Leglo nemorala, bluda, razvrata, losih i manje losih stilskih resenja pri odevanju, sveobuhvatne konfuzije pri odredjivanju pola dobrog dela posetilaca, muzike koja je u biti tehno ili elektronika sa vokalnim pristupom koji podseca na svadju histericnih patuljaka na nemackom i odlicne domace rakije.
Ako ih posecujete ili to nameravate uciniti pre zenidbe, sva je prilika da se necete ozeniti.
Ako ih posecujete posle zenidbe, vreme ce pokazati da nije ni trebalo da se ozenite.
„domaće proizvodnje“
Replika iz reda finih odbrusa, koji izlagaču problema inicijalno nudi posprdnu empatiju, ali ipak jasno stavlja do znanja kako su grandiozno predstavljene muke običan pičkin dimić u očima trpitelja kuknjave. Može se koristiti uz propratno češanje mošnica. A i ne mora.
Inače, rečenicu je izgovorio neki Berček, Brajović, Manojlović, ili već koji velikan domaćeg glumišta, u ko zna kojem filmu/seriji. Ogroman je procenat onih koji znaju za nju, kao i njenu originalnu intonaciju, a opet, mizeran je procenat onih koji sa sigurnošću mogu da tvrde iz kojeg je to dela domaće filmske radinosti. Misterija, ali koja se vešto ušunjala u svakodnevni govor.
- Dragi, ne mogu da verujem, rascvetali su mi se krajevi kose, ne znam kako ću sada na koncert Maje Odžaklijevkse u Dom Sindikata!
- To su strašne stvari.
--------------------------------------------------
- Brate, očajan sam! Viktor nam je suspendovan, a Janko povređen za finale Dejvis kupa. Zamisli sada na kakvim mukama je selektor Bogdan... A tek kako će sav teret da padne na Novakova pleća. Reci, e!
- Aham, to su strašne stvari...
Dva predstavnika nove životinjske proročke škole.
" Hobotnica i krokodil pogađaju ", kažu mediji i od toga prave medijski cirkus.
Mnogi su kao i ja pomislili da dolazi nova era proroka pa su svoje domaće životinje uposlili da im tipuju za kladionicu.
Ipak, moja kokoška Dobrila, moj pas Džeki, moja krava Šarulja i mačka Micika nisu bile dorasle izazovu i do sada su me njihovi proročki saveti doveli u debeo minus u kladionici.
Ipak, možda će moja zlatna ribica Đurđina da mi ispuni dobitni tiket.
Smrtni greh koji se najčešće primenjuje na srpskim slavama.
- Alo kume je l' dolaziš?
- Dolazim kume, dolazim, jedva čekam da stignem.
- Gde si trenutno?
- Negde kod Inđije, nemoj ništa da brineš, kod tebe sam za manje od sata. Šta si dobro spremio kume?
- Ispek'o sam prase, jagnje, kuvao juneći gulaš, naručio ćevapa i malo ribe, čisto da ispoštujem tu par gostiju. Ima šunke, vešalica i kobacica, sira par vrsti a salate da i ne brojim.
- A piće?
- Pa zna se kume. Dunja, kajsija, šljiva, kruška, i lav i jelen pivo. Znaš kakav sam ti ja, neću da se zamerim ljudima, nek pije ko šta hoće ipak je slava. Slušaj dalje. Vino i domaće i kupovno, i crno i belo. Po koji sokić za klince i ove ženturače što će da prave koktele. Braca mi poslao neki viski iz Škotske i njega ima da otvorim, pa kad ide koza nek ide i jare.
- Auu kume ljudino! Šta kaže kuma?
- Ništa, od jutros su joj ruke u testu. Samo mesi. Par vrsti kolača, tri torte a kolač koji ćemo ti i ja da presečemo, naš popa ga je jutros tri puta svetio. Ima da bude sve pod konac.
- Kume kralju, bale su mi krenule. Sada ću bre da dodam gas, pa ako će policija da me kazni, nek me kazni. Greota da se sve to o'ladi.
- Greota kume, greota, zato te ja i zovem. A da ti ostavim malo od jagnjeće krtine da ga deca ne uzmu?
- Ostavi kume, ostavi, znaš da to najviše volim. Evo stižem. Ma šta stižem? Stigao sam.
Ekvivalent halucinogenim gljivama u Evropi.
Od domaće rakije priviđaju mi se indijska božanstva.
I palačinke filuje orasima i šećerom.
Čim je to Evronešto, ne može biti dobro! Daj ti meni domaće...
Južnjački sleng, način da se poruči da treba zatvoriti vrata jer ulazi hladnoća od spolja, to jest "utrčava svinjče". Izraz verovatno vodi poreklo iz starih dana, kada su sve domaće životinje trčale po istom dvorištu, a svinja, kao najupornija i najradoznalija, bi uvek probala da upadne u kuću. Naravno, u stanju je i veliki lom da napravi. U slučaju prave svinje, pak, problem je bio rešiv po kratkom postupku i na zadovoljstvo ukućana, imajući u vidu da se radi o jednoj jako ukusnoj domaćoj životinji.
- Dobar dan.
- Dobar dan ,komšija. Ulazi.
- Ne, žurim. Samo da...
- Ma, ulazi i zatvaraj vrata, utrča mi svinjče!
- Kakvo svinjče, ne čuvaš ih valjda u dvorištu?
- Ma, jok, zatvaraj vrata, o'ladi mi kuću!
Greota je još jedan u nizu izgubljenih brendova Srbije.
Na jednom tulumu u tvornici slatkiša“Josip Kraš“ u Kroaciji, srpski radnik Nikola imao je zadaću da služi francuski konjak.U jednom trenutku nehotimično je prolio zlatnu tekućinu preko čokoladnih bombona i nekih višanja koje su se tu zatekle. Sklonivši tu masu u stranu , glasno je izrekao: Greota da se baci, i počeo da listi sve redom. No, Nikola nije bio sam, iza njegovih leđa se našao ravnatelj proizvodnje i ispravio ga:Grijota se kaže, Nikola,...griotta... I ravnatelj nije mogao odolijeti izazovu bombona i višanja nakvašenih predivnim napitkom. Hrvatski brend, bombonjera od koje možeš da se napiješ-Griotte, je rođen u sadejstvu sa srpskim čimbenikom.
U moru podvala kojima smo bili izlozeni kroz istoriju,izgleda da je ova najveca.Ako pogledamo domace politicare koji su obrazovani kao student megatrenda,posteni kao pandur u Somaliji,inventivni kao prodavac suvenira u Crnoj gori i ne mozemo ocekivati velike stvari.Ipak,prihvatiti etiketu nacionaliste je previse.
Nacionalista po definicije jeste covek koji voli svoju zemlju i svoj narod.Srbin ni komsiju,ni brata,ni zenu ne moze da gleda ocima,o ljubavi tek nema ni govora.
Miting radikala:
E brate,aj idemo da zapalimo Cedinu i Tadicevu stranku,i da pobijemo govna.
Zvezda pukla 4:0 od francuza,reakcija navijaca Partizana:
Aaaaaaaaaaaaa,cigani,katanac,picka materina,sve vas treba pobiti,Krcun,kurac palac...
Istinita prica sa juga Srbije:
Covek je zaklao zdravu kravu,jedinu koju je imao.Kad su ga pitali zasto,rekao je:
Komsiji Peri je crkla njegova,a posto ima malo unuce,docice ujutru da trazi mleko.E evo mu kurac...
Ako je klasičan šator ideal jednog ortodoksnog meštanina kada je izbor lokacije za svadbu u pitanju, onda je hardver iz naslova nedosanjani vlažni san istog...uz, razume se, onu tradicionalnu brojku od nekoliko mrtvih&ranjenih bez kojih se jednoj nebeskoj svadbi, realno, i ne može nadenuti taj epitet.
Šator jebeni. Pa još na sprat. Sa ne jednim već dva erkondišna tajvanske proizvodnje. Sa dve svadbene torte, dve pevaljke i dva benda sa rečju "bend" u imenu, dva kuma i starojka, dve pijane tetke, sa dvojicom šefova sala, dva oblaka duvanskog dima i dva kola. I vatrogasnim merdevinama na sredini, da povežu veselje. Kako li bi sve to izgledalo da postoji, hmm?
- Pa šta bi, Mitre, aman, toliko mrtvih na svadbi nije bilo ni onomad kad se ženio mesarev mali pa mu tata služio svatove prasetinom što je 10 dana stajala van hladnjaka?!
- A jebiga, moj inspektore, 'teo sam k'o čovek da proslavim ćerkinu udaju pa sam naručio iz Nemačke onaj dvospratni šator da mi dovezu...al' jebiga - u svoj onoj gunguli zaboravim deda Milojka da smestim na gornji sprat. A on čovek voli da pucaaaa, pa da ga jebeš!
