Covek koji dobar deo dana boravi u kafani a ne retko i u kladionici,voli popi't, zagalamit' a cesto i da se pobije ako ni sa kim drugim onda sa svojim kolegom koji je takodje baraba. Zive za vasire i narodna veselja na koja dolaze zajedno sa jos nekoliko baraba, lako su uocljivi jer imaju: karirane kosulje iz kojih viri cesalj, lakovane cipele sa metalnom tokom, harmonikaske narukvice, po neku tetovazu na podlaktici tipa(Mico JNA), cesto se krecu u vozilima marke Lada Riva 1600 koja su crvene ili bele boje. Treba izbegavati tuce sa barabama jer su u tome neprevazidjen, neke barabe ne prezaju cak ni da se pobiju sa "milicijom" sto je cak u svetu baraba veoma cenjeno. Tako ljudi ne boj te se ni dizelasa ni huligana, izbegavajte barabe.
„narodna umetnica“
Tačno ta rečNarodna umetnica1 definicija →Svi piju pivo - on cirka jebeni aperol špricer , svi se svađaju da l' je bila ruka ili ne - on sa nekom decom pušta zmaja pored terena, svi muvaju nešto - on šeta prokletog bišona i čita Selimovića, za doček Nove ide sa maćehom u Prolom banju a kući pravi jebeni sladoled na štapiću i sl. Kod žena, primerke krase još veća komplikovanost i nedokučivost nego li ostatak pola tako da je granica između njih zbog toga često , i prirodno, neprimetna te stoga i neopisiva.
Uglavnom...,narodna izreka koja najbolje opisuje one osobe koje se nikako ne uklapaju u neku standardizovanu kategoriju ljudi već uvek na neki način odudaraju, izdvajaju se i, jednom rečju, su drugačije. Brutalnija verzija ove kazalice je umnogome jednostavnija - ' Ne znaš da l' se jebe spreda il' otpozadi ' a kako je zastupljena primercima u oba pola to ipak ne menja bitno smisao onoga na šta se misli
Autentična narodna igra,koje se gradjani stide,i time postaju malogradjani,jer svi ostali narodi neguju sopstvenu tradiciju,ali ne i mi,mi je gledamo sa ruganjem.Kolo se moze smatrati i magijskom igrom,u kojoj dominira zatvoreni krug,kao suština verovanja u jedinstvo i celost jedne grupe ili naroda.Držanje za ruke,i akumulacija energije,kao i samo prenošenje iste putem ritma harmonike,i uskladjenosti ekstremiteta,to su osnove kola.Ne treba ga se stideti,vec na njega gledati kao na nešto autentično i istinski naše.Treba ga čuvati kao što na tome rade stotine kulturno-umetnikih društava širom Srbije.Meni lično smeta veličanje koje-kakvih došljakih budalaština,i nipodaštavanje onoga što nas čini posebnim,na jednom nacionalnom nivou.Jebeš sambu,salsu,tango i keš,to je za izdajnike,na svadbi se igra kolo.Dole 48 sati svadba.
"ko se u kolo hvata u noge se uzda"..
Filmovi kojim amerikanci pokusavaju da nadoknade nedostatak istorije, nemaju nikakva narodna verovanja i mitologije pa su ratoni filmovi jedan od nacina na koji to nadoknadjuju (drugi je kradja tudjih mitologija, npr grcke, troja itd...). U ovim filmovima se barem jednom mora pomenuti delta force. Protivnicki vojnicim za razliku od americkih smekera najcesce imaju samo zeleno odelo, ne mogu da prezive rane od metkova i ne uspeju da izbegnu metkove a panciri im ne sluze svrsi, osim ako je u pitanju neki bos pa je opremljen kao obicni americki vojnik. Svi filmovi imaju iste uloge, koje u zavisnosti od filmove mogu biti penzionisani vojnik koji jedini moze obaviti zadatak koji se u stvari ne desava ili grupa ljudi u kojem se pojavljuje barem jedan crnac, dezurni saljivdzija, alfa muzjak, siledzija i ponekad osoba kojoj rat nije u krvi. Takav film je osvojio 7 oskara ove godine.
rima je podudaranje slogova na krajevima reci (strofa), najcesce upotrebljena u pesmama, recitacijama i slicnim oblicima kazivanja. U vecini slucajeva je saljivog karaktera i doprinosi kvalitetu i daje osnovu i smisao samim delima.
decija pesma: ima dete u selu, ime mu je laZA, al ga zovu drukcije, materina maZA...
narodna poslovica: ko umIJE, njemu dvIJE!
kladionicarska izreka: ko je igro na lACIO, pare je bACIO!
bozicna pesma: deda mrAZE, deda mrAZE, ne skreci sa stAZE.....
... Angelu među angelima...
Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.
Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je *imala dušu*...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.
Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...
I posle se nešto čudimo za današnju mladež.
More, što bi rek'o moj ćale: *Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!*
... u hladnom i snežnom centru gradu, u toploj sobi, pokraj kamina, Marija sluša muziku i dopisuje se sa Gagijem koji je kod ortaka, cevči vinjak i smara o bivšoj...
MSG: Eee, heloooo... uprawo mislim natebe
pogodila me pesma ;)
gde si se izgubio ti mawi swatki medo :)
MSG: Bio sam u dimenziji X. Izvini, nisam imao vremena...
MSG: Ti na mene zaboravljaš. ja sam uwek tu negde blizu...
... nakon četrdesetak sekundi...
MSG: Widim dami neodgovaraš ali mislim da bežiš od nas... ja nisam plašljiwa
nadam se da te nesmaram :(
... nije prošlo ni dva minuta...
MSG: baš si mi interesantan ♥
... trideset sekundi, garant...
MSG: izwini slučajno izdilitowah neku poruku, si bio ti?
... amaaaaaaaaaaan više...
MSG: widimo se sutra? :)
MSG: Ae
... dve nanosekunde...
MSG: JUPIIIIIIIIIII :):):):):):):)
MSG: Pepsi lolo
Tip koji ti nerealno ide na kurac. Momče koje je uvek tu kad ne treba, prati je od kuće do škole ( i od škole do kuće, razume se ), tip koji joj je bio drugarčić dok ona još za tvoje postojanje kao embriona nije ni znala. Ali dobro, ti si joj decxko, nisi otac- ne mož' joj zabraniti da ima drugove iz jaslica, vrtića, predškolskog, osnovne, srednje, druga svožnje, druga iz avtobusa, poznanika s' mora, poznanika zBir Festa, druga njene drugarice, druga druga njene drugarice itd.
Pun kurac drugova, priznaćeš. I svima se diže na nju. I svi bi je fircali. Ti to znaš. Ona to ne zna. Zna, ali neće da prizna. Ne tebi, svakako. Prija njoj nonšalantni šaljivdžija, tipčić koji je podseća kako je na polaganju iz vožnje u trećoj krenula i kako ju je pandur pustio jer je kasnije bila bolja na poligonu. Nisi se pitao kako je uopšte položila sa tako kardinalnom greškom?! Nemoj da pizdiš, ne budi lud, nije blajvila!- ćaća izkeširo pešes soma milicijoneru. No to je druga priča.
Elem, njeni drugovi su tvoji najveći neprijatelji u univerzumu. Što pre to skontaš, biće ti lakše da prevaspitaš pomahnitalu čeljadinicu. Stavi joj do znanja da si joj upravo ti najbolji drug a kada ti zakenja kako ona tebe ne gleda kao druga- fljasni joj šamarčinu. Onako muški, znojavom rukom upravo izvađenom iz gaća. Stara narodna izreka kaže: Drug drug, pa drugo stanje- a tvoja neka bude: Nema ona drugova, ja sam joj jedini najbolji drug drug, pa drugo stanje. Jeste ekstremno glupo ali neka ti to bude zvezda vodilja. E da, koristi kurton.
Dunja: Večeras idem sa Miškom na koncert.
Dunjin dečko: Samo vas dvoje?
Dunja: Ne ne, idu Sara i Maja sa nama..
Dunjin dečko: A što ja ne idem? Aukurac više, sramotiš me se? To što sam pustio kosu, bradu i stomak je zbog toga što polažem jebenu Makroekonomiju! On ti je najbolji drug a?!
Dunja: Jeste, on je medju boljima.. i pitala sam te da idemo na koncert zajedno, nisi hteo, spremaš to sra..
Dunjin dečko: Dunja! Stani! Imam nešto da ti kažem, možda je glupo ali nema veze.. hoću ja da ti budem najbolji drug.
Dunja: O gospode.. pa ja tebe gledam drugač..
: Š A M A R Č I N A :
Dunjin dečko: E tako. Slobodno se skini, nećeš ići večeras. Paprike su ti u kujni na stolu, spremaj ajvar. Zima dolazi.
Nezaobilazna programska kategorija na talasima lokalnih radio-stanica koje već vekovima pretežno uveličavaju privatna slavlja, venčanja, rođenja, krštenja, sunećenja, uspešno odrađene setve/žetve ili, pak, obaveštavaju svoj široki auditorijum o nesrećama kako NA, tako i PORED puteva, tj. ako istih uopšte i ima. Lista kompozicija koje se po svojoj maštovitosti ali i autentičnosti arlaukanja cenjenih izvođača umnogome razlikuju od mejnstrim seljanije koja nam se inače servira preko kanala sa jebenom nacionalnom frekvencijom. Izvanredna prilika da rendom dobrovoljni mazohista čuje nešto iz bogatog asortimana neke od mnogobrojnih alternativnih narodnjačkih produkcija i njihovih nesumnjivo napaćenih vokalnih umetnika i umetnica.
Ne. To nisu obične pesme koje se mogu slušati u bekraundu dok, na primer, razgovarate sa vašim prijateljima ili dok sa svojim poslovnim saradnicima razmatrate neke od zajedničkih kooperativnih interesa ( i prasetina, i jagnjetina, pa ko voli nek' izvoli; prim. prev ). U pomenutim numerama nikako ne možete !NE SMETE! uživati dok vozite kola ili skije ( ali vam to zadovoljstvo neće biti uskraćeno na redovnoj autobuskoj liniji Kuršumlija - Klagenfurt, pa čak i ako budete sedeli na krovu ), a sličan savet se preporučuje i u slučajevima ako je neka beba prisutna u prostoriji. Ova umetnička dela, naime, iziskuju aposlutnu svu pažnju svojih slušalaca, kako zbog "njojzinih" neponovljivih tekstova, tako i zbog svoje skoro sakralne muzičke podloge, približno slične onoj u Rigoletu. I kad već pominjemo slavnu operu g-dina Đuzepe Verdija, treba napomenuti da je napor da se ne otpeva jedna od "arija" iz iste prilikom slušanja liste iz naslova u rangu sa onim Sizifa, a u vezi sa kamenom. Pa, uživajte...
HIT-LISTA RADIJA "HERKULES" IZ PRĆILOVICE ZA MESEC OKTOBAR 2012:
⑩ Rade Radenović - "U ambaru seno gori, mene druga muka mori..."
⑨ Jasmina Kožura - "Mene drnda koj' god stigne jer mom dragom neće da se digne..."
⑧ Ždrale Goro i gudački orkestar "Status" iz Aleksinca - "Kupio sam novi traktor, osećam se k'o direktor..."
⑦ Predrag Pindović Pinda - ( trance mix ) "Daj mi, mala, pičke, pičke, ja ću tebi ćune ličke..."
⑥ Rajna Ajzdeković - "Ostah udovica sad pre neko veče, ko će sada, ko će sada rakiju da peče..."
⑤ Filipović Flipsi - "Što mi dete napravi, još idem u školu..."
④ Dejan Deki Prvulović feat. Mali Đanfranko - "Ja u grad kad iziđem, svakoj curi hrabro priđem...:on je šmeker, pravi šmeker:..."
③ Gojko i Gojna Kačar - "Mi se volimo, mi se volimo, a roditelji isti..."
② "Herkules" bend - "Idemo u grad, idemo u grad..."
① Dragan Petrović Srbenda i "Kosovski Božuri" - "Kad zagrmi s Kosova truba..."
Renesansa hedonizma - umetnicki pokret u poeziji i odevnoj industriji nastao u Srbiji krajem 20-og veka. Njegova zacetnica bila je poznata i u dijaspori priznata estradna umetnica Viki Miljkovic. Popularan sve do danasnjih dana, okupio je mnoge pobornike ugodnog zivota, koji preplavljuju razne splavove i diskoteke (koje menjaju pred obozavateljima nazive u folkoteke). Karakterise ga vrlo oskudan stil odevanja kod zena i vrlo napadan kod muskaraca. Pripadnice ovog pokreta mnogi smatraju za medicinski fenomen. One kao da nemaju jajnike, te im usred zime dupeta vire ispod suknje a sa pupka se cakli mindjusa sa vestackim brilijantima. Potpetice su obicno ekstremno visoke, a pripadnice u hodu posrcu usled nesikustva ukoliko su mlade. Kasnije ta neugodnost biva prevazidjena. Muski pripadnici pak sanjaju debeo lanac od 24karata i tetejac za pojasom ispod majce koja eksponira njihove podbule bicepse. Poezija njihovih pesama je vrlo cesto aritmicna, mada se to u vecini pesama, usled visprenog aranzmana, ne primecuje. U njima se vesto i neprimetno obrce od 100 do 150 reci. Neretko su u upotrebi zargonizmi i lascivni izrazi, i vrlo su ceste aluzije na preljubu. Pripadnici ovog pokreta najcesce bojkotuju skole i univerzitete, i po tom pitanju moze se reci da su anarhisti. Mnogi popularni klipovi na domacim sajtovima poput kobaje, nastali su pod uticajem stvaralaca ovog pokreta. Na ostalu populaciju gledaju kao na nizi soj ljudi i sa vidljivim gnusanjem.
Sve u svemu
to je zivot, to nije reklama
nikom nije lepse nego njima...
jer pod okriljem gluposti najbezbolnije se zivi, to tvrdim i demantujem, to demantujem i garantujem
Čovek koji je znao zbog čega živi i zbog takvog života i otišao rano sa ovoga sveta. Mnogi su ga kopirali, ali jedan je Toma, kroz pesme će živeti dok je sveta i veka.
''Jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja, ostaviću pesme svoje da ih staro društvo zapeva...''
Ne peva ih, Tomo, samo tvoje staro društvo, svi ih pevamo i volimo, iako nam možda narodna muzika nije prva na listi slušanja. Hvala ti.
