će ove ribe samo da frkću kad se provezem po kraju. -Pravi si majstor keve mi. A odakle ti ona bazuka u gepeku? -Ma uvaljao sam neke kevine knige, samo su skupljale prašinu. -Ma da, nije baba imala đavola pa kupila prase.
*
-Brate sinoć sam oplodio Micu bez kurtona, znaš koji filing?! -Micu Radodajku? E baš si budala, nije baba imala đavola pa kupila prase. -Šta joj fali, ti je kao ne bi jebo? -Pazi kad kažem baba mislim na tebe, a kad kažem prase mislim na onaj triper što vuče još od srednje. Pozdravi sestru Lidiju na infektivnoj klinici.
Klasicno upoznavanje, momak i devojka...Upoznali su se na sedeljci kod zajednicke drugarice...On je nju gledao celo vece ali kad god bi ga pogledala skretao je pogled, jer se uplasio susreta ocima...nije imao hrabrosti da je startuje jer se plasio da ce ga izblamirati pred drugarima, ali naravno kada se sedeljka zavrsila pitao je drugaricu za broj? ona mu je dala ali i rekla: nemoj slucajno da kazes da sam ti ja dala! On skuplja hrabrost i pusta joj poruku, ona svesna cinjenice da nije imala decka 4 meseca jer je popravljala keceve u skoli pristaje da se vidi sa njim... -Pa gde cemo? -Moze u 9 kod sata? :) -Moze, super widimo se tamo! kiss U sedam on dolazi, ona kasni da bi dokazala ko je glavni (makar prvih nedelju dana) pozdravljaju se i onda kao po obicaju prave polukrug na levu stranu i sasvim slucajno se krecu ka obilicevom vencu! -Hocemo na obilicev? -...mmm pa moze :)... tih deset metara idu glupa pitanja "U koju skolu rece da ides?"... i lupetanje njenih novih cipela koje je pozajmila od sestre svecano za ovu priliku...-U koji cemo kafic? ...prvo sto pada na pamet je IRON prvi sa leve strane, ali on je po obicaju pun, "elegantno obucenih punoletnih devojaka"...sledi tuzan pogled i nastavak hoda pravo u potrazi za novim kaficem...Na kraju obicno zavrse u nekom manje poznatom kaficu na obilicevom ali, "Zar je bitno koji je? kad me neko pita gde smo bili? Na obilicevom!"... po ulasku u kafic na njima je milion ljubomornih pogleda, onih "elegantno obucenih punoletnih devojaka" koje su zakasnile da zauzmu mesto u IRON-u, onda pitanje Jel ima mesta dole? s obzirom da je gore sve zauzeto da bi "elegantno obucene punoletne devojke" mogle da vide sta se desava napolju...kada saznaju da dole ima mesta, narucuju svoju koka kolu i nastavljaju "zanimljivo bolje upoznavanje".......tuzno ali istinito :))
Država gde se nekoliko desetina puta bolje živi nego ovde, ali po nekima postoji veliki rizik od smrti.
- Šta misliš mama da na leto odem u Ameriku? Mogao bi lepo da zaradim. - Gde ćeš tamo? Pa pre 2 dana je udario tornado, 30 mrtvih. - Ali mama, ja neću ići u to nezgodno područje. - Nema veze, svuda ruši. Još one silne pljačka, svaki dan nekog ubiju. - To se dešava samo na filmovima, nema toga u stvarnosti. - Kako nema, juče bilo na vestima. Šestoro mrtvih u pljački banke. - Ali mama, za 2 meseca bi mogao zaraditi kao ovde za godinu dana! - Nećeš ti meni tamo ići, ko zna kakve zmije i paukovi mogu da te ugrizu? - Jeste, tamo imaju specijalnu službu koja svakih pola sata skuplja mrtve po ulicama. Čuo sam da dobro plaćaju, čak bi i to mogao da radim.
Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi? - Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo... - Ma šta on ima da greje nema tu ništa! - Ahah e nemoj Javorka da ti dođem! - Kolko beše ti dotera ima sedamdes? - Sedamdes i treća moj ti. - Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti? - Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram. - Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više? - Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate... - Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka! - Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet? - A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete! - Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
Jedan od zadnjih stadijuma ispiranja pri mašinskom pranju. Ono što je već oprano i isprano se zavrti u krug vrtoglavom brzinom kako bi se ocedilo do krajnjih mogućih granica. Sledeći stadijum ispiranja je još sušenje koje se može obaviti prirodnim putem, ali i mašinski, uz još spinova i polagačko pečenje na visokoj temperaturi. Nadajmo se da ovaj zadnji stadijum nećemo videti i doživeti, ali budimo iskreni... Male su šanse da se izvučemo i to izbegnemo.
- Sine, si ti administrator ove FB grupe "STOP picoustome"? - Aha. Pa? - E, izbaci ovu botinu, evo ti link do njegovog profila. Jebo ga ko ga ubaci... - Što? - Ma, njemu nije mozak samo ispran, već i centrifugiran! - Nije valjda toliko strašno?! - Kako nije?! Neko napisao sočne psovke što opet poskupela struja, a lik se javi u komentu i kaže "Sram te bilo, da tako o precedniku... Da nije njega, struja bi bila duplo skuplja, nego nas on voli, pa nije im dao"! - Do te mere?! - Ma, vidi mu samo profil, koliko deljenja za njinu decu, zaokruženih kečeva, izjava žvalavoga... - Auuu, ide odma na blok! - Ae, ti ga ovde blokni, a ja će ga sačekam u neki mračni haustor...
Pojava koja je česta kao Halejeva kometa, sa kojom se ne susrećeš više od par puta u životu i koja te oduševljava iz svih perspektiva.
Keba Kraba: Sunđer Bobe, teška srca ti ovo govorim. Sunđer Bob: Šta to, gospodine Krabo? KK: Moraš na godišnji! SB: Zar već sedmi put ovog meseca? KK: Moram da naučim ovog lendova za kasom da nećemo ništa zaraditi ako čita Politikine Zabavnike po ceo dan! ---------------------------------------------------------------------------------------------------- -Dragi, evo me! (osvrće se oko sebe) Da se nisam napila slučajno? -Usisao sam sve, oribao, oprao sudove, nahranio sam nilske konje, obrisao prašinu i očistio prozore. Imaš li još neku muzičku želju? -Ha, misliš da bih te oterala na godišnji da sam ti gazda? (gleda na sat) U, već je 4, sad će Čelzi-Šahtjor! Pa hoćeš da gledamo tekmu zajedno?
Propratni slogan koji koristimo dok držimo slovo osobi koja večito kasni. Zbog nje smo propustili sve bitnije događaje ovog sveta, na svadbu stižemo tek posle kume izgore ti kesa, na ispraćaj ne pre nego što vojnik seda na voz da krene a na Slavu ako stignemo da preberemo srču sa stola to je bingo. Jedina korist od ovakvih ljudi je da ih pošalješ po smrt, naživeo bi se sigurno.
- Uf dragi, kako sam vruća ako me razumeš. Želim te sad i odmah. - Razume se. Nego, čekaj samo sekund da popakujem ove stvari, TA peć nam puni preko dana, ko će bre račun da plati, skuplja tarifa je sad. Da je isključim i stižem, moram i tv da stišam. I izvini, da vidim ovu scenu samo kad ova plavojka prekršta noge u strastima... :posle 26 minuta: - Evo me!!! - Dok se Mara navuče i svadba se povuče... - A? Kakva Mara? Ova ispod nas, sa trećeg? - Ma sad se jebi sam prostačino eto ta Mara. Ili se rukuj sa gospodinom pa zajedno gledajte tu scenu sa plavom kurvom. Sikter od mene! Na jedno mesec dana!
