Igrica koju instaliramo u onom trenutku kada dosade sve igrice koje imamo na računaru, a spada u one male sitne debilne igrice koje se smuče za dva dana. Nekako, ni sam ne znam kako, gotovo sve mame vide tu debilnu žabu koja baca kuglice i shvate da je ta igrica pravljena za njih, i nakon ta dva dana kada se nama smuči igrica, igrica će ostati u našim računarima narednih godinu dana, na zahtev mama. Tako da se ukratko može reći da je ta igrica napravljena za mame.
Keva već peti sat sedi za računarom i pokušava da pređe igricu po četrnaesti put, dok vidno iznerviran sin obleće oko računara zapitkujući kada će više da ustane. Sin: Ajde kevo, bre šta si se primila na tu igricu to je pravljeno za debile. Mama: Ja tebe nisam dizala sa računara nikad, pusti me da igram zumu nemoj da si majmun! Sin: Ma daj kevo treba da spremiš ručak, jbt moj je računar, ajde višeeee! Mama: Ja sam ti ga kupila ja mogu i da ti ga uzmem! Ćuti dekoncentrišeš me, sada sam ubacila žutu između dve plave i propustila sam bonus zbog tebe. Izlazi napolje! Sin: Ali mama ovo je moja soba... Mama: NAPOLJE!!!
Nakon par dana keva dolazi do računara, i zaprepašćena činjenicom da zume više nema.
Mama: Šta si mi uradio sa zumom ubiću te! Sin: Mama opusti se, uleteo mi virus u komp, bio u tvojoj zumi, napao mi matičnu a nova je 50e, morao sam da je obrišem, otkud nama te pare sada u ovoj krizi. Mama: Joj pa kako bas na moju zumu, mamu mu njegovu virusnu pokvarenu... Jel može to nekako opet da bude u računaru ali bez virusa. Sin: Mama, brate, jel imaš ti 50e za bacanje? Nemaš. Nećemo zbog jedne igrice da upropastimo računar, daj uozbilji se nisi mala. Mama: Pa da, u pravu si... I odlazi svesna da nema više zume.
Ekipica urodjenika, koja nas je pobedila, a ovo je rekonstrukcija njihovog sklapanja tima :P
Kosarkaska federacija Nijgerije: Gospodine Williams, ukazala nam se jedinstvena prilika da ucestvujemo na svetskom prvenstvu, i molimo Vas da obidjete nasu zemlju i nadjete 12 igraca koji mogu igrati, i da se ne obrukamo. ..... Posle meseci trazenja igraca konacno je trener okupio igrace (zemljani teren, konstrukcija je drvena tabla, i limeni obruc)
Trener: Dobro momci vi ste 15 najboljih u Nigeriji, ovo je lopta, a ovo je kos. Boubba: Sefe, jel se to jede? Trener: Ne, idemo dalje....Mensah kao najnizi i najpametniji, posto je zavrsio 6 razreda osnovne skole ce igrati pleja. Eric je pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bacanje sisarki u rupu, i on je bek suter. Obeyami je takodje pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bezanje od lavova na 1500m, on je krilo. Krlini centar je nas igrac sa Collega Carlolina poreklom iz Nigerije Ebina, a centar je najveci igrac Robert. Ebina: Slusajte u odbrani kombinujemo zonski presing, a od pola coveka, moramo da skupimo u reketu, a u napadu neke kombinacije pik en rol i 3 na 3. Ostali: Zonski sta? (WTF) Ebina: O boze sa kakvim urodjenicima ja igram. .... Stizu u hotel .... Tunyi: Sefe sta je ovo bre? Trener: (OMG kakvi divljaci) WC solja sinko. Tu sednes i kakas, nema vise cucenja i obrises guzu ovim finim toalet papirom. Ostali: Cooooooooooooooooooooooooooooooooooooooool Trener: Slusajte momci, sutra igramo sa Spanijom, nisu bas toliko strasni kao sto izgledaju. U sustini imaju bracu Gasol, i Navara i Garbahosu i Rikija ali nisu nepobedivi. Jos jedna stvar, vlada USA donirala je ove patike da obujete. Jeff: Sefe, kakvi su ovo opanci, ja ne mogu da trcim u ovom. Trener: Budalo jedna ovo vredi vise nego celo tvoje selo. .... Pred utakmicu .... Trener: Peter, kakva ti je to djindjuva? Peter: Sefe, to je krilo slepog misa dao mi je moj guru da me velike sile cuvaju od strasnog Gasola Trener: Skidaj bre to, nece sudije da ti daju to. Peter: Ko nece da mi da? Trener: Nista, nista .... Spain-Nigeria 136:48 (Paul Gasol, 40pts, 19rbd) .... Boubba: A sefeeeeee,aaaaaaaaaaaaaaa sta je ovo.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Trener: Sinko to je televizor. Momci nije bilo lose, mada su nas rasturali i pod kosem i sa distance i iz kontri, al dobro valjda ce sa Srbijom da bude bolje.
Demokratija, sloboda govora po mesnim zajednicama, slobodno slavljenje slava i krštenje dece bez straha da ga najebeš ako si u partiji, sve su to stvari koje je donelo novo vreme. Nema više Tita i komunizma, jeste da se slabije živi, al' nije sve tako crno.
Međutim, po mišljenu prosečnog srpskog seljaka, mnogo toga treba još da se shvati i prihvati da se ne bi zaostajalo za ovim buržujima iz grada kojima je Evropa već pokucala na vrata. Mora se biti moderan, što u ruralnom svetu uopšte nije lako.
Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo. Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?! Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju. --------------- Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam... Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča. Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu! --------------- Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži. Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina. Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.
Iz bajke sa princom na belom konju su ostali samo konji, a iz bajke sa princezom samo zle maćehe i pohlepne sestre.
Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.
Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.
Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.
Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.
Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.
Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.
Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.
Jedan od čuvenih prozivačkih klasika iz kategorije ŠJSM ( Šta Je S Mozgom ) koji se koristi u situacijama kada centralni nervni sistem sagovornika nije u funkciji zbog kvara na sistemu hlađenja istog. Izraz najviše koriste pripadnice lepšeg pola - one su GA, uzgred budi rečeno, i popile.
* strogo poverljivi MDN ( Mogu Da Najebem ) transkript razgovora mojih matoraca
- Slušaj ženo, mislio sam nešto...Daj, bre, da skupimo neke pare i da kupimo nov auto! Jebiga, ovaj moj krš više nije ni za bacanje. Sve sam mu delove promenio, uložio u njega cele dve plate i on je još gori nego što je bio. Ne vredi više. Poginuću, bre, negde sa njim, samo mi još i to fali na ovu muku i bedu... - Pa, dobro bre _____, je' si ti normalan ?! Jesmo se mi nešto odavno dogovorili ili nismo !? Rekla sam ti da mene NE uvlačiš ni u kakve priče oko kola i gotovo! Ja sam te lepo zamolila da me poštediš toga, ako Boga znaš !! Šta, ja sad treba znači da žrtvujem letovanje, zimovanje, krečenje kuće - a znaš koliko dugo nismo krečili - treba da idem gola, bosa, deca da budu gladna i nesrećna - a znaš da im malo fali da skrenu s puta - samo zato što se tebi dig'o ONAJ TVOJ da imaš nov auto ?! Ma, ne dolazi u obzir ! - Ma, ženo, šta pričaš, pobogu ? Na kolima se točkovi jedva drže, svaki dan čekam da otpadnu...Pa, i sin tvoj je rek'o da ga je sramota kad vozi devojku ! - Ijao, što si jadan ! Sad i njega uvlačiš u priču ?! On ti je kao razlog, je li? Bolje bi mu bilo fakultet da završi nego da se vozika tamo-amo... - Bože me sakloni ovog stvora ! Pa, je l' tebi, ženo, vrana popila mozak...?! - Možda al' ću se ja tebi krvi napiti ako nastaviš dalje...
Prvi korak ka ludilu, životinjski instikt koji se ne da zadržati. Mišići se stežu i budu tvrdi kao hleb za pravljenje mrvica, nema više te sile koja ga može zaustaviti. Oči zakrvare brže nego što ijedna žena može da uradi dok je dobila. Mozak potpuno zatupi, dokle god vidi metu neće stati dok ne uradi ono što je hteo, pa makar crk'o. To je jedan cilj koji vodi bes, što na umu to na drumu: Uništiti.
(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)
Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje. Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.
Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...
Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem? Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju. Avatar: Auuu... On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...
Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.
Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.
Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te! Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.
Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.
Grmalj: Izvinte ljudi, ja... Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.
Ironičan pokušaj neiskusnih roditelja da odvrate klinca od rasprave o temama koje nisu prikladne njegovom uzrastu.
Sin: Tata, šta je to vulva? Ćale: To, je pa... to ti imaju devojčice, ne znam kako da ti objasnim sad... Sin: To se trlja, kao kad mama riba sudoperu. Ćale: Pa tako nekako. I nemoj mnogo da si naporan, iz aviona vidim da nisi pojeo ceo juneći pauflek! Ako ga smažeš, čeka te osvežavajući đus, izbor voćkica je tvoj! Sin: A kako slavuji pevaju? Ćale: More jesam li ti rekao da se vratiš za astal i da smandrljaš ono sa tanjira? A po čistoj mušemi vidim da ne bi bilo čudo da ti ono nisi ni probao! Zato mrš tamo! Keva: Zašto se dereš na njega? Nemoj opet da ti prospem Jorgovan&son's kupku na oči, onda će se odma' raspametiš! Ćale: Imam pravo, ja sam mu otac! A ko si ti da mi držiš govorancije šta treba da radim? Niti si zvaničnik Pjongjanga niti naš vrhovni Poglavica! Ja t e b e jebem, ne ti mene! Šta ti tu nije jasno?! Keva: Ohh, pardon, msje Žix! Evo sad meni gori kurčina što nisam neka važna ličnost, ali da znaš da mogu da ti uskratim sva zadovoljstva! Ćale: Aj čik! Još znaš da pijem Magnezijum direkt, da me prošle godine umalo infrakt nije strefio, a ti i dalje teraš svoje! Idi peri sudove dok te još nisam dohvatio! Sin: A mama, šta je vulva? Keva: Ne razumeš, sine, učićeš kad budeš krenuo u školicu, sad si još mali. Ćale: Ko je bre mali leptipoljubim? On već sad mora da nauči da oceni šta je medeni pičić, a šta je za bacanje! Keva: Dragi, koji ti je kurac? Tek mu je 2 i po godine! Ćale: E pa nek mu je i godinu, i dve, i dvaespet, on u pola noći mora da zna neke osnovne stvari! MOJA JE ZAKON U KUĆI BRE!!!
Ne, nisu to likovi u kožnim čizmama sa belim pertlama i tetovažama svastika po ćelavoj glavi. Nisu to ni oni kojima je biblija "Mein Kampf", a duhovni vođa Adolf Hitler. Nisu to ni jedni od navedenih, to su naši dedovi. Oni koji psuju svaku rasu, svaku boju, svaku nacionalnost zbog nekih totalno banalnih razloga.
Deda:"Hajdemo na buvljak, trebaju mi neke stvari". Unuk:"'Ajde, pali auto, zima je, nek' se zagreje". Deda:"Vid' ovu moju folciku, pali na -5 k'o sat. Što Švaba napravi, to se ne kvari. A ovo novo japansko, sve kurac. Tu trpaju neku elektroniku. Govno se pokvari za po' godine, a delovi skupi da s' usereš". Unuk:"Jes' vala, radi lepo". Deda:"Vid' onog Cigana što prosi tamo. Mamu li im prljavu, što ne traže pos'o gamad!? Nek' idu kopati, brati, uvek ima nešto". Unuk:"Jebiga, ima i onih što rade". Deda:"Ima kurac, ja ni jednog nisam video da pošteno zarađuje". Unuk:"Pa kad nikad ne izlaziš iz kuće. Dobro je, sam' ti idi kupiti šta treba". Deda:"Vid' ove kineske gamadi što se nakotiše ovde. Sam' prodaju to smeće. Zadnji put sam tu kupio lampu i crkla kad sam prvi put upalio. Nestalo struje, a ja na WC-u. zamisli kenjati i čekati sat vremena da dođe struja da vidim gde je šta. Da imaju sad one ruske da se kupe, to mož' da svetli tri dana bez prestanka". Unuk:"Mora da je bilo staro. Jebiga, stoji to". Deda:"Ma nemaju oni pojma. Dobro da od blata ne prave kakvi su". Unuk:"Jebiga, jeftini su, to ljudi traže. Nego, vid' ove crnce bildere i atletičare kakvi su. Nismo im ni do đona". Deda:"Ma jebli majku svoju, k'o život'nje su. Trče od onih lavova i zveri, 'de neće biti toliki. Jedared, kad dođe do rata skakaće po svima, ima da preuzmu svet. Vidiš da je Amerikancima onaj Obama sad predsednik. Svi će od tih žutih i crnih da najebu. Nego, idemo, nema ovde ono što tražim. Staćemo usput da kupimo od onih Šiptara 'leba. Pizda im materina, sam' od njih se može kupiti. Kote nam se tu k'o parcovi. Sve to treba benznom polit', pa šibicu kresnuti". Baba:"I, kako vam bilo, jeste kupili šta treba"? Unuk:"Au, sunce ti, što sam reko da 'oću d'idem, glava mi je k'o Cocin bubanj od njegove priče".
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak. - Odmah, Direktore.
(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine. - Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE. - Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati? - Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme. - o.O - Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli. - Pa šta bi, Direktore? - Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.
(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti. - Kada je to bilo, Direktore? - Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme. - Jesi li je bio, varao, sramotio? - Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao. - Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta. - Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo. (onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank) - Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno. - Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti. - Uzdravlje, Direktore.
Tri tipova osoba starijih od 20 godina koje dangube u neradu i gluvarenju medju kojima postoji drasticna razlika o stetnosti koju nanose porodici i okolini.
1.Besposlen osoba koja je nekad imala makar i na kratko radila neki posao dok dan danas neradi nigde i sedi kuci sanjajuci bolje sutra.Ova osoba nanosi vrlo malu ili gotovo nikakvu stetu svojoj porodici sobzirom da je veoma skromna i nikad nece traziti bilo sta skuplje od svojih roditelja "ima obraza", vec se upravlja shodno svojoj situaciji.Vrlo je snalazljiv i voli nekad da ukrade koji mobilni koji nadje ostavljen na stolu kafica i tako dolazi do vrednijih stvari koje su potrebne u danasnje vreme.Dan provodi obicno odlaskom na kafu do najboljeg ortaka takodje besposlenog,igranju karti,slusanju muzike sa preistorijske pentium cetvorke jer nece da trose matorce da bi kupili nesto bolje,igranju basketa itd...Izbegava izlaske u kafane,kafice i diskoteke jer nema dovoljno novca za bacanje i vise ide na foru klosarenja kada su upitanju izlasci.
2.Neradnik osoba koja nece nista da radi namerno i uporno odbija dok je ne prisile da radi.Nanosi vecu stetu porodici koliko nervira i iritira ukucane jer se ponasa kao razmazeno deriste.On deli gotovo slicne osobine sa besposlenim stim sto za razliku od besposlenog neradnik je sklon da trosi dosta novca na kladionice,kafane i diskoteke vikendom,ispijanje kafice u kaficu,po svaku cenu gleda da kupi noviji model android telefona pa i po ceni da nejede ako treba,voli da kupuje dosta garderobe,gleda ako moze da se ogrebe i za letovanje ako je neke srece.Dan obicno provodi tako sto se prvo kod kuce dobro ulicka pa onda odlazi na kaficu sa prijateljima gde vise bulje u svoje smartfone nego li sto razgovaraju,zatim odlazi do teretane gde mu je jedno od najomiljenijih mesta za trosenje porodicnog budzeta kako bi sebi digo na samopouzdanju i privuko ribe,uvece kada izlazi nece da ide u klosarenja na klupama kao ovaj od malopre jer naravno to njemu nije u nivou vec izlazi u kafane gde ce tatinim parama popiti i ponasati se kao da je neki veoma cool likcina.
3.Parazit je najgori tip osoba u ovoj grupi.Odlikuje se sto za razliku od prethodnih nema nikakvih sazaljenja u pogledu toga koliku ce kolicinu roditeljskog novca potrositi i na sta.Nema snalazljivost kao prethodna dva jer je on navodno dobrica koja hoce sve posteno da radi u svetu gde nema postenja i zbog toga propada od strane prefriganih likova koji na svaki nacin gledaju da se dokopaju do neceg.Najcesce se ovde radi u 98% slucajeva o studentu kome nista neide i opterecuje roditelje placanjem samofinansirajucih studija svake godine,uz to trazi od roditelja da mu kupe neki auto od 10000€,laptop od 1000€,mobilni od 500+€,firmiranu garderobu,LCD televizor za u stan u kome stanjuje u toku studiranja itd ukoliko su u mogucnosti...Druzi se sa malim brojem osoba koje pripadaju istom krugu a u ostatku okruzenja je nepozenjan zbog toga sto se gleda kao osoba koja nema srama.Dan obicno provodi ovako kada se probudi pocinje da igra LOL na svojoj masini,zatim zove svoje prijatelje da mu se pridruze u dangubi gde planiraju gde ce sve izlaziti i prvo obicno odlaze negde gde kupuju giros od 250din,zatim odlaze u kafic gde narucuju obavezno nes i jos uz nes naruce kokakolu jer navodno malo je samo jedna kafica,nakon toga odlaze u neku poslasticaru gde kupuju 3 kugle najmanje u slatkom kornetu i nakon toga setaju obilazeci shoping centre.Uvece obavezno izlaze u diskoteku gde obavezno narucuju brod svakim izlaskom i to im je najosnovnije sredstvo za privlacenje riba.Cesto koriste taksi jer navodno nije im udobno putovati u gradskom prevozu.
