Ovaj izraz nepravilnom upotrebom reči apel postaje jednina. Otkad su izvesni voditelji i vlasnici televizija, produkcijskih kuća i slično počeli da apeluju na jednu osobu koja je sa druge strane žice, široka narodna masa označava ogromnu, neotesanu gromadu od čoveka koji zove iz Prijepolja ne bi li pozdravio takmičara iz njegovog rodnog kraja. Široku narodnu masu karakteriše nepristojnost, vrhunsko poznavanje folk muzike proteklih 30 godina i to da ma koliko mu govorili da utiša i priča telefonom, on uporno viče u televizor.
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Dobar dan, direktno ste u programu, izvolite?" Radoslav iz Prijepolja:" Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!" Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Šta kažete? Molimo stišajte televizor..." Radoslav iz Prijepolja:"Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!" Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Nažalost, veza je pukla, ali moram apelovati na vas da ubuduće stišate televizor i pričate preko telefona."
Kiosk brze hrane, pljeske se peku, ljudi stoje i čekaju, jer su žene prestale da kuvaju...
Igor i Ivan stoje u redu i čekaju svojih 20 ćevapa, kada ispred njih u red ulazi ogroman čovek sa tragovima znoja na leđima koji se mogu videti, a i osetiti...
Ivan:"Vidi ovu široku narodnu masu što se ugurala ovde, u pičku lepu materinu!" Igor."Izvinite, gospodine, ušli ste preko reda, mi ovde čekamo 10 minuta, mogli ste sačekati svoj red..." Radoslav:"Ma pusti me, čovječe, gladan sam k'o ker..." Ivan:"Alo, bre, majmune jedan, jel' ti ovo liči kao kraj reda?! Hajde nazad!!!" Radoslav:"Slušaj, ti mene dečko, ja sam doša' ođe sa željezničke stan'ce i putova' sam pet i po sati... A tebe jeb'o ko te vaspita' tako da se obraćaš starijim od sebe i 'ajde ti na kraj reda da ti ne bi jeba' majku ođe na sred Biograda!"
Igor i Ivan naglo ućutkuju i gledaju svoje Najk patike, dok Radoslav pobednički pevuši jednu pesmicu koju je pre trideset godina pevala gospođica bez grudi, a sada je peva ugledni estradni umetnik i udata žena sa ogromnim biorazgradivim grudima.
Napomena:Apel je francuska reč koja znači javni poziv, odnosno, obraćanje svim građanima jedne države, što Radoslav iz Prijepolja svakako nije.
Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!
Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:
1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena. ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.
2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani. ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.
3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl. ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.
4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti. ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.
Šta još da kažem, slušajte klasičnu muziku: Evo nekih preporuka (sve se može naći na torentima i na youtube-u)
Na primer: Vivaldi - 4 godišnja doba, Bah: mnoge svetovne kantate, Brandemburški koncerti, tokata i fuga, Goldbergove varijacije za klavir, Betoven: sve simfonije su izvrsne, klavirske sonate: mjesečeva sonata, patetična sonata, Za Elizu, gudčki kvarteti Razumovski, velika fuga. Mocart: 39, 40, 41. simfonija, klavirske sonate, Mala noćna muzika, opere: Čarobna frula, Figarova ženidba, Čajkovski: 1. klavirski koncert, uvertira 1812. Dvrožak: simfonija iz novog svijeta, Karl Orf: Karmina Burana Stravinski: Posvećenje proljeća ...
P.S. slušanje klasične muzike je jako dobro i za one koji nisu njeni ljubitelji, kao i za bendove koji stvaraju u domenu rokenrola, jer izlaganje uva klasičnoj muzici izaziva stvaranje brojnih muzičkih ideja i može da inspiripše autora da stvori nešto novo u rokenrolu.
Pogrešan naziv za klasičnu muziku. Ozbiljnu muziku slušaju isti oni koji čitaju Tolstojevskog. Ovaj izraz se koristi čak i u štampi, pogotovo u najavi programa. Ozbiljna je svaka ona muzika (bez obzira da li je veselog tona ili ne) čiji autor je nije stvarao kao sprdnju, već kao svoj kreativni izraz, kakav god on bio.
A: Šta slušaš? B: Sve sem ozbiljne muzike i metalike. A: Znači samo neozbiljnu, a?
To je vrsta muzike ,koja najcesce sluzi kao podloga i uglavnom su u pitanju instrumentali,a neretko i pesme ,koje izvode glumci ili poznati pevaci,koja vrlo cesto nadzivi popularnost filma ili serije.Cesto se desava da omladina zna sve pesme iz "Briljantina" i "Prljavog plesa",a da film nisu ni odgledali,bas kao i muziku iz "Cheers"-a ili "Mash"-a.... Kod nas su poznate i omiljene teme iz raznih domacih filmova,pogotovo one koje je komponovao Zoran Simjanovic,kaop sto su muzika iz "Nacionalne klase","Balkan ekspresa","Specijalnog vaspitanja","Otpisanih" i mnogih drugih filmova.
Osim sto muzika iz fimova i serija postaje poznata,ponekad ,moze da postane i zloglasna.....kao sto je slucaj sa muzikom iz serija Sinise Pavica i ponekim pesmama,kao sto je Bajagina pesma "Moji su drugovi" iz filma "Ni na nebu,ni na zemlji",koje su poztale toliko dosadne ,da umesto odusevljenja kada ih cujes,izazivaju zgrazavanje i prevrtanje zeluca.
Je nachin zhivota,stil zhivota biramo preko muzike, odredjenu vrstu slushamo u zavisnosti od raspolozhenja, a kada smo u totalno drugom raspolozhenju, muzika mozhe da ga promeni dok trepnesh...
Muzika nastala na ulicama crnackih cetvrti Njujorka krajem 70-ih i pocetkom 80-ih (iako se ne zna pouzdano ali verovatno je nastala od funk-a i rock-a) da bi kasnije se prosirila i na ostale delove amerike a zatim i sveta. Muzika je zapocela kao revolt crnaca prema tlacenju i ugnjetavanju, da bi kasnije izmedju ostalog pored socijalnih zahvatila i mnoge druge teme. Ono sto ovu muziku cini jedinstvenom je to sto je najuniverzalnija (zato sto dobar deo rap pesama su zapravo semplovane stvari iz drugih najrazlicitijih muzickih pravaca,pa samim tim muzika moze da bude i smirenija da zvuci vise na rege, funk, neku baladu itd.....a moze da bude i agresivnija i da vise podseca na neki rock il hc, takodje moze se repovati bukvalno o bilo cemu : preko politickih tema, revolta,teskog zivota, ljubavi, sexa pa do sarmi i kiselog kupusa) Ono sto je takodje specificno za ovu vrstu muzike je to sto se najvise ceni iskrenost i to sto deo hip hop kulture moze da bude svako nebitan je njegov socijalni i drustveni status, poreklo, vera, boja koze...itd, vec se iskljucivo gleda ko ima bolju i iskreniju pricu i na koji nacin kroz stihove tu pricu pokusava da plasira.
Sad naravno sto se rap muzika iskomercijalizovala poslednjih godina, sto je pocela da gudbi smisao i autenticnost(gde se izgubila ta iskrenost i gde je sve postalo sminka (drolje, sampanjac, aluminijumske felne, dijamantski zubi...itd) i sto sve vise podseca na "estradu" to je naravno za svaku osudu, ali to je vec neka druga tema.
Jedan od najkontroverznijih termina u muzici uopšte koji često ima i pozitivne i negativne konotacije. Kada se govori o domaćoj muzičkoj sceni, pop se često doživljava kao kvalitetna muzika za razliku od novokomponovanih narodnjaka i turbo-folka koji se uglavnom smatraju za šund. Tada pop ima pozitivnu konotaciju. Kada se govori o stranoj muzici (ili kad se poredi sa domaćim rokom) pop se često izjednačava sa komercijalom i tada ima izrazito negativnu konotaciju. Sam termin pop muzika je skraćenica od "popular music", i po svom prvobitnom značenju pod pop muzikom se podrazumijevalo ono što se kod nas zove "zabavna muzika" - dakle svaka muzika koja je popularna, a da pri tome nije folk i nije klasična. Kasnije je došlo do podjele na: "popular music" - pod kojom se i dalje podrazumijeva svaka "zabavna" muzika i na "pop music" - a to je samo jedan specifičan žanr zabavne muzike.
Karakteristike pop muzike kao žanra su umjerenost, izbjegavanje distorzija, izbjegavanje pretjerane bučnosti, izbjegavanje preeksplicitnih tema i riječnika, melodičnost, "hooks" tj. udice - dijelovi pjesme koji lako ulaze, a teško izlaze iz glave i tako doprinose popularnosti pjesme, tematika vezana za ljubav i svakodnevni život, radio friendliness itd. Upravo zbog toga i jeste toliko komercijalan i osporavan.
Ipak, postoji i nešto što bi se moglo nazvati "kvalitetna pop muzika" ili čak "umjetnička pop muzika". U nju spadaju pjesme koje su uspjele držeći se konvencija popa kao žanra u isto vrijeme ostvariti 3 cilja:
- stvoriti besmrtne melodije - baviti se ozbiljnim i provokativnim temama, pri tome koristeći pristojan jezik - doprijeti do masa
Ruku na srce, mnoge od pjesama sa liste "the best songs of all time" pripadaju upravo popu (ili barem poseduju mnogo elemenata popa), a te liste obično su sastavljali prekaljeni rokeri, a ne ljudi koji nemaju pojma. Takođe, većina rokera, pa čak i metalaca je imala izlete u pop ili je bar u nekim pjesmama koketirala sa popom.
Takođe, interesantno je i to da su neke od najboljih pop pjesama stvorili upravo rokeri, a ne oni kojima je pop muzičko usmjerenje.
Primjeri nekih kvalitetnih pop pjesama:
The Beatles - Yesterday John Lennon - Imagine Whitney Houston - I will always love you The Beatles - She's Leaving Home Madonna - Don't Cry For Me Argentina Madonna - Frozen ABBA - The Winner Takes It All ABBA - Dancing Queen Zdravko Čolić - Ti si mi u krvi Zdravko Čolić - Stanica podlugovi Zdravko Čolič - April u Beogradu Zdravko Čolić - Pjesmo moja Đorđe Balašević - Lepa protina kći Đorđe Balašević - Priča o Vasi Ladačkom Kićo Slabinac - Zbog jedne divne crne žene Oliver Dragojević - Cesarica Oliver Dragojević - Galeb i ja Crvena Jabuka i Kemal Monteno - Nekako s proljeća Idoli - Devojko mala
A evo i nekih najgorih (iako su i one svojevremeno bile popularne): (mada "najgore" i "najbolje" je relativan pojam - o ukusima se ne raspravlja):
The Beatles - Obladi - Oblada Aqua - Barbie Girl The Beach Boys - Kokomo Spice Girls - Wannabe
