Borbeni sastav Romulanaca, koji su specijalno obučeni za borbu u favelama. Njihovo najbolje oružje je kobra, koju nose najstariji i najjači Romljani. Ostali se biju čime stignu.
- Kolega, imam poziv opet je počeo rat favela!
- Jebote! Samo da nas ne dočekaju Romljani, meni su prošli put zabili rđav ekser u nogu, kasnije u bolnici sam primio 3 vakcine protiv tetanusa!
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.
Kabinet predsednika Srbije.
Boris Tadić: Razumem gospodine Joris. Odmah ćemo videti sa našim ljudima da se ta parada organizuje. Znam da ne možemo u Evropsku Uniju bez toga. Naravno, mi smo zemlja koja iznad svega poštuje ljudska prava. Da, da, dobro gospodine Joris. Znate koliko vas poštujemo ovde. Pa čak nam se i imena rimuju Boris i Joris hehehe.....ne gospodine, znam da nije smešno. Doviđenja gospodine Joris. Iviceeeee, dolazi ovamo.
Ivica Dačić: Ej Šefe, šta se događa jel opet zemljotres u Kraljevu, da spremim pare da ih operemo?
Boris Tadić: Ne Ivice, samo na pare misliš. Zvao je Joris van der Faare, specijalni izaslanik zamenika zamenikovog sekretara za pitanja nacionalnih manjina na teritoriji Balkana i tražio je od nas kao bitan uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, da organizujemo Paradu Romulanaca kako bi svetu pokazali našu tolreantnost prema manjinama.
Ivica Dačić: Paradu čega?
Boris Tadić: Paradu Romulanaca. To ti je novi politički korektan izraz za kalafonce, propisan od strane Evropske Unije.
Ivica Dačić: Šefe a da oni nas malo ne zajebavaju. Zahtevi su im sve čudniji i čudniji.
Boris Tadić: Sram te bilo, tako da pričaš za naše prijatelje koji krvare za demokratiju. Odmah pozovi Kebu neka nađe neku žrtvu da predvodi paradu i spremi pandure ako dođu huligani da prekinu paradu, jer oni uvek hoće nešto da prekinu.
Ivica Dačić: Razumem Šefe. Odmah se bacam na organizaciju.
Boris Tadić: I pitaj ga gde peva. hoću Žuću i Šutketa da vodim na živu muziku.
5 minuta kasnije u nekom džiberskom kafiću.
Dragan Kojiće Keba: Razumem. Naravno gospon Daćke. Sve ćemo organizovati. Evo i Đej je tu. Naravno. Evo odmah se bacamo na to. Pevam u Ševeningenu večeras. Dođite. Ostav'ćemo vam separe. Doviđenja gospon Daćke i ništa ne brinite. Odmah to rešavamo.
Đejka imamo problem.
Džej: Kakav problem Kebo? Nije valjda ona tvoja ćerka opet abortirala?
Dragan Kojić Keba PU! Jezik pregriz'o, nije to. Zvao me Daćke. Moramo da organizujemo neku paradu nas Cigana, isto k'o oni gejovi il' nas 'apsi.
Džej: Pa šta je problem? Organizovaćemo kada ne budemo imali neki nastup.
Dragan Kojić Keba Nema problema! Nema problema! Au bre Đejka pa jes' ti lud? Pa hoćeš da nas samelju oni skinseri i huligani. Moramo da nađemo žrtveno jagnje. Samo ne znam koga.
Džej: A što ne zoveš muža od one što je non stop spavaš kada god ideš da sipaš benzin na pumpi kod njene favele? Onog što voli naućnu fantastiku.
Dragan Kojić Keba Enver. Bravo Đejka pametan si ti. Njemu ćemo da uvalimo pušku.
5 minuta kasnije favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: OOOO Kebo. Da. Da. Parada Romulanaca. Bio bih počastvoavan. Svakako. Pa to je ostvarenje mog sna. Hvala gospon Kebo. Neću vas razočarati.
Za razliku od klasične pretrage do-pasa-u-kontejner-pa-čeprkaj-rukama, pripadnici Romulanske populacije su razvili novu tehniku napredne pretrage, koja se sastoji u tome da se u kontejner ubaci specijalno istrenirani atačment koji njuhom pronalazi buđav lebac. Al’ da ga ne pojede.
- Tatko, da uskoćim u kontejner, eno ga viri neki okrajak od 'leba u ćošak?
- Uuuu bre Avatar, pa nismo ti mi oni Cigani što kopaju rukama po kontejneri. Mi smo Romulanci, mi koristimo naprednu pretragu. Daj ovamo Đekija, on će to d'izvadi.
Nešto u pičku materinu jeftino. Hardkor bagatela, koju i romulanci prezaju da pazare. Razmišljajte o kupovini toga, samo kad je hitan slučaj, tipa neko umire ili je već umro, taj zon.
Ako je neki has u pitanju, pretražite leđa sledeće jutro, možda se nađe koje oko viška, nikad se ne zna.
-Što ste tolko tromi, jebote?
-Ne pitaj, nabasali na neku lou badžer kafanu na putu za Inđiju, oždrali se kao gospodari i zalili sve vopsom ladnim! I još plus sve bilo ko Temišvarska kurva, moramo opet tamo, definitivno.
Neprimereni žargon za Romulance, koji vešto zaobilazi rasističku konotaciju nedoumicom da li se misli na prljavštinu izazvanu bukvalnim shvatanjem bacanja tuša, ili na njihovu tamniju put.
Takođe se koristi i kao šaljiva odrednica za izvesnu navijačku grupaciju.
- Daj dvajes dinđi gospodine, vidi kaki si menađer.
- Čibe bre, musavi, ne prljaj mi auto!
--------------------------------------------------
- Tebra, jesi li video da novine pišu kako su Grobari krivi za prekid tekme?
- Ma pusti, usrali se musavi. Mislili da će da nas nakantaju, a kad su videli da je prpa, uzentali se, pa Ćoki Limenka orkestrirao prekid.
Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.
- Avatar o’š sa mnom do Kneza d’užickamo neki dinar?
- A bre deću s tobom Đedaj, vidi kakav si prljav. Ni Dunav, ni Sava te ne bi oprali.
- Aj prvo na bazen da odem onda, ukradem sapun i tamo se zaperem, pa idemo.
- Bolje d’uzmeš od tatka razređivač, neki delovi prljavštine su srasli s tobom.
- Ma ćivavći mo karano mui. Nije tol’ko strašno bre.
- Kako nije Đedaj. Juče tatko mislio da nam je negde u blizini ugin’o ker neki, pa tražio sat vremena oko kuće di mu je leš.
Nelol vulgarnost kojom vonjaju bugarski romulijanci, da ne kažem cigani. Ili oni koji se tako osećaju, na trulež.
- E mala nemo' tako da se saginješ, će ti uleti nešto zguza.
- O čemu pričaš niže biće?
- Ahahahahahahaha pa da ti uleti kurac haahahahahahaha.
- Odjebi u troskoku.
Rečenica koji izgovaraš u krajnjem stadiumu ispizdelosti na pripadnike romulanske ili ješovanske nacije. Kao posledica frustracije priželjkuješ da su pustili čoveka još koju godinu da završi poso.
Racionališeš možda bi i mi još dodatno najebali, al' bar ne bi sad morao da se bakćeš sa njima.
Fejzbuku zasere nešto.
-Joj Cukenberže čivutine, što ne požive Hitler još malko.
Semafor, crveno svetlo. Prilazi ciganče sa flašm vode i sunđerom.
-Kume, može da ti operem šajbnu?
-Zajebi, ne treba. Ej, bre! Alo! Nemoj!
Pere svejedno.
-Pa mamicu ti jebem! Što ne požive Hitler još malo, sve da vas zatre!
Romulanska fajterska tehnika. Ne znam dal' to i dalje rade, jer bioskope više ne posećujem, ali se sećam (a verovatno i mnogi od vas) njihovih besomučnih, a međusobnih makljaža kad izađu iz bioskopa posle Brus Lijevog, ili nekog drugog karate filma.
-Tata, tata!
-Šta je sine?
-Udrio me Đedaj!
-Koj Đedaj?
-Đedaj tata, Đeljanin sin...
-Gde te udario?
-Ispred bioskopa!
-Ma ne to, nego di te udario?
-U glavu tata!
-Kako sine?
-Karatom...
-Jel bio film od Brus Lija?
-Jeste, kako znaš?
-I ja sam tako trenirao karate, al mene niko nije tukao.
-Hoću i ja da treniram karatu!
-Pa di ćeš ti tako žgoljav da gledaš karate filmove? Idi gledaj Majka Đeksona...
