Žena čiji je osnovni zadatak da ti se ukenja u život kada postaneš bogat, slavan, uticajan...Javno si podržao opoziciju, suviše dobro stojiš u predizbornoj trci, sprdao si se na račun frizure predsednikove žene, nećeš da plaćaš reket, ili si, jednostavno, na skali iritantnosti dosegao kotu Sergej Trifunović i treba te malo lupiti po ušima. Medjutim, na nesreću ljudi koji se bave prljavim poslovima, plaćaš poreze i ne švercuješ migrante, ne gotiviš kokain niti varaš ženu, redovno doniraš unicef i grin pis, nedeljom ideš u crkvu...Jednom rečju čist si kao suza, ljudi te gotive i ostalo. E tada na scenu stupa kućna pomoćnica, ženica koju si, zajedno sa troje dece, mužem i njegovom majkom, pokupio sa ulice i dao joj koru hleba kada su hteli da ih šutnu nazad u Paraćin-Gruziju-Meksiko-Panamu; pojavljuje se kod Opre (ili u jutarnjem kod Sarape), i deli svoju tužnu priču u kojoj si je zlostavljao, ponižavao, silovao i ostalo, ona jadna trpela godinama, u strahu da će je deportovati ili da ćeš je zadaviti svilenim gajtanom koji si na njoj već obilato koristio. Zapravo si davao pet plata za posao koji je ona obavljala sama, ali za čitavih osam godina nisi skontao jer te nikada nema kod kuće. Epilog : naslovne strane, decu ti šikaniraju u školi, uništen ugled i glavna tema medju dokonim svetom; ujutro si pop legenda, a već uveče tiranin od kog je novac napravio čudovište, i diže mu se još jedino na to da maltretira pošten svet. Oni koji su do juče sekli vene na sve što kažeš ili uradiš lome, pale i bacaju iz kuće sav inventar sa tvojim likom kog se nakupilo podosta i, iznevereni, utehu traže medju sajentolozima.
Alternativa i glavna konkurencija joj je bejbisiterka.
- Rosalinda mi smo iz CIA-e, treba nam mala usluga. Daćemo ti tries dolara za saradnju.
- Rosalinda ne razumeti.
- ...Ili se ti i čopor familije vraćate nazad za Kanudos da trebite pasulj i ljuštite kukururuz.
- Rosalinda razumeti.
Fora iz fima Munje kojom se sagovornicima stavlja do znanja da smo se duboko razocarali u njihovu naprasnu odluku.
A: Brate, je l ides sa nama na pivo veceras, dogovorili smo se, secas se?
B: Ne mogu, vodim devojku na Zeljka Joksimovica, danas nam 2 meseca i 17 dana veze, pa da proslavimo jubilej.
A: E, jaje jedno, izdao si HC.
...
A: Da zovemo Lokija veceras, pa da przimo malo u garazi?
B: Ma kakvog Lokija, taj se navukao na neku komercijalu, samo to svira.
A i B: eeeeee, izdao je HC.
...
Ciga 1: Brate, je l si cuo da je rikno Michael Jackson?
Ciga 2: Ma ko ga jebe, brate, ofarbao se u belo, izdao je HC.
Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.
Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."
Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.
- E, brate...Si razmišlj'o o tome šta ćeš za novaka?
- Pa, šta znam...'El peva Šmrkas negde?
- C, baš sam pre neki dan pročit'o da ima tezgu negde u Švajcarskoj...
- A-a, pa će posle sigurno da svrati i u neku kliniku, malo na rifreš, ovo-ono...
poznati filmovi k.kišlovskog.
boje naše zastave.
a,u nekim situacijama dokaz da život piše drame.
demonstracije,svi lupaju u šerpe,deru se i čine ono što se naziva mirnim ispoljavanjem bunta,sve dok se u priču ne umešaju i momci u plavom,pa koga potkače.
- tri boje belo - dobijaš pesnicu u njonju,magli ti se pred očima.
- tri boje crveno - ceo nos ti pulsira i postaje crven
- tri boje plavo - formira se pristojna modrica
Prost izraz. Nastaje tako što najčešće roditelj, devojka ili žena nekog mučenika nije zadovoljna radnjom koji taj isti mučenik planira da izvrši. Ovaj poseban izraz gradi se tako što se na glagol doda nastavak -nem.
R - Ćao ljubavi, Šiki doš'o sa Tajlanda i doneo neko belo tako da ćemo moža malo skoknuti do njega.
J - Nemoj da te skokNEM ja malo, znaš. Ne mrdaj iz stana i spremaj ispit.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
R - Tata, pao sam i ovaj ispit, i ovu godinu će živeti u stanu za 250 evra kirije, nema doma opet, hehehhehehe.
T - Ja ako te živNEM, pa živ ostati nećeš.
Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.
Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".
Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.
Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.
- Što si došao ovako rano, tek je pola jedan? Kako je bilo?
- K'o na sa'rani. Bolje sam se proveo kad smo ispraćali dedu prošle godine. Bar je bilo domaće radže, pečenja i bajadere. A i baba je oplodila sa onim stihovima.
Ograničen prostor momka koji je ušao u ozbiljnu vezu.
Nešto kao na ''lancu''
Hteo bi - ali ne može.
S toga stupa na snagu provakacije prijatelja.
- Slušaj, prazna mi je gajba, a došao Šiki sa Tajlanda i doneo neko belo, neko duvanje. Ne možeš da propustiš to, kapiraš?!
- Ma sve kapiram, nego sam sa Kikom kući, njena sestričina ima drugaricu koja peva u pinkovim zvezdicama, pa ćemo gledati to, da joj pružimo podršku.
- Š PIČKU MATERINU, U KOM SI DUBKU ČOVEČE?!
Dešava se u većem društvu kada jedan od ljudi ispriča vic. Zatim sledi još jedan vic od strane neke druge osobe, pa zatim još jedan, pa još jedan, pa se baba koja se slučajno našla u prolazu setila jednog i tako u krug...
Prestaje onog trenutka kada se vežu 2 jako glupa vica.
Osoba A: Šta to govno može što crnac ne može? Da postane belo i da prestane da smrdi.
(Cela grupa se smeje)
Osoba B: Jao je l' znate ovaj: Uđe Anđelina Džoli u pekaru i kaže ''Meni jednu kiflu, a za Breda Pita!
(Cela grupa se smeje)
Osoba C: E, a je l' ste čuli kad...
Onu strana brda koja je osunčana tokom celog dana, naš narod zove prisoja. Za razliku od osoje, ona je pod uticajem našeg toliko voljenog sunca, poprimila takve karakteristike koje su upravo ono što čovek prvo pomisli kada mu spomenete prirodnu idilu. To je uglavnom proplanak okružen brojnim listopadnim drvećem poput breze, hrasta, bukve, javora... Prepun raznobojnog, mirisnog cveća i najzelenije, najmekše trave u koju bi se čovek uvaljao, ušuškao i spavao kao u devojačkom krilu. Okupan vrelim letnjim suncem, i istovremeno osvežen povetarcem koji na proplanak izbija noseći svežinu koju je pokupio milujući nežne vlati trave, šumsko lišće, i mirisne behare, svaki živi stvor oseća svu ljubav naše majke prirode. To je mesto koje nekom iskonskom snagom vuče ka sebi sva živa bića, nesebično dajući neku okrepljujuću prijatnost i preko potreban duševni mir. To mesto smiruje, opušta i istovremeno puni nekom unutrašnjom snagom koja toliko naliči na plamen ljubavi i strasti.
Nju poseću srne, srndaći, raspevane ptice, umilni zečići i lukave lije. Ali i jedan mladi momak goneći svoje malo, belo stado. Šta on zapravo radi tu? Vodi ovce na ispašu i da odspava? Ne, on je tu došao privučen pesmom. Umilnom pesmom koja dolazi iz prelepog, belog grla, rumene, plavooke pastirice. Prilazi joj da zajedno pevaju na prisoji, tom jedinstvenom čudu prirode.
Stari Miroljub ulazi u dvorište, suče brke i podiže šešir u znak pozdrava.
''Pele, druže stari, Miro, kako ste, šta radite?''
''Evo, kao što vidiš, ugrabili malo slobodnog vremena da uživamo. Ti, kako su ti kući, šta radi tvoja mala Milica?''
''Eno je gore na prisoji, oterala ovce malo da me odmeni. Bole stare kosti.''
''Stvarno, i moj Jovan je otišao tamo, kaže, da se podseti kako je kao dete uživao pre nego što je otišao u grad u školu.''
U jednom trenutku, dok su se prisećali kako su oni, dok su bili mladi, čili i veseli odlazili na prisoju da obavljaju jedan od težih seljačkih poslova, poskočiše i porušiše sve sa stola otrčavši uzbrdo.
''Brže Miroljube, postaćemo dede pre vremena.''
''Kuku, ima da pukne bruka po čaršiji.''
Za to vreme, na Mirinom licu se pomaljao zagonetni osmeh koji kao da joj je podmlađivao odveć izborano lice.
''E, moj Pele, pusti decu na miru. Zar si zaboravio kako smo mi zajedno pevali, čuvajući ovce na prisoji.''
Verni saradnici u prljavim poslovima nekog zajebanog muda sa prvom rukom na čelu ekipe i Lemijem Kilmisterom, portparolom i dželatom koji utišava one radoznale što postavljaju pitanja i one koji su propevali.
- Kume, čekamo već nedelju dana na to aristokratsko belo i nikako da stigne. O čemu se radi? Oseća se mala doza napetosti u lancu.
- Došlo je do nekih problema pri ukrcavanju u Barankilji gde su nas prcali oko dozvola za plovidbu. Poruči tamo da je sve pod kontrolom. Moji ljudi su dvadeset i četiri časa u pripravnosti.
