Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!
Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:
1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.
2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.
3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.
4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.
Šta još da kažem, slušajte klasičnu muziku:
Evo nekih preporuka (sve se može naći na torentima i na youtube-u)
Na primer: Vivaldi - 4 godišnja doba, Bah: mnoge svetovne kantate, Brandemburški koncerti, tokata i fuga, Goldbergove varijacije za klavir, Betoven: sve simfonije su izvrsne, klavirske sonate: mjesečeva sonata, patetična sonata, Za Elizu, gudčki kvarteti Razumovski, velika fuga. Mocart: 39, 40, 41. simfonija, klavirske sonate, Mala noćna muzika, opere: Čarobna frula, Figarova ženidba, Čajkovski: 1. klavirski koncert, uvertira 1812. Dvrožak: simfonija iz novog svijeta, Karl Orf: Karmina Burana
Stravinski: Posvećenje proljeća ...
P.S. slušanje klasične muzike je jako dobro i za one koji nisu njeni ljubitelji, kao i za bendove koji stvaraju u domenu rokenrola, jer izlaganje uva klasičnoj muzici izaziva stvaranje brojnih muzičkih ideja i može da inspiripše autora da stvori nešto novo u rokenrolu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Интерестинг. :)
Тачно је да и музички необразовани људи могу да уживају у њој, али мислим да ови други умеју више да је цене. Притом не мислим само на класичну музику.
Nemam nikakvo muzičko obrazovanje, što sam i napisao u jednom od komentara, ali zaista volim klsičnu muziku. Sa druge strane, poznajem nekoliko ljudi koji završavaju ili su završili akademiju ( znači, ne govorim o nekom nižem muzičkom obrazovanju, to su kompletni muzičari! ), a koji seku vene na Cecinim koncertima, kidaju kosu na Acu Lukasa, i da ne nabrajam dalje, jer me muka 'vata svaki put kad na to pomislim. Je l' može to neko da mi objasni?
Za definiciju ogroman + :)
+ za sveukupnu analizu i ulozeni trud
P.S. Ja bih preporucio nesto drugaciji opus, npr. Satijeve Gnossienne #1, #4, Rodrigov Concerto d'Aranjuez, OBAVEZNO Sostakovicev Klavirski koncert #2 u F-Duru, Rahmanjinovljev Klavirski koncert #2 u c-molu...
(autor komentara takodje nema muzickoga obrazovanja)
@Mr.Moon nazalost to je jako cest slucaj. Veliki broj studenata muzicke akademije uopste ne slusa klasicnu muziku privatno. Ako i slusaju to je zato sto moraju da odrade neku analizu pa zbog toga moraju da cuju delo, ili je izvode i na instrumentu ali samo zato sto program tako nalaze. Jedna osoba, inace student akademije (sa moje godine) na ispitu nije znala kako ide tema za 9-tu Betovenovu simfoniju.To je stvarno strasno jer nije u pitanju samo struka vec je to stvar opste kulture.
Ja nisam muzički obrazovan, ali volim tu i tamo da odvalim Betovena, ili Vagnera...
Ili kada sam setniji, tu je Šopen...
ja sam do sad 9. simfoniju u kompletu sva 4 stava (oko 70 minuta) predlušao jedno 5-6 puta. A ko nije ne zna šta propušta. Nije to samo Oda radosti. Oda radosti i ona poznata tema je samo jedan dio (doduše najvažniji) u četvrtom stavu.
Nisam ni malo muzicki obrazovan, a slusam skoro samo klaskiu! Mislim da za slusanje klasike i nije potrebno muzicko obrazovanje, nego samo strpljenje u pocetku jer se klasika ne moze slusati usput, mora se posvetiti slusanju muzike.
Preporucio bih:
Subert - Nedovrsena simfonija
Sopen - Valceri, Preludijumi, Etide
Brams - Koncert za klavir No.2
Grig - Sonata za violoncelo, Per Gint (Peer Gynt)
Rahmanjinov - Muzika za dva klavira (Suite No.1 i Suite No.2)
List - Madjarske rapsodije
I jos mnogo toga... Sami cete naci...
Kao neko ko je profesionalac u domenu klasične muzike, hteo bih samo malo da dopunim autora teksta, sa kojim se donegde slažem:
-Klasična muzika je bila, čak i među "laicima" dosta popularna do kraja XIX veka, a žanrovi poput opere i kasnije operete su čak bili i veoma popularni. Međutim kompozitori rođeni krajem tog veka su shvatili da su kompoziciona sredstva poput klasične harmonije (akorada) i iznad svega dur-mol tonaliteta iscrpljena, pa su krenuli "novim putevima". Najpre su smislili nove strukture akorada, pa su potom umesto konsonanci (lepih sazvučja više tonova) počeli da sve više i više koriste disonance (ružna sazvučja). Na kraju- svako je razvio neku svoju filozofiju, muzika je upravo zbog toga "muzika radi muzike" postala ružna za obične slušaoce (pa čak i neke muzičare!) i popularni žanrovi su ušli na velika vrata među "smrtnike", i u tome leži koren u predrasudi da je klasična muzika stvar prošlosti. Ona to nije, ali kako je vreme odmicalo- stari elementi klasike su prodrli u popularnu muziku (počev od poznih "Bitlsa", preko "Queen"-a, pa sve do progresivnih pravaca i u roku i u metalu), dok je klasika, za "smrtnike" nečujno nastavila da postoji preko manje afirmisanih kompozitora, koji su uglavnom eksperimentisali za sebe, ali i malu publiku. Tako je i danas.
ogroman +, predivan tekst!
Ovo je definitivno za plus :)
A što se tiče toga da li neko treba da bude muzički obrazovan da bi voleo klasičnu muziku, smatram da ljudi koji imaju bar nekakvo muzičko obrazovanje (makar to bilo i učenje preko interneta... bitno je da nauče) mogu mnogo više uživati u klasičnoj muzici jer kada znaš teoriju muzike možeš da vizualizuješ tonove i intervale koje čuješ i da ti tako muzika bude mnogo zanimljivija, a i kada znaš koliko truda i vremena je, na primer, neki pianista uložio da bi mogao da odsvira nešto, više ćeš ceniti i njega i kompozitora i klasičnu muziku. To znam iz ličnog iskustva jer sam klasičnu muziku voleo da slušam i ranije, ali kada sam počeo da učim da sviram i da učim teoriju muzike mi je klasična muzika postala mnogo zanimljivija. :)
Sve pohvale za autora teksta i veeliki plus na poentu istog. Ja, doduše, jesam profesionalni klasični muzičar ali me to nimalo ne sprečava da uživam u ponekoj dobroj, staroj, narodnoj pesmi. To je naše poreklo, naše nasleđe, naš jezik i toga se ne stidim. Sramota što se ozbiljna muzika u Srbiji smatra pogodnom isključivo za dane žalosti. + i pozzz
Omiljena +++
Ovo je za 9gag, ne za vukajliju. Oni koji slušaju umetničku muziku već shvataju njenu vrednost. Oni koji ne slušaju muziku nego slušaju indi rok, hipsteraj cece i kurce, neće početi slušati umetničku muziku posle ove defke.
Ne daju mu se citati ostali komemtari, samo cu da napomenem nesto: pop je u danasnje vrijeme kvalitetan kao i kineske stvaru u doba socijalizma. Nasuprot toga, tu su rock i metal koji su itekako kvalitetni zanrovi, poticu od klasike, a umnogome lice na nju, samo sa dodatom gitarom, basom i bubnjevima (npr. neoclassical metal). Dakle, ne mozes svrstati te kvalitetne danasnje zanrove sa popom. “Pop, rok i ostale vrste
popularne muzike imaju prije svega cilj da
zabave, da ispune očekivanja fanova i da
se prodaju. Čak i najekstremniji i
najnekomercijalniji žanrovi popularne
muzike kao što je death metal i black
metal nastoje ostati vjerni svojim
fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi
kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više
proturaju istu tematiku i istu atmosferu.“. To je to stavljanje u isti kos rocka u metala sa popom. Pop jeste prodana muzika, to nije vise umjetnost vec industrija. Ali rock, metal, a pogotovo death i black metal su underground zanrovi, nipisto se ne prodaju, niti zele da udovolje publici. To sto odredjena publika voli rock i metal, to je njihiva stvar, rock/metal umjetnici su cesce kroz istoriju dokazivali da bi bili sretniji da nemaju popularnost koju su stekli. Mnogo njih je odbilo nagrade, u intervjuima govorilo da ih nije briga sto fanovi lude za njima. Oni prave muziku zbig muzike, kao sto rece “bez namjere da se bilo kome dodvoravaju
i bez namjere da ostvare neki veliki profit.“, to si zapisao za klasiku, ali tako je i sa rockom/metalom. Pogotovo black metal, oni zive svoj svijet, ne interesuje ih nista, ni fanovi, ni lova.
Takodje, i rock i metal imaju neku poruku, imaju emocije u svakom slucaju, za razliku od popa. Po tome svemu vidim da poznajes klasiku, ali skoro sa blage veze nemas o rocku i metalu. Zapravo znas nesto o popu, i sad to isto kotas da je sa rockom, tj. metalom. Rock u posljednje vrijeme, a metal realno oduvjek su underground, muzika koja se ne prodaje, koja ima kvalitet, nije joj potreban spot, dok mainstream je suprotnost, tu spadaju pop, rap, itd. i to su, da se tako izrazim, sponzoruse, prodaju kvalitet radi novca, brojnosti fanova (koje zaglupljuju), takve pjesme traju pokoji mjesec, i to je to. Nije to nista lose, ako ne poznajes metal, samo za ubuduce, prijateljski savjet, ne stavljaj pop i metal/rock na istu stranu. Idem u muzicku skolu, poznajem klasiku, sviram je vec 10-ak god, ali i metal, kao i rock, i vjeruj mi, itekako je najveci front u muzici upravo “metal\rock/punk vs. pop/hip hop“ ;)