Jedan od mast-hevova direktno preporučen od naših majki, za sezonu 'ne daj bože', leto-zima.
Iako, je normalno da stalno nosiš čiste gaće, tj, da održavaš higijenu, to tvojoj staroj neće uopšte smetati da ti održi slovo jedno desetak puta pre nego što kreneš negde vani.
Jer šta ako ti se desi nešto na koncertu ili na sajmu knjiga, pa te odvedu u bolnicu hitno, pa te tamo razgolište? A tebi žute gaće - obruka kuću!!!
-OK mama, odo' ja...
-Jesi jeo? Imaš u friž...
-Jeo sam. Aj zdr...
-Čekaj, jesi se tuširao od jutros?
-Ma koje 'jutros', sad je 5 sati, još nije svanulo, idemo po badnjak!
-Kuku, pa kako ćeš tako štrokav?!
-Aman bre ženo, nisam štrokav, a i ko će tamo da me gleda?
-Kako 'ko'?! Ajd barem obuci čiste gaće i majicu, neću da ti se nešto desi, pa da me obrukaš tamo na urgentnom! Znaš kako je bilo sa Lenkinim malim, pa ga sad svi zovu 'Žuto napred, braon pozadi'.
-Vala, argument ti je na mestu...
Fudbalski termin, označava blago šutiranje lopte po zemlji, najčešće u punom trku, kako bi ona dobila dodatno ubrzanje. S obzirom na umešnost naših rasnih golgetera, lopta najčešće ode u pičku materinu, ili u ruke golmana.
Komentator: Sjajan kontranapad, Šćepakadabra vuče po sredini igrališta, daje for lopti ali prejako, Bajko prilazi da uhvati loptu... Šta je ovo? Bajku lopta prolazi kroz noge, i dokotrljala se do mreže, mislio sam da je bio jak for ali je ipak bio kvalitetan šut našeg Šćepakadabre, majstor ostaje majstor...
Fascinantna pojava. Apsolutni mast hev svih avanturističkih, Indijana Džons filmova. Odlikuje ih čest govor u aoristu, što je i normalno za taj vremenski period, ispremetan red riječi i, vrlo često, višeznačnost. U filmovima za cilj imaju da proizvedu strepnju i uzbuđenje kod gledalaca, dok istorijski gledano, nema apsolutno nikakvog objašnjenja zašto njihovi tvorci nisu pisali kako Bog zapovijeda, nego su se kurčili pišući zagonetke.
- Ej, brate, vidi šta sam našao dok sam kopao bunar!
- Opa, šta ti je to?
- Nemam pojma, neka kamena pločica...
- Šta to piše na njoj?
- Ček' da vidim... "Oni koji oružje nosahu, ovuda prođoše, barjakom vijoreći i put Kosova odoše, ljeta Gospodnjeg, 1389."
- U jebote, nosi to u muzej, možda uzmeš neku kintu...
- Zajebi, valjaće mi da zapušim onu rupu kod dimnjaka što mi prokišnjava kroz nju...
- Koja si ti sirovina...
Kad popiješ kod ortaka isto koliko je i on popio, pa kad kreneš kući, uđeš mu u ostavu, a on te zaključa. I dok ti tražiš svetlo misleći da si u hodniku, on ode na spavanje pravo u kuhinju.
- Uf, aj' ustaj sa tih kutija i furaj. Leđa me otkidaju. Celu noć me žuljala jebena džezva u sudoperi.
- Uf, a mene ovaj ajvar prokleti. Nerešeno, brate, aj' vidimo se.
Izraz koji označava cure koje pokupiš subotom iz diskoteke, oko pola tri - tri.
- Dal' si ode Ivan?
- Ma pokupi' neku subotarku i ode s'nju.
Sjajan psihološki potez naše vlade da uništi i ono malo naših preduzeća koja šljakaju na ler. Idejni otac ove kampanje odlično poznaje psihu našeg čoveka i koliko daleko je on spreman da ode u inaćenju.
- Dete, šta je ovo bre na supu, piše 'kupujmo domaće'? No čije ću, neću tursko sigurno!
- To je akcija naše vlade čiji je cilj ekonomsko osvešćenje naših građana i stimulacija naše privrede kupovinom isključivo domaćih proizvoda.
- Ma beži bre tu supu u pizdu materinu od mene! Dosta je ovaj narod mazao mašću dupe debeloj guski! Vlada Srbije, a? Majke im ga nabijem da im ja plaćam ručkovi i njima i njinim jagnjećim brigadirima! E pa namerno neću da kupim otac i jebo! Hrvatsku supu mi daj!
Nesreća koja može da zadesi dete kada na par dana ode majka koja je glavni kuvar u porodici i prepusti spremanje hrane ocu koji je do tada uglavnom ulazio u kuhinju da bi iz frižidera uzeo pivo.
Šta je ovo?
Kajgana, zar ne vidiš?!
A ovo?
Tost, al malo zagoreo!
I to da jedemo?
Hajde ne zajebavaj! Od kad nismo ovako jeli nas dvojica, muškarci!
Kad student prepiše na ispitu, pa presrećan ode kući, a onda ga pozovu na uvid, provale i obore. Možda je zeznuo glavnog dežurnog, al ga je linijski dočekao.
- Šta je, što si sjeban?
- Ma pao sam računovodstvo.
- Zar ti to nisi položio?
- Poništili mi zbog ofsajda.
- Uvid, a?
- Uvid.
Prosečan tavan svakog srpskog domaćinstva. Vodeći se po sistemu, ''nema ništa da se baca, zatrebaće kad muda dođu na šiljak'', velika većina stvari koje su ''odslužile svoje'' završe u nekoj prašnjavoj škrinji unutar četiri zida tamne i trošne prostorije. Tamo čekaju naredne generacije, ako ništa drugo bar da ih podsete kako se nekada živelo kad su se ajvar i mast mazali na 'leba za užinu, i nije se gledalo dal' neko fura nike patike ili najnoviji ajfon.
-Ćale brate divi šta sam naš'o gore na tavanu, taman za makljažu, ima da leti krv na sve strane.
-Vraćaj kurblu od FAP-a na mesto da ne bi tebi letela glava! On će meni..., ono jest' da sam ga prodao pre 15 godina, al' neka je zlu ne trebala, ako ništa bar kad dočekam unuke da imam čime da se hvalim, to je bre dragulj nacionalne istorije! Al' kako je krenulo pre će opet nastati Dušanovo carstvo nego što ćeš ti nešto da potrefiš.
Jedan od onih gostiju koji ti svake godine od slave naprave pičvajz. Tradicionalno dođe prvi, ode zadnji, a u međuvremenu izvređa kuma i prepadne svastiku u wc-u, pre nego što se mrtav pijan popiša u lavabo.
