Žito u kukolju od naroda kakvi smo mi. Stameni borci za Srbiju, selo svoje i kućni prag. Vredni, radni ljudi koji znaju da se prilagode svim dešavanjima i da izadju na kraj sa svim nedaćama koje ta dešavanja donose. To su oni ljudi koje obilazi Jovan Memedović da se najede i napije. Njihovi ambari su puni, njihove njive rodne, vinogradi blagorodni (kad ja nisam sa onom koju voleeem), stoka im je debela i sve je nabreklo i sretno.
Da bi neko dobio titulu Pravog Srpskog Domaćina (u daljem tekstu PSD) mora da bude poštovan pre svega, zatim vredan i uspešan u onom čemu se bavi. U njegovoj kući se mora znati red, to jest da svi slušaju ono što govori PSD. A ono što je najbitnije je da je častan i pošten. Ako ovga nema sve ostalo moš slikat.
Istorija kazuje da je PSD nastao nakon oslobadjanja od turaka. Naravno, da bi se nacija oslobodila neke sile, morala je da ima izrazite nabrijane i zajebane likove, kakvi su i bili tadašnji domaćini. Nakon oslobodjena oni su apgrejdovani u prave srpske domaćine i pokazali su put kako treba da se vodi kuća, selo, opština i država. I tad je Srbija cvetala. Onda su došle komunjare i sve sjebale. Uništile su ono što je PSD gradio i napravili nekakve zadruge na čijem čelu si bili nekakvi neljebi koji su im se čepili od početka, a nisu znali svoju kuću da vode a kamoli zadruge. Sela su se raspadala, PSD je bio ugnjetavan i ponižavan. Al fala kurcu odoše i komunjare. Ono malo pravih PSD'ova je pokušalo ponovo da izgradi zemlju, ali kukolj iz komunizma je permutirao u lažne PSD'ove tako da narod (koji i nije znao suštinu PSD'a) nije mogao da rasudi ko je pravi a ko krivi PSD.
Al vetrovi promena polako skidaju prašinu sa slike na kojoj se jasno vidi šta i ko je PSD. On opstaje, bori se. PSD se ne eksponira, nema političku partiju. On ćuti i radi. I uspeće samo da mu neko niko ne odmaže u tome. Danas možemo često videti kako političari u kampanjama pokušavaju narodu da prodaju sliku sebe kao PSD'a, al narod (iako kao celina veoma glup) ne veruje u te priče. PSD se ne prodaje, on je skroman i vredan čovek i zna da je njegovo imanje njegovo ogledalo a njegovo poštenje njegova prava slika.
- Srbija bi sada bila vrlo zajeban igrač da je vode pravi ljudi iz senke. Al ne masoni, nego PRAVI SRPSKI DOMAĆINI, sa sve šajkačama, jelecima i prstenovima na kojima su kokarde, to bi bilo do jaja. I da se za velikim stolom na kome se jede vruća janjetina donose odluke o državi.
Tradicionalna manifestacija. Održava se svake godine početkom oktobra, od pitaj Boga kad pa sve do danas. U Nišu se svake godine "stotine i stotine hiljada studenata" okupi ispred zgrade banovine i zahtevaju uvek isto
"Mi 'oćemo da položimo ispit jer smo ceo semestar sedeli na času i posle skinuli seminarski što je naš'o gugl. I kad taj položimo da nam se skinete s kurca, jer smo vam dali pare za ovu godinu. Jeb'o vas uslov. I ne pristajemo na obnavljanje godine, jer je život kratak i planiramo da ga provedemo k'o apsolventi. I 'oću da mi piše da sam "diplomirani" jer je tako više kul, a svi će u familiji da mi zagleđuju diplomu. I 'oću prakse, razmene i seminare jer me zanimaju Šveđanke, i kako se pravi Amstel, i da gledam Čelzi na Stamford Bridžu..."
Elem, kad se budete pobunili protiv bolonje, koja je realno užasan sistem koji proizvodi polu obrazovane šrafove u sistemu, i tražili ukidanje k'o svi normalni studenti širom Evrope i kad se budete bunili protiv poluobrazovanih šrafova na mestima profesora, i tražili da država, umesto da ulaže pare u obrazovanje lenjih, ograničenih, i neperspektivnih pojedinaca koji žele besplatne studije na kojima kradu bogu dane i troše vazduh, uloži u nastavni kadar (makar iz inostranstva ako ovde nema dovoljno dobrih) - biće vredno priključiti se protestu. A ove pubertetske hipi pobune tipa "mrzi me da učim, imam pametnija posla, al' hoću da me lepo ušuškate u studentsku bezbrižnost, i da me jednog dana ljudi poštuju jer sam 5 godina bio upisan na fakultet" su krajnje smešne. Neki imaju ozbiljne probleme sa ovim obrazovnim sistemom. A kad neko krene da skuplja ljude jer on lično ne može da uhvati uslov, pa mu treba galama da izgura sopstveni interes, pa još cena njegovog egocentričnog poduhvata bude gužva na ulicama i blokirana važna ulica... ne znam... nedopustivo.
Prosto proširena rečenica koja se obično koristi na svadbama, krštenjima i ostalim ceremonijama i skupovima visokog rizika, jer fotograf škljoca sve u šesnes'.
Skuplja varijanta Fotograf: Momak, jel si se slikao sa mladencima? Ja: Jesam, tri puta, i sa njihovim tetkama i strinama, i babama i šta ja znam sa kim još! Fotograf: Aj te uvatim jednom tako neobavezno dok piješ taj špricer. Ja. Ma zajebi! Ko zna kolko si me puta već sliko da ne znam, pa ćeš da mi uvaljuješ posle slike za levi bubreg!
Jeftinija varijanta, odvija se još u crkvi Ja: Sjuuuuuu Nenad: Šta je brate? Ja: Smorio sam se ko bulja! Nenad: Evo gotovo je brate. Ja: Do jaja, aj čekam te kod auta, sad će da se slikaju svi. Ja ću to d'izbegnem, da mi ne uvaljuju posle slike za levi bubreg.
Odmah, bez pogovora, po mogućstvu sa entuzijazmom. Kada čuješ ovo, verovatno si ga najebo.
-E kevo, aj donesi još kole! -Vidi ti njega, ceo dan se zajebavaš, a soba ti u haosu, još bi i kolu da ti donosim?! -Mrzi me, sutra ću je spremiti... -E nećeš, sad ćeš blago meni usisati sve, obrisati prašinu, očistiti paučinu, raskloniti sve i na kraju ostaviti da se provetri!
Veliki lik prilazi malom: -A vidi njega, ti bi da bežiš, sad sam te navatao! -O... Šomi... Ovaj, šta ima? -Nemoj ti meni šta ima?! Čiju si ti ribu sinoć dirao?! -GULP Nisam majke mi Šomi, znaš da ne bih, mislim njena je ideja bila, sad ću da ti objasnim... -Ma šta da mi objašnjavaš, sad ćeš ti blago meni da pripremiš vazelin, pa da vidiš kako je kad Šomi kara!
Ja kada koračam ovim besprekorno čistim gradskim pločnikom, dižem prašinu kilometrima u prečniku. Ja kada zgazim na tu zelenu površinu vašeg uređenog parka, činim da sve vlasi trave svijeta klanjaju ka meni kao da sam Meka. Ja kada uzimam tu vašu polu punopraznu čašu ponuđene vode, sve kapi svjetskog okeana zatrepere minijaturnim vibracijama uzbuđenja. Ja kada gledam u svježe proljećno Sunce pogledom zabrinutosti i poštovanja, sve zvijezde ove galaksije upadaju u trku zvanu: Bacanje svjetlosti u dalj. Ja kada ljubim tvoj obraz, elektroni atoma tvoje kože se istržu iz ustaljene orbite želeći da naprave trenje. Pojava poznata kao egoelektrični efekat. Ja kada pišem definiciju, cio svijet prepun mene mastrubira nad njom.
Ja. Ja sam doktor svemira, inženjer intergalaktičkih vozila. Ja sam majstor.
U Srba ih ima mnogo, ali je klanje svinje definitivno u prvih pet(ja se ne secam bombardovanja i svega toga, tako da je meni klanje svinje bila jedna od najvecih trauma)
(Dete od 4 god.) -Dodji Marko da ti deda pokaze kako izgleda zaklana svinja -Ali deeeeeeeeda neecu -Ma dodji! Vidis, ovo je oko..evo Marko, pipni...AMA DETE PIPNI NECE TE IZEDE! A vidis, sad cu da mu izvudem srce. Vidi kako izgleda... -Jadna svinja -Ma sta jadna svinja, mi nju hranimo a ona hrani nas -A ovi prasici, sta ce sad oni? -Pa i njih cemo sad, evo ajde sedi tu da vidis kako ce deda da ga sredi -Zar i Pegu? -Pa i njega moramo... -Ali neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee Pegu!! -Ma ajde, pa svinje postoje da bi ih mi klali! -Deda gadis mi se! -Pa i ti ces ovo da radis! Zamisli sad ozenis se, i tast te pozove da mu pomognes da kolje svinju! I sta ti? Kazes ,,Paaaaaaaaaaaaaa ne mogu". Ne moze tako! Sedi tu da vidis kako cu ih zakoljem(ovo sa pomaganjem mladine rodbine se koristi kad treba da se skuplja seno ili nesto sl.) -Ma idem ja da gledam Majstor Boba...
Konstatacija koja govori o tome da šta god mnogo dobro šafio u životu, desiće ti se da se zezneš da jebe rak raka.
- I tako ćale kažem ti, dođe poštar i donese babinu penziju, i ja sasvim slučajno uđem na sajt kladže kad ono fix kola, Friburguense - Voltaredonda. I tad dobijem prosvećenje - kapiraš rek'o POŠTAR-KLADŽA-BABA-PENZIJA kapiraš sve je to neki znak... I odem i zategnem na dominantni Friburguense...
- Ček ček ček ček... Ako te sad ne prosvetlim nikad neću. Samo mi nemoj reći da si izgubio pare međedu jedan. Baba skuplja pare treba joj za protezu, evo već 4 meseca samo supu iz kesice srče pretvorila se u aditiv E130...
- Jeb'ga matori, i pop čita pa pogreši. Ali ništa nije izgubljeno, treba mi samo 2 soma do večeras znaš kakvu kombinaciju imam videćeš, samo ako možeš do...
- Slobodanka daj mi pušku... Ja sam te napravio - ja ću da te izrešetam k'o leptira...
Osoba koja se ne uklapa u opšteprihvaćene norme društva i bogohuli na Onog Čije Ime Ne Sme Da se Spomene.
Hanioti, Grcka. Deset sati uveče. Drugar i ja šetamo gradom. U kafiću pedesetak ljudi u afektu, kunu nekog jadnog Amerikanca kao Vjerica Radeta u PMSu. Drug je prvo prebledeo kao leš a onda krenuo da se krsti. M -O Bože, oprosti! Dozvolio sam da me nešto odvuče sa Svete Misije! A -Koj' ti je moj? Jesam li ti lepo rekao da ne mešaš Džek i votku? M -Kako smo mogli da zaboravimo, Novak igra danas?! O Bože! Kako će bez našeg navijanja?! A -Ma jebo te on, gledaj gde su one klinke od juče... M -Čekaj samo malo. - Dotrčava do mase, kune protivniku dete nerodjeno i mrtvu majku i smiruje se pomalo. A -Već mogu da vidim objavu na fejsu - "Aleksandar će prisutvovati događaju Masovna masturbacija na Novaka Đokovića". - Marko ne odgovara i blene otvorenih usta u ekran. Par puta sam pomislio da se pretvorio u zombija i bio na korak od instaliranja protivpožarne sekire u njegovu kičmenu moždinu od čega su me odvratili povremeni uzvici u ekstazi. M - To care, opšti mu sa nerođenim detetom! Sve mu agresorsko u vaginu! A - Aj se sklonimo odavde, možda je zarazno. M - Daj matori, to je još 3 seta, 2 gema i 15 minuta vatanja devojčice koja skuplja lopte za sise... A - Lepo, lepo... A koliko je to za nas nevernike koji ne računamo vreme po Grand Slamovima? Daj neku odrednicu, koliko snošaja, piva, u kranjem slučaju minuta... Neki čiča konačno skuplja mošnice da iskaže protest cele sekte okupljene u kafiću. -Znaš šta dečko, ne treba da se tako šališ... On je naš ponos i dika, gine na terenu i nije izgubio meč 1130 minuta i cirka 20 sekundi... . On je najveći Srbin ikada... -Ajde da ne preterujemo... Tesla, Sveti Sava, Car Lazar... Ako ćemo tako mog pradedu je mučio Gestapo i umro je u mukama tri dana kasnije, a ovaj fićfirić trči i mlati reketom, preterujete ljudi... - stajem u pola rečenice zato što se ceo kafić okrenuo i preteći me gleda. Oglašava se čiča od malopre -Jorgos, protivpožarnu sekiru, parakalo. Dajte stolice da napravimo lomaču na trgu, ja častim pivo!
Realno, aludira na erotiku. Od masiranja stopala i struganja peta pa do senzualne nuru perverzije, uvek zamišljamo vrhunac tog hepeninga završetkom na relaciji masan kurac – vlažna pička – klecava kolena. Ali život je kurva transeksualne orijentacije koja piše drame, kojoj čak i Stiven King radi felacio uz jutarnju kafu ne bi li pokupio plodna semena za maestralne bravure na papiru.
... ukrcam se u Francuskoj i pravac Karibi. Jebeni kruzer. Ako treba, stani-pani, ljuštim krompir ceo dan. I tu je dve iljade kako god uzmeš ... Oj, rode! ... luke, kurve, kokteli. A onda se ukrca Keli Bruk ili neka druga jebulja, a brod cepne oluja ono šatro priča Titanik meets Kruzo. A nas dvoje jedini preživeli završimo na pustom ostrvu ... Matori! ... ona skuplja kore od palme za vatru a ja pecam ribu. Zalazak sunca, hasamo kokose i banane a na kraju masaža. Majku mu, morala bi da se jebe sa mnom jer nema nikog drugog. Pa joj ga onda metnem međ sesi ... Djedovo! .... ladno bih je ubio da kurva uzme da drvi bananu ... - Sokole! - E šta ko sad u majčinu ... - Oj, rođeni, odi der vamo! - Evo djede idem. Zamislio sam se nešto. - Ajde, ajde! Gledaš li to opet one tvoje nacrtane? - Ma ne gledam! Legao sam malo da odmorim. Šta ti znaš uostalom? - Odi da me izmasiraš. Ubiše me leđa i noge. - A daj djede jel moram? - A oćeš za sladoled od penzije? - Aman čoveče to je pre 15 godina bilo. Imam sad posao, ženu, kuću. Jesi kreč postao. - Neka, ne moraš. Sam ću. Sam sam se rodio sam ću i da ... - Daj ne patetiši! Šta odmah ucenjuješ? Gde te boli? - Sve me stislo. Ali počni od nogu. - Oćeš banju da ti uplatim? Ima bakuta tamo. Kartate šaha malo, termalni bazeni i to. - Jok! Moja ti je banja plac, kosa, klepac i belegija. Lička sam ja kova, nisam kenjac! - Lička si ti kuka, eto šta si. Sav si se iskrivio i osušio ko lisičiji kurac. Zato te sad ja i masiram. - Ne laprdaj, đavo te odnio lijepi nego pređi na drugu nogu. Tako, tako. E tu! Pritisni. - Jel ovde? - Ne tako jako konjino!
Jedan od motivacionih usklika naših detinjstava. Njime je subjekt bivao izazivan da dokaze svoju "hrabrost", snagu, veštinu, pripadnost itd.
1) A:Ajde da se kladimo da ne smeš da preskočis na trafo! B:Smem. A:Ne smeš! B:E baš smem :Preskače:, vidiš...:Zadovoljna faca:
2) A:Ajde da se kladimo da ne smeš da se pobijes sa X (duplo veći i jači lik) B:Naravno da smem :Guta knedlu, skuplja petlju: A:Ne smeš! B:Smem! :Prilazi X-u i psuje mu kevu uz slab udarac: (Epilog je sasvim izvesan)
Medjutim, nisam znao da ovo utiče i na starije, formirane ličnosti... očigledno zarobljene u vremenu.
Jednom prilikom, vraćali smo se sa zvezdine utakmice i odlučili da svratimo do grada malo. Ono što sledi, ne pokušavajte(ni uz stručni nadzor).
:Društvo stoji na pesačkom u Kneza Milosa, semafor nas ne miluje:
A:(Od dosade)"N ajde da se kladimo da ne smeš da pretrčis ulicu" N:Smem! A:Naravno da ne smeš.
-Sve sto ste mogli da vidite u sledećem momentu su naše zaledjene, neme face dok gledamo N-a kako pretrčava ulicu i širokog osmeha čeka sa druge strane (Budale prati sreća).
Mislim da je suvišno reći da ga više nigde ne vodimo?
