Besumično i neprestano pozivanje na istu. U modernog vremenu i moru tranziocionih gubitnika, inteligencija, i to ona tzv. prirodna, predstavlja najveći životni uspeh koji ih heterogenizuje od okoline.
Zdravo, Petre!
- E, 'de si, Glavonja, šta ima?
Evo, brate, došao kući, nisam bio od prošle Nove godine. I nemoj to Glavonja, ozbiljni smo ljudi sad.
- E, brate, to je karakteristika glupih ljudi - stalno se nešto ljute! Inače, šta radiš?
Evo, sad sam u Parizu, spremam master tezu, pošto sad odlučio opet da je branim za višu ocenu. Na master studijama sam.
- Masterbiraš? To ono kao drkanje, samo što si u tome pravi master, je li, ha-ha?
Nepoznati knez(arhont) je konvencionalno ime koje su istoričari dali srpskom vođi koji je naselio Bele Srbe iz Bojke na Balkan početkom 7. veka. Naselili su se prvo u Tesaliji koju im je dao vizantijski car Iraklije u nameri da zaštiti Vizantiju od napada Avara, da bi se kasnije preselili u Rašku, Bosnu, Travuniju, Zahumlje, Paganiju i Duklju. Po naseljavanju Srba biva smenjen zbog jačanja ostalih velikaša.
Ime mu verovatno nije ostalo upamćeno da ga ne bi psovali što nas je ovde smestio.
Cura koja da je malo ljepša,zvali bi je gabor! Ne bih joj dao ni ulje na fići da mi promijeni, krmadima da mi ulije. To su rijetki primjerci i uglavnom , po nepisanom pravilu,nemaju sve zube u glavi,pa ako nam se zalomi da jednu takvu pijani safatamo, sutra joj pjevamo "Moja mala nema prednjih zuba,kad me ljubi,jezikom me ubi".
Eto idem ja na sajam knjiga sad u sredu, i iz Panceva kombijem pa posle 23-ojkom do sajmishta, i eto tako tu izadjem ja iz kombija i tu neki cigan prodaje neke bajke, al' sve knjige nabacane jedna preko druge, neke i po trotoaru, i uzmem ja neke 2 knjige, pitam ga, poshto to dodje, a kaze on meni: "Decko, mi to prodajemo na kilo!", izmerio mi 500 grama i dao..
Cene knjiga se odredjuju sasvim novim vrednosnim sistemom...
Mladi neshvaceni momak, koji uziva u svakom trenutku svog zivota. On ne bira vreme ni mesto da se napije ili povata sa najvecom gaborkom u kraju. Takodje on ne postuje starije osobe pa je tako i dobio nadimak, koji se ogleda u tome da mu je sudbina da bude propalica. Preciznije on ce zameniti lika ispred kafane koji mu je dao nadimak.
pozitivna konotacija: - uzeo sam kera totalni je idiot , moras da ga vidis
nista licno ali: - daj bre de tu pisas , nemoj da si idiot... - pa odatle bi i idiot dao gol! - vidi ovog idiota vozi 3 svinje kroz terazjski tunel...
negativna konotacija - ne ne nemoj da mu dajes pare lik je idiot - ma taj tuce zenu i decu kad se vrati pijan...totalni IDIOT..
- sta je ovo ...dva metra i dvaest osam santimetara ? - duzina - pa kakva duzina - onog pokojnika - dva metra i dvaest osam santimetara ... tebe covek ne moze nigde da posalje. idiote jedan gde si video coveka s tokom duziom, seprtljo jedna, jel ti ne umes da uzmes i najobicniju meru - i sam sam se cudio sto je toliki al sta sad - cekaj je si ti prihvatio pos'o - jesam ti si mi reko - jel sam ti rekao da izmeris coveka a ne grdosiju idiote jedan
Svaka šuša kačamak sprema na svoj način. Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće. Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice. Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.
Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku. O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?
Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.
- Dakle, pravila su sledeća: sedmica - kupi tri. Žaca - menja znak. Osmica - preskače DVOJE, dakle ne jednog, DVOJE. Mala dvojka - kupi šest. Kec - igraš ponovo, ali samo ako imaš kocku. Dama - obrće krug u suprotnom smeru, dakle ako sam bacio ja damu a pre mene si igrao ti, OPET IGRAŠ TI. Jesi skontao? - A nema ono da se na desetku srce cupka u mestu, na osmicu karo lupa glavom u zid a na peticu pik jebe komšinica sa donjeg sprata? - Ne zajebavaj, lepo ti pričam to su pravila. - Ma teraj se u kurac, sto sela sto običaja, daj da igramo tablić.
Toliko veran navijač da bi za svoj tim i dušu dao a kamo li nešto drugo, ide na sve utakmice i plače ko pička kad izgubi njegov tim. Ne pravi sranja skoro nikad, dodje navija izukti se i vrati kući zadovoljan i srećan ko malo dete i tako sve do sledeće tekme. Šteta što su retki kao cvet paprati.
-Brate ojebali smo sinoć CSKA ! -Znam brate bio sam tamo znaš kakva ludnica, nego mi Dule nešto nije bio u elementu, baš je bio miran! -Pa bolestan brate, kažu bubrezi. -Nek pobede oni Makabi u gostima i ja ću da mu dam bubreg! -Pa jes matori u pravu si ne moze bez muke ništa da se dobije!
Song koji datira iz vremena disela,odneo je monogo ljudskih zivota, najvise dece i adolescenata, tezina ove pesme nalazi se u vrhu skale bolestina tog perioda tesko je radioaktivna i svaka sledeca reprodukcija uvlaci vas u bezdan i vrtlog loseg bas-a,kradene matrice i umobolnih reci. Istovremeno i zestja kontraverza jer pesmu snage mi ponestaje peva grupa Energija
A ja sam ceo zivot svoj, dao njoj, dao samo njoj, a ona mene nije shvatila, i da je htela opet bi me vratila
Nemam pojma zašto se i dalje trudim da pišem o nečemu, a da znam da će naići na bujicu kometara kako sam isključiv i kako preterujem. Ipak želeo bih da iz jednog drugog ugla sagledamo temu droge. Iz ugla roditelja kome je droga oduzela život detetu. Ne dao bog nikome da upozna jačinu ovakve tuge. Pročitajte primer, to je ispovest majke, iskrena i bolna. Neću odgovarati na komentare.
Podstanarska sobica, fotografije, svakodnevni odlasci na groblje i bol koji nosi u sebi. To je sve što danas ima majka. LJiljana je još nekad bila pomocna radnica u trgovini, a danas samo broj u evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Nesnosna tuga ophrva i retkog posetioca. A prica tece ovako:
- Moj Nenad je roden pre 28 godina. Kao mali bio je mnogo dobro dete. Do cetvrtog razreda odlican dak. Otac ga je ostavio kada je imao dve godine i od tada ga više nije video. Ja sam ga cuvala. Polagala sam sve nade u njega. Da se oženi, da dobije dete, da ja odem u penziju i da cuvam unuce. Medutim, on je pošao stranputicom. Dvosoban stan u centru prodali su da vrate dugove. Kupili su manji na kraju grada. Nenadu su pretili, pa su i taj prodali i otišli u podstanare.
Sve nade - Sve nade sam polagala u njega, ali uhvatilo ga je loše društvo iz kog nije mogao sam da se izvuce. Kupila sam mu i jedan veliki kasetofon kada smo se preselili, koji je on verovatno prodao za tu prokletu drogu, koja uništava decu. Nenad je bio na ratištu 1991. godine u Bosni, gde je i ranjen. Posle i na Kosovu. Poceo je da uzima drogu pre pet-šest godina. Lecio se i Ljiljana veruje da je neko vreme bio cist. A onda opet. - Pre te sudbonosne noci imao je krizu, kada je hteo da se baci sa balkona, ali sam ga ja sprecila. Poceo je da se znoji i tada mi je rekao da ce da skoci. Molila sam ga da to ne cini i tako sam ga malo smirila. Nešika nikada nije vikao na mene. Nikada to nije uradio. Da može da se vrati, ja bih legla u grob umesto njega. Ali ne može to tek tako. Zato mi je teško što me nije poslušao. Jednom prilikom ga je i milicija uhvatila, kada je prodavao tu drogu. Da zaradi malo novca da se obuce. Skoro da nije imao ništa od garderobe. Medutim, neki drug ga je prijavio i oni su ga jedne veceri doveli sa lisicama na rukama.
Osuden je na šesnaest meseci zatvora. Bolje da je otišao da izdrži kaznu, nego što je odložio. Možda se ovo ne bi desilo. Mislim da ga je društvo navuklo. O tome nije hteo da prica sa mnom, ali ja sam sve znala. Srce stalo - Te veceri sa njim su bili jedan drug i drugarica. Zvonila sam i on je izašao da mi otvori sve onako teturajuci se. Dok sam se ja ovamo skidala, taj drug je poceo da vice: "Nenade, Nenade!" Ja udem. Kaže: "Jezik izvlaci!". Zvali smo hitnu pomoc i oni su odmah došli, ali vec na putu prema bolnici doktorka je konstatovala da mu je srce stalo. - U bolnici su uspeli dva puta da ga vrate u život. Davali su mu infuziju, a meni su rekli da ostanem pored njega da ga budim i da mu ne dam da spava. Tako sam i uradila. Cele noci nisam mu dala da spava. Ujutru je doktorka došla i rekla da mu je bolje, pa su ga pustili kuci. Uvece je opet krenuo u grad. Rekla sam mu: "Nenade, nemoj sinko da ideš." Odgovorio je da ce se brzo vratiti. Stvarno nije prošlo ni pola sata vratio se. Poljubio me i rekao da sam bila u pravu i da nije trebalo da izlazi. Rekla sam mu: "Sinko, majka sutra treba da ide na posao, a umorna sam, jer sam prethodnu noc provela u bolnici." U pola noci sam se probudila i vidim gori svetlo. Viknem: "Nenade, Nenade." Niko mi ne odgovara. Otvorila sam vrata.
- Ležao je na podu. Pipnula sam mu celo i shvatila da je mrtav. Pocela sam da vrištim. Komšije su pozvale hitnu i odneli ga u bolnicu, gde su i konstatovali smrt. Receno mi je da je umro od prevelike doze heroina. U kupatilu su mu našli iglu, koju je valjda bacio. Ljiljanini dani su prazni. Samo tuga i uspomene. Ide na groblje. Ponekad i kod kumova. I to su jedina dva mesta gde odlazi. - Nedostaje mi mnogo. Uvece sedim sama ovde i placem. Razgovaram s njegovom slikom. Noci su beskrajne.
