Ovo je priča o nama

... Angelu među angelima...

Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.

Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je imala dušu...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.

Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...

I posle se nešto čudimo za današnju mladež.

More, što bi rek'o moj ćale: Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!

... u hladnom i snežnom centru gradu, u toploj sobi, pokraj kamina, Marija sluša muziku i dopisuje se sa Gagijem koji je kod ortaka, cevči vinjak i smara o bivšoj...

MSG: Eee, heloooo... uprawo mislim natebe
pogodila me pesma ;)
gde si se izgubio ti mawi swatki medo :)

MSG: Bio sam u dimenziji X. Izvini, nisam imao vremena...

MSG: Ti na mene zaboravljaš. ja sam uwek tu negde blizu...

... nakon četrdesetak sekundi...

MSG: Widim dami neodgovaraš ali mislim da bežiš od nas... ja nisam plašljiwa
nadam se da te nesmaram :(

... nije prošlo ni dva minuta...

MSG: baš si mi interesantan ♥

... trideset sekundi, garant...

MSG: izwini slučajno izdilitowah neku poruku, si bio ti?

... amaaaaaaaaaaan više...

MSG: widimo se sutra? :)

MSG: Ae

... dve nanosekunde...

MSG: JUPIIIIIIIIIII :):):):):):):)

MSG: Pepsi lolo