Setiće se odmah oni muškarci koji su pohodili vašare ili luna-parkove i tamo na "kruški" pokazivali i dokazivali svoju snagu. Kožna lopta nalik onoj bokserskoj za trening, iza lopte ogromna kružna skala (od 0 do 300 pokazivala, koliko se sećam), a iznad nje šest slika muškaraca razne kilaže i muskulature, od najmršavijeg do Supermena. U zavisnosti od snage udarca, palila se lampica iza slike muškarca. I naravno, glasan zvuk, sličan kompoziciji sirene na vozilima sa rotacionim svetlima, uz izuzetak da je kruška ostajala "nema" kad se upali onaj prvi mršavko u bokserskim rukavicama i gaćama vezanim vrengijom. Dužina zvuka takođe je bila povezana sa cifrom na skali, tako da je pri paljenju "Supermena" parala uši svih prisutnih i do dvadesetak sekundi!
Baje koje su uspevale ne samo da upale "Supermena", već i da "okrenu" skalu, udare preko 300 jedinica postajale su lokalne legende, i retko ko je imao muda da im stane na put...
Poslednji put sam udario krušku pre više od dvadeset godina i upalio onog četvrtog baju. Moj ortak, za glavu višlji i godinu stariji od mene tek trećeg. Zezao sam ga pred čitavim društvom tada. Kad smo ostali sami, on je mene tako "zeznuo" u rame, da mi je ruka bila poluupotrebljiva sledeća tri dana!
Videh pre par dana novu verziju "kruške"(odatle i inspiracija), sa digitalnim meračem jačine udarca...već, u podsvesti, čujem klince kako se svađaju i hvale, tipa: "- Ne kači se sa mnom, znaš da sam od mogućih 6000 kilomuda po kvadratnom metru udario krušku 1074, a ti tek 1063!"...
- Onaj brđanin, on da se nabacuje mojoj svaji, pa ja ono čuvam od malena za nekog doktora ili bar inžinjera! Ma, razbiću ga, svega mi!
- Ćuti i pokrij se ušima! Ipak je ona moja sestra, neka sama odluči. Kad sam te onomad upoznala u luna-parku, kruška zanemela pred tobom, a ovom se redovno palio Supermen i vatrogasci istrčavali na teren!
Izraz kojim se označaca neko ko se kreće jako sporo, aludirajući na to da se kralj jedini u šahu može pomeriti samo za jedno polje.
- I kako je bilo sinoć?
- U principu nije loše, bili na kafi i onda šetnja po parku, samo sam se smorila jer se Aca kreće ko kralj u šahu, korak po korak, nogu pred nogu a meni prigustilo, a ulošci kod kuće...
_____________________________________________________________
-E moj sine ćale je u tvojim godinama bio kralj na faksu.
-Znam pričala mi mama, tako si i godine davao...
Ženka shinheda. Opaka i ekstremno nafurana mala, spremna za fajt. Pratiteljka ideologije njenog joj ideološko-krevetskog partnera. Mlada arijevka, svesna svoga mesta u svetskoj hijerarhiji.
U realnosti je to neka ex-metalkica ili pankerkica koja se posle pijančenja u Studentskom parku spanđala sa nekim arijevskim park-ratnikom, koje samo čekao koja će prva da izbaci belu zastavu pred hektolitrima apatinera da je odvede da piškiriški i da je posle toga izvede na pravi put.
Naša "heroina novoga doba" već kasnije u toku dana postaje zakleta frau Helga, spremna za žrtvu zarad prosperiteta svoje vekovne arijevske braće i sestara. Nikada nije pročitala više od deklaracije nekog proizvoda, ali je to ne sprečava da o Hitlerovom delu govori kao o Bibliji. Mrzi sve što mrzi njen dragi - kako izjutra, tako i oko ponoći.
Poneka od njih počne da fura zurku kao u njenog joj dragog, ili se samo ošiša na kratko, dok neke skrate šiške ili naprave "Rijana meets Seka" ekstremnu frizuru (fak jea). Dole je ćelava. Ono - slaže se sa ideologijom.
Modni stil je gotovo isti kao i pre toga, sa tim što se ide ka nekoj vrsti "uniformisanosti", jer ipak mora da se razaznaje da ona nije kao druge, kao one koje "prljaju svoju rasu povinujući se nazadnim izvitoperenostima, prouzrokovanim od strane degenerisanih pripadnika građana drugog reda". Malo neki vojnički detalj, da se vidi da je ona spremna za boj, da ona nije neka klošarka, već prava ratnica arijevskog roda svoga.
Filozof 21. veka.
-E, Mićke, šta radiš?
-Brate, sada nešto razmišljam. Zašto današnja deca sede pred kompom po ceo dan? Zašto se ne igraju u parku? Čemu sav taj napad medija da gledaj rialiti ili da vise na kompu? Tužne priče lutaju ovim gradom. Svi su nešto u žurbo. Kao kapljice sa slavine oni jednostavno prolaze... Kap!... Kap!... Kap!...
-Mićke?
-Kap!... Kap!...
-MIĆKE MAJMUNE JESI DOBRO BRE???
U gejmerskom (nolajferskom) smilu, osoba koja toliko poznaje određenu stazu odnosno mapu, da prosto zna svaki njen detalj, a bogami i poseduje sposobnost predviđanja svakog koraka protivnika.
- Au rođo, sinoć mali Laza prozivao nešto Janka rugobu na račun njegove devojke, pa kad ovaj popizdio skroz, počeo da ga juri po parku da ga bije po onom mrklom mraku!
- Hehe, mali Laza provokator...Janko nije imao šansi da ga u'vati, dečko prosto leti po mapi ako me razumeš...ceo život proveo u tom parkiću..
- Znam, ali nije se Laza nadao da će ga ovaj sačekati odmah te noći na ulazu u zgradu...
- Auuu...
To je to!
Znak da ćeš jebati, srećno junače, iskoristi svoju šansu.
Boli te uvo hoće li sutradan, to pitanje dobiti drugačiju poentu.
Pokupio si neku ribu u gradu i sad se pitaš hoće li ti dati, previše ti liči na kaluđericu, dovodiš se u nedoumicu. "Bacaš" joj priču, izvodiš je napolje i nudiš da negde odete da iskulirate jer je grad smorio. Očekuješ od nje odgovor u fazonu "Joj, pa ne znam, kasno je a ja moram da idem sutra na predavanja ili ostala mi bolesna baka kući pa moram da je pazim" ali dešava se ono suprotno, ono divlje, brutalno. Sa pitanjem ti daje odgovor. Pa gde to ima? Ostalo je sve na tebi, kako ćeš se pokazati, srećno!
-Hoćeš možda da prošetamo? Čisto da iskuliramo. Možemo i negde da sednemo i da pričamo.
-Pa može, gde bi mogli?
-Pa evo možemo ovde u parku ima lepa klupica.
-Ajoj, pa neko će nas videti i čuti, da li si normalan?
-Pa kakve veze im... aaaaaa :skontao je: pa sad se setih, ima mi drugar prazan stan, zvučna izolacija u zidovima, niko nas neće čuti. Sad ću da uzmem ključeve.
-Hehe
Ne moraš da se zakuneš, samo potvrdi prethodno rečeno.
- 'Ajde matori, čekam te pola sata. Gde si do sada?
- Ne pitaj. Bio sam nešto kevi da uzmem do grada i zamisli, naletim na Velju i Mariju kako se ljube u parku.
- Zakuni se brate?
- Da bre, Velja i Marija se ljube. EJ! Pa do juče se nisu podnosili, a vidi ih sad.
- Koji je on ljomber, ja ne verujem. Nego ajd' na pivo, osuši mi se grlo.
Omiljena aktivnost pojedinih "obdarenih" učenika negde u šestom-sedmom razredu osnovne škole. Onaj ko drka na času po pravilu ima veliki penis, što ga ispunjava samozadovoljstvom, ali i željom da ga pokaže drugima i dokaže kako on to dobro radi. Kada se tome doda i buntovništvo, tj. želja za kršenjem pravila, dolazimo do ispoljavanja ove aktivnosti u toku časova, obično kada je na programu neko dosadno predavanje - još ako je u pitanju zgodna nastavnica, gde ćete bolje prilike. Dotični učenik krije svog prikana ispod školske klupe i dok ga delje, to mogu pratiti (umesto da slušaju dosadnog nastavnika) njegov drug iz klupe (obično pomalo feminiziran lik) i dvojica šaljivdžija iz klupe ispred (koji njegovo onanisanje gledaju kroz onaj prostor koji klupa ima za ostavljanje torbi i drugih stvari). Nastavnik naravno nema pojma šta se dešava, ako i primeti šaljivdžije kako se kikoću, samo ih upozori da ne galame (i da zna - što bi on zbog nekog tamo drkadžije prekidao svoje sofisticirano izlaganje). Čim svrši, drkadžija upotrebi iscepanu stranicu sveske (ponekad i knjige) da obriše svoj ejakulat, a usput i lenjirom izmeri đoku i pohvali se posmatračima ukoliko je od prethodnog merenja porastao koji milimetar, obećavajući da će, ako bude dovoljno "trenirao", uskoro postaviti novi rekord i preći magičnu granicu od 20 cm. Svoje drkanje ponavlja na odmoru, ovoga puta bez one draži koju ima skrivanje od nastavnika, ali uz mnogo više posmatrača, među kojima neki postaju verni fanovi, a devojčice se, suočivši se uživo sa polnim organom svog druga, polako oslobađaju urođenog im straha od penisa i psihički pripremaju za početak sopstvenog seksualnog života. Vrhunac nastaje kada drkadžija, bodren podrškom drugova iz odeljenja, upada u susedno, u tom trenutku neprijateljsko odeljenje, vadi svog stojka i pokazuje ga maloj, povučenoj i osetljivoj devojčici, koja istog trenutka počinje da plače, dok njeni drugovi prete kako će da ga prijave razrednom i direktoru, njegovi drugovi likuju zbog "udarca" koji su naneli susednom odeljenju, a naš drkadžija - zadovoljno posmatra svog đoku, koji baš nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Svaka sličnost sa mojim pokojnim drugom iz osnovne je više nego namerna.
Nezaobilazano ritualno okupljanje i sastavni dio mladosti većine omladine na Balkanu a i šire.
Potrebni sastojci:
Ekipa - optimalno 10 do 15 ljudi
Gitara - komada 1
Gitarista - komada 1, a poželjno je i više da preuzmu kad se prvi smori
Pivo - najmanje litru po osobi, a poželjno je u što većim količinama
Ljudi koji znaju sve tekstove - komada bar 3, da prave štimung ako ostatak ekipe na nekoj pjesmi "zakaže"
Vrijeme - 2 sata i više, najčešće počinje iza ponoći (produžetak nekog izlaska) i traje do ranih jutarnjih sati (noćna varijanta) ili oko 3-4 sata popodne za vrijeme nekog izleta i traje do predveče (dnevna varijanta)
Mjesto - iza gimnazije, na obali rijeke, u parku, u nekoj vukojebini, na tribinama studentskog igrališta, i sl.
E dakle, kad se svi "sastojci" skupe u pravo vrijeme na pravom mjestu, zabava može da počne. Te svirke su "ekonomski" vid izlaska jer ne iziskuju troškove skupog pića po nekim klubovima i sličnim mjestima niti se učesnici moraju za njih posebno spremati. To sve doprinosi da svi budu manje više opušteni. Repertoar pjesama je 99% ex Yu rok, 1% sve ostalo. Repertoar je ekstremno stabilan i u toku jedne decenije skoro uopšte se ne izmjeni. U početku sam gitarista bira šta će svirati, a kako količina alkohola i naelektrisanost atmosfere rastu, malo pomalo svi počinju naručivati svoje omiljene pjesme. Ipak uvijek bude i nekoliko stidljivih koji ništa ne naručuju, već samo prate ostale. Pri kraju svirke se pređe na šaljivije pjesme i lokalno stvaralaštvo u vidu parodija i prepravki postojećih pjesama. Svirke su odlično mjesto za kvalitetno se provesti, napiti, a lako se desi i da se nešto privede.
Klasična navlakuša za mužjake. Ultimativna laž sa predumišljajem koju smišlja prepredena ženka. Mišolovka sa parčetom iluzije.
Govorila je da obožava duge šetnje na zemunskom keju, da ispijanje piva u parku nosi neku čudnu bezbrižnu notu, "kao da smo opet klinci, je l` da, kao u ciganskoj čegri, je l` da?", govorila je da prezire velike automobile i da nije anatomski predvidjena za velike pišone, krš od limenki, kartonskih kutija i mojih prljavih gaća se tada još zvao kreativnim. Sad kaže da `oće da me menja za veštaka.
