Fudbalski klub iz malog sremskog mesta zvanog Čortanovci. Klupske boje su crveno-bele. Dresovi nisu menjani od osnivanja kluba, npr. 1924. Inače na ulazu u Čortanovce stoji tabla sa natpisom "Ovde je rođen Andrija Andra Jović", koji je šatro osnivač BSK-a iz Beograda. U stvari tabla stoji jer je on prvi imao loptu u Čortanovcima. Naravno klupske prostorije čine rupčaga od bifea, i igraonica sa Segom 64, i kompjuterima gde deca igraju karte 1 na 1. Korner zastavica je u stvari zastavica pomoćnog sudije, koji je u slučaju kornera zabije u mesto odakle se izvodi korner. Na utakmicama se u proseku skupi 44 ljudi, koji sede na krtičnjacima, koji služe kao stolice na tribini. Sudija je najčešće da ne bi bilo varanja iz nekog drugog grada. Naprimer ako igraju ČSK Čortanovci-Irig, sudiće sudija iz Beške. A pomoćne sudije su uglavnom vlasnik bifea ili jedan od rezervnih igrača. Najveći transfer u istoriji ČSK-a je prelazak sada meni već nepoznatog igrača, koji je plaćen kartonom Džeka Denijelsa (mislim da je u dogovoru bio uključen i džak praška za veš). Ali ipak navijači i igrači su zadovoljni, svojim platama i ugovorima.
„У случају“
Česta pojava na forumima i diskusionim grupama u virtuelnom svetu lišenom svih onih korisnih mehanizama stvarnog sveta koji nam pomažu da prepoznamo i identifikujemo jedni druge. Preduslov je verovanje u postojanje duplih naloga.
U datim okolnostima utvrđivanje identiteta novopridošlog od strane starosedelaca se svodi na pokušaje pronalaženja sličnosti u pisanju ili interesovanjima nekih ranijih poznanika (koji su obično neobični - zvezde). Ukoliko se neke paralele nađu novopridošli se posmatra drugim očima jer mu se pripisuju sve osobine zvezde. Kada se novopridošli usudi da se dotakne neke teme za koju je zvezda osvedočeni ekspert (najverovatnije i u stvarnom životu) tada se stavovi novopridošlog uzimaju za ozbiljno i izazivaju nešto žustrije reakcije. To može dovesti do apsurdnih situacija pogotovo u slučaju ako je u zvezdinom polju interesovanja novopridošli potpuni diletant, a po prirodi mudroser ili zaludni dokoličar, koji preseravanjem na pomenutoj diskusionoj grupi prekraćuje vreme.
Suočen sa zamenom identiteta novopridošli se (ukoliko je iskren) može odlučiti za opciju poricanja ili za opciju ignorisanja optužbi. Međutim, čak i da odluči da potvrdi sumnje i izda se za nekog ko zapravo nije, zabluda o njegovom identitetu neće potrajati. Jer pre ili kasnije stvari dođu na svoje mesto.
- Ti si MOTIKA?
- Jesam kurac.
Deo skeleta pileta, odnosno koke. Služi da se sa njega pojede meso pa da se odigra jedna vrsta opklade sa ukućanima ili drugim osobama sa kojima je pilence podeljeno. Ako, pak, pile pojedeš sam, dobro oglođeš jadac, da slučajno ne ostane malo mesa, jer može da smrdi kad se to meso pokvari, pa ga sačuvaš (mislim - jadac, a ne meso, meso si već pojeo) dok ne naleti osoba za koju smatraš da ima niži IQ od tebe i da možeš lako da je prevariš.
Opklada sa delom pilećeg skeleta treba da se odigra ovako:
Dve osobe uhvate jadac za oba kraja i svako povuče ka sebi. Jadac tehnički ne može da se prelomi tačno na pola, pa jednoj osobi u ruci ostane veći deo a drugoj manji deo "jadca". (E, sad, postoji tu neka tehnika koja kad se dobro uvežba uzrokuje da tebi u ruci obavezno ostane manja polovina.) I onda onaj koji je izvukao manji deo treba da prevari onoga ko je izvukao veći deo. Taj koji treba da bude prevaren u slučaju da provali prevaru treba da izgovori magične reči: "Znam za jadac". I to je čitava fora.
Pretpostavljam da je to nekada bila dečija igra, pandan, recimo, današnjim strategijama... U vremenu kada nisu postojale nikakve igračke, dok matorci kopaju brazde, bace deci koske od mrtvog pileta i oni se s tim posle zanimaju po vasceli dan...
Situacije kad se alkohol podrazumeva. Nema neću, dobila sam, boli me glava, treba da učim, sutra radim i sl. Jednostavno moraš. Ćuti i uživaj, a šta će biti sutra.... Pa biće sutra, i tad brini o tome.
- E znaš da je Sale dobio sina!
- Nemoj zezati! Čuo sam da mu se žena porodila, ali nisam znao šta je dobio.
- Prvo pa muško. Ajde budi spreman u osam, dolazim po tebe pa idemo zajedno.
- Ma ne znam baš, sutra imam ispit u osam, a tamo ću morati da cirkam....
- To ti je bre obavezan alkohol, nema zabušavanja! Uostalom, ispit ti je sutra, i tad brini o tome. Možeš direktno na ispit od Saleta u krajnjem slučaju.
Omiljena floskula ćaleta/dede/prekaljenog znalca iz komšiluka kad nas čuju kako gubimo živce i zdravlje oko neke promašene stopostotne šanse/trojke za pobedu ili ispuštene meč lopte, te čašćavamo krivce još neizmišljenim psovkama. Ona treba da nas pouči da, koliko god nama sivih ćelija izumrlo, koliko god nam se sićušnih bora nataložilo na licu i koliko god nevidljivih tikova zaradili, balvani o kojima je reč će u svakom slučaju malo da otplaču za kameru, a onda trk na splav da se šlogiraju Džekom, popuše trideset cigara i ziguju pičke koje ti ne možeš ni ljudski da odsanjaš. Život je nekom majka, a nekom duga bolest.
Ma koliko ti sveznajući seratori od matoraca ponekad znaju da iritiraju, oko ovoga su debelo u pravu. Jebemu mater, neki panj koga su progurali razni kontroverzni biznismeni, a koji ne zna pošteno da pomnoži dva broja, ujutru otvori oči i zaradi koliko neki pošten radnik za godinu dana. U nekom pravednom univerzumu bi taj isti cirkao ispred dragstora, osvajao seoske turnire i bio legenda Grafičara, a najveće dostignuće bi mu bilo da ga Loki pomene na SOS-u. Ali, profesionalni sport odavno više nije igra.
Ali, sve džaba. Navijači su po dobrovoljnom opredeljenju mazohisti.
- Joj, kako promaši toliki gol od 7 metara, ćerkicu ti ćopavu posred čunka!Joj, 20 hiljada mi iz džepa uze, meru ti za sanduk uzimali!
- Šta ti je, bre, budalo, oni za pare igraju, šta se ždereš? Njemu kaplje i ovako i onako...
Nevidljivi, a nezaobilazni u svim procesima nastajanja optičkih iluzija, kako u nadobudnom dramskom, tako i u živčanom svetu TV-produkcije. Bilo da se po en puta vozaju tamo-amo da bi švenkovali ispočetka (jer neka pijana glumačko-veličinska stoka nije u stanju da tačno izgovori repliku od tri i po reči), bilo da u hiperaktivnoj atmosferi TV-studija ili direktnog prenosa pokušavaju da shvate režisera koji treba da sinhronizuje njih desetoricu (a zapravo on prvi ne zna šta hoće) - kamermani su ti koji, u toj sveopštoj ludnici, najčešće jedini ostaju razumni.
Da bi sačuvali taj razum u takvoj atmosferi opšte pogubljenosti (koju filmski i TV delatnici u intervjuima često proglašavaju za "najveći domet ljudske kreativnosti"), kamermani su razvili specifičan odbrambeni mehanizam koji se sastoji od kratkih sarkastičnih komentara na sve one gluposti kojima su prinuđeni da prisustvuju. Od tih njihovih izjava mogla bi se sastaviti solidna antologija, ali, nažalost, one su osuđene na zaborav, jer ne dopiru daleko: u najboljem slučaju, do nekog ko se u tom trenutku zatekao u neposrednoj blizini i imao sreće da čuje kamermanov jetki komentar, ispaljen bez skidanja oka sa objektiva.
Šteta, pošto bi, kad bi se merila zastupljenost toksičnih jezika po strukama (ali onih kulturno-toksičnih, ne prostačkih), među najvećim favoritima sigurno bili - kamermani.
Studio, gomila ljudi se muva okolo, sudara i živčani, svi galame uglas, paniče što je uključenje za toliko-i-toliko sekundi... Vrše se korekcije na enterijeru i, u okviru enterijera, na Suzani Mančić, oko koje obleću šminkerka, kostimerka, frizer, dok ona isprobava poze na barskoj stolici i ne može da se odluči koja će joj, tog dana i u tom okruženju, poslužiti da izgleda što seksepilnije.
Suzana (odjednom, ničim neizazvana): Pa da, šta im ja mogu kad im smeta što sam ja oduvek bila, a i sada sam, riba!
Treći kamerman: Jesi, babuška...
Srpska stilska figura koja služi za odstupanje od istine na najrazličitije načine, gde se suva istina menja i doteruje po potrebi, i kreće u različitim pravcima.
:situacija je tak'a da si u petak veče bio jebeno komiran, kući ni sam ne znaš kad si došao. Subota je, jedva gledaš na oči, dok te svi ispituju o sinošnjem izlasku, za svakoga je spremljena po verzija:
Verzija i dijalog sa kevom:
- Kad si došao kući?
- Paaaaaaaaaaa.... :razmišljaš, i sećaš se, naravno, nećeš reći istinu, već napraviti što veću razliku, odnosno amplitudu u odnosu na istinu, u ovom slučaju neka bude 2 sata: U 12.
- Šta si pio?
:ponovo pokušavaš da se setiš, naravno i tu praviš razliku: - Pa, jedno - dva'piva.
Verzija za ortake:
Mnogo opuštenija varijanta od one sa kevom, ni trunke napetosti kao tad, a pošto si već utvrdio teoriju, sad treba samo drugačije da je primeniš.
:zvoni telefon, naravno, ortak koji je bio prisutan sinoć, možda ne sve vreme:
- Brateeeeeeeee, jesi živ?
- Pa, evo, trudim se.
- Kad stiže sinoć kući, jebo te otac!?
:dakle, gradivo je utvrđeno u dijalogu sa kevom, i ovde se pravi razlika, međutim, u suprotnom smeru: - Negde oko 4, jebem li ga.
- Au brate... Pa koliko si ti popio?
:seti se, praviš razliku! u ovom slučaju ćeš dodati otprilike 1/3 pravog iznosa, ali nikako više:
Dakle, tajna uspeha je u ne tako velikim oscilacijama prilikom davanja informacija, čisto da bi imalo prostora za greške, ukoliko jedna strana sazna za drugu verziju, ili eventualno istinu.
Jedino javno mesto u Beogradu gde se privatavanje, savatavanje, grljenje, ljubljenje i ostali izlivi emocija među strancima koji se sastaju, mogu voajerisati sasvim legalno, potpuno besplatno i sa već obezbeđenog prostora za sedenje.
On i ona - prijatelji:
On je čeka. Ona stiže. On je grli oko struka. Ona mu stavlja ruke oko vrata. Ako se nisu videli neki duži period, zagrljaj je dug(uglavnom proporcionalan periodu neviđanja). Ako je ona slučajno dosta niža od njega, a on jak u gornjem delu, možda je i odigne od zemlje par cm-a(ovde bitan faktor igra kilaža oba učesnika). Zatim sledi drugarski poljubac u obraz.
On i ona - u ljubavnoj vezi:
On je čeka. Ona stiže. On je grli oko struka. Ona mu stavlja ruke oko vrata. Simultano, lica dolaze u poziciju "an-fas" i sledi poljubac. Kratak - cmok, ili dugačak - s' jezikom. U prvom slučaju, s obzirom na kratkoću trajanja, smeše se i on i ona. U drugom slučaju, ako je voajer imalo srećan, u naletu strasti, on će joj spustiti ruke na zadnjicu i diskretno njene kukove približiti svojima. Kada se odvoje i krenu, on će naglo cimnuti kukovima kako bi ohladio prostor između nogu.
On i ona - u seksualnoj vezi:
Nije bitno ko prvi stiže, sve dok oboje uspeju da se izmigolje iz zagrljaja svog ljubavnog partnera, ili kandži društva. Kad se konačno sretnu, ako je veza tajna, rukovaće se sasvim naivno i samo će nesmotreno oblizivanje donje usne da ih oda. Ako veza nije tajna, on je odmah hvata za dupe i krlja žvaku. Ona ga steže za vrat i ne zaostaje za krljanjem trljajući svoje kukove o njegove. To tako traje par desetina sekundi na opštu radost voajera...
*Ova poslednja scena kod dece koja se zateknu u blizini, uglavnom izaziva bujicu pitanja za roditelje koji će proklinjati trenutak kad su ih uopšte poveli u šetnju pored Konja, umesto da ih prošetaju Kalemegdanom gde bar ima drveća iza kojih će se sakriti kada naiđu na ovakve primerke.
Muškarac koji je preko svake mere neprivlačan suprotnom polu,toliko da se njegova popularnost može meriti sa onom koju je kod naših žena uživao recimo Maks Luburić četrdesetih godina prošlog veka. Ne može da ubode ni viljuškom. Ne bi ubacio ni u prazan gol. Erik Kartmen i omiljena mu fraza "Sak maj bols" imaju veći prolaz. Jedan od redovnijih konzumenata artikala iz asortimana prodavnica Porn Hub i Red Tube,a kad zakaže konekcija, dobar je i TV 1000. Za tu situaciju postoje dva osnovna razloga. 1) U pitanju normalan,inteligentan tip koji ima neki fizički nedostatak (gojazan je,otežano hoda,govori ili čuje),a u tom slučaju apsolutno ne postoji šansa da ga suprotni pol registruje kao normalnu jedinku s kojom bi fizički kontakt bio nešto više od rukovanja, bez obzira na to što devojke ne zove kurvama,pročitao je sabrana dela Dostojevskog i može da nabroji dobitnike Oskara po godinama. 2) U pitanju je tip kome spolja ne fali ništa,ali posle 5 minuta razgovora,onaj "a vi kako 'te" Ciga prema njemu deluje kao Džordž Kluni. Iritantan, dosadan, nadmen, hoću-sve-i-to-odmah tip, koji u startu ima više šanse,jer može da se pretvara. Srećom, za sve one koji neće jebati, postoji uputstvo za angažovanje prostitutki.
- Čujem, ogrebali ste se sinoć za neki snošaj?
- Uh,dobro beše, na'vatasmo neke iz Markovca, Bog im dao sreću i zdravlje, te umočismo.
- I Mika Buksna?
- Ma,kakvi,čim ih stavismo u kola,on ni zdravo ni dobro veče, nego krenu da drpa jednu plavu za sisu. Nikad neće da se promeni, poglavnik u Jasenovcu bi imao više šanse od njega.
Manifestacija koja se održava u malom gradu na jugoistoku Srbije krajem letnjeg raspusta.To je poslednji čin pred početak nove školske godine,stoga se masa ljudi iz pirotskog nam okruga masovno sjati na obližnju poljanu koja se neretko,kada budu letnji pljuskovi, pretvara i u močvaru.
Tu se mogu naći naj različitije nepotrebštine: Kinesko plastično naoružanje, gaće komada 5 za 200 dinara(to ide kao alva),bugarski ubrusi i iranski magneti za frižider.
Najuzbudljiviji deo je na autodromu i ringišpilu "pečurka" i kamikazi iz kojih trešti muzika sirovih folk izvođača.Ipak,vrhunska zabava se odvija ispod vejnika gde se uvek nađe neka "pevljka" i gde se alkohol ispija u nemereno velikim količinama.Tamo su najžešći pijanci pirotske varoši koji tu ostaju dok se vašar ne završi,štono kažu Piroćanci "nemaju si dom".U slučaju da se desi da se nebo izbaci nekim letnjim pljuskom nastaje havarija na vašaru.Naime,zbog blata koje ti se uhvati na patikama i pantalonama u jednom trenutku ne možeš da podigneš nogu.Nove stvari sa patikama otišle su u nepovrat.To odmah u korist ide obližnjim prodavačima "original" patika tipa "aididias" i "Niueke" i bugarskih pantalona jer odmah idete u kupovinu istih.Da bi prevazišli ovaj deo potrebne su godine iskustva na vašaru i eskiviranje najugroženijih delova poljane koje znaju samo profesionalci i uvek je misterija kada oni izađu sa vašara neuprljani.
Dok Sinan odjekuje poljanom dva druga u prolazu:
Alo,brate,če idemo li na ovo čudo?
-Na koje be?
Pa na vašar,da se vrtimo na ringišpil.
-majok,meni mi dosta i Zemlja što se vrti.
