Glavni modni detalj mangupa iz kraja. Ništa ti ne vredi air-max i nova trenerka ako nemaš najk torbicu. Uglavnom se nosi oko vrata kao što krava nosi zvono.U 90% slučajeva sadržaj je sledeći: mobilni telefon (po mogućstvu 2) , nešto keša razbacanog po celoj torbici (jer su novčanici za pičke) , brze naočare (ako nema sunca pa nisu na glavi) , tiket (jer ne možeš da imaš najk torbicu ako ne blejiš u kladionici u kraju) , lična karta (jer sa svojim ''stajlingom'' izazivaš veliku pažnju organa reda pa si samim tim redovna meta istih) , i naravno sudski poziv (jer bez toga ne blejiš u kraju) . U ostalih 10% slučajeva uglavnom se iste stvari nalaze u torbici,eventulno su tu još neki paket trave,rizle,upaljač,cigarete i sl. Mesto nabavke može biti bilo koja kineska radnja ili buvljak,ali najveći izbor je naravno u 70om ili na NBGD Buvljaku,sto izaziva emigraciju ovog staleža na Novi Beograd u potrazi za kul torbicom.
1. O, brate sto ti je dobra ta torbica,gde si kupio?
2. Kako bre gde sam kupio? Pa u Nike-u u Delta City-u!
1. Kupio si ti to jedno 200 metare pre Delta City-a...
2. ???
1. Pa budalo vidiš da ti piše najk umesto Nike?! Koga bre ti farbaš,joooj...
Postojala je u antička-helenska vremena, jedana reč “doxa” koju su često koristili Heraklit, Parmenid, Sokrat, Platon, Aristotel i ostali njima slični lezilebovići, a koja je imala slično značenje kao reč “mnenje” u našem jeziku. Označavala je puko mišljenje, nerezonsko verovanje u ono u šta SVI veruju, mišljenje koje je opšteprihvaćeno i dovedeno na nivo pravila. Navedeni lezilebovići su smatrali da takvo mišljenje mora biti prevaziđeno, kako bi se pojedinac otrgao od mišljenja mase, i počeo da misli svojom glavom, što je jedini put ka mudrosti i vlastitoj sreći. Eh, kako su lepe snove sanjali lezilebovići. Danas, masa sa svojim mišljenjem postavlja sva pravila i kreira svačiju sreću.
Keva: Zlato mamino, kad ces da se Ženiš? Buntovnik: Neću da se ženim kevo, ne verujem u instituciju braka. Keva: Kako da se ne ženiš zlato moje, pa svi normalni ljudi se žene. B: Pa dobro, ja verovatno nisam normalan…
Ćalac: Majstore, kad se oženiš oću najmanje tri deteta da istreseš! B: Ja neću da imam decu. Ćalac: Šta bre nećeš majke ti ga blesave, pa svi imaju decu. B: E pa dobro, neka imaju svi, ja neću da imam.
Rođa sa sela: Eto, zavrsio si fakultet, sad samo jos da se zaposlis i da zasučeš rukave i Bog da te vidi! B: Dok god mogu da se šlepam neću da radim! (simptomi muškog sponzorstva – sponzoruše imaju svu moju naklonost – kraljice ste i samo šišajte ovčadiju) Rođa: Kako bre neceš? Pa svi rade. Rad je stvorio čoveka! B: Pre bih rekao da je stvorio tegleću marvu…
Komšija: Mladiću, a za koga ćete glasati ako nije tajna? B: Nije tajna, neću da glasam. Komša: Kako nećete? Pa svi danas glasaju! B: Ako, neka glasaju. Nada umire poslednja, ali ja sam pesimista tako da je kod mene crkla ko davno pregaženo mače.
Drugar: Tebra, a je l’ ti ga puši? B: Ona oće ali ja joj ne dam. Ne ložim se na to… Drugar: Šta se bre ne ložiš, si normalan? Pa svi to vole! B: E pa onda ću izgleda morati da ga ritualno odsečem i da ga zabijem u tu tvoju radoznalu gubicu koja se muva tamo gde joj nije mesto.
I još more primera…
Pored nezaobilaznog baboubice Raskoljnikova, koji je takođe pišao uz povetarac, meni je uvek omiljeni književni lik bio Don madafakr Kihot od La Manče.. Mnogo sam voleo to što on poznaje prave vrednosti, koje su samo njegove i ničije više. Ebe se bre njemu šta ko misli. On je čovek zaljubljen. To je temelj originalnog karaktera. Decu treba o tome poducavati kroz čitavo školovanje.
Pitanje koje postavlja devojka/sestra/keva kada očekuje da će kao odgovor dobiti cenu koja je znatno viša od zaista plaćene. Cilj je da se opravda obavljena kupovina i da se zaključi da bi samo luda osoba propustila takvu ponudu. Lako se zaključuje da postoje dva moguća odgovora koje možete dati:
1. Da kažete nižu cenu. To je fatalna greška koju čine osobe sa manjkom iskustva. Najčešće sledi nešto od sledećeg: ’’Koji si mentol’’, ’’Je l’ ti vidiš koja je firma ovo?’’, ’’Pogledaj materijal, magarče jedan!’’. 2. Da kažete višu cenu. To je odgovor koji ona očekuje i treba joj ga dati kako bi se izbegle bespotrebne svađe i prepirke.
1. slučaj
Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila? On : Neam pojma, nekih 600 kinti?... Ona: Koji si debil, kako bre 600 dinara za ovakve cipele. Pipni kakva je koža, evo pipni, bile su 49.000 pa su spustili na 3.200, kako bre možeš da lupiš tako?! Stvarno si idijot, ne znam ni što sam ti pokazala (zalupljuje vrata).
2. Slučaj
Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila nove prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila? On: Neam pojma, mada s obzirom da su italijanske i da je kvalitetna koža, pa jedno 100.000 minimum.. Ona: Hah! To sam i ja mislila, ali kad sam videla da su snižene sa 49.000 na 3.200 pomislih da bi bila debil da ih ne kupim. Jes' da sam prekjuče kupila slične, ali pipni tu kožu, pređi rukom, i još kako su samo udobne. Je l' da da sam dobro prošla? On: Ma savršeno, stvarno imaš oko za kupovinu(zeva..). Ona: Jao, baš sam srećna, dođi da te poljubim.
Frazetina fudbalskih komentatora i novinara za konacan ishod bez golova.
Tako se elegantno opravdaju strelci, kao, eto, ovlazio im barut pa im tanad ostala zaglavljena u cevi nemocna da opali (fota fak bre?!)...
Dok publika realnije ocenjuje igru ljubimaca kao nastup slogiranih kokoski.
''...mreze su mirovale na Cairu. Po lepom ali sparnom vremenu za igru, u mecu u kojem su bodovi bili potrebni i Radnickom i Slogi za opstanak, vaznost duela kao da je okovala noge igracima...''
Sudeći po milionima ljudi bolja je od seoske bez obzira da li u tom selu ima vodovoda ili piju bunarsku ili izvorsku vodu. Ne znam zašto onda ljudi koji žive u gradu kupuju flaširanu i bacaju pare. Žale se bre i da nije zdrava za piće i da smrdi na pokvarena jaja, sram ih bilo, a činjenice govore drugačije: ko jednom proba gradsku vodu na selo se ne vraća.
Telefonski razgovor majke i ćerke studenta u većem gradu: majka: Ćero, oduži se to tvoje studiranje... ćerka: Šta ću mama, teško je. A i profesori me ne vole. otac dobacuje iz pozadine: DA, DA, SAMO SU TEBE ČEKALI DA TE MRZE!!! majka: Nedostaješ mi puno! A i ocu iako ne izgleda tako... ćerka: I vi meni mama! Kada smo kod toga, pošalji mi malo suvog mesa i neki dinar po Džombi, vozi ovih dana turu dole. otac: TO TEBI NEDOSTAJE, DA TE JA LEBOM RANIM! NEMOJ DA SE ZAJEBEŠ DA NAUČIŠ DA KUVAŠ ZA TO VREME DOK NE UČIŠ GORE! majka: (ocu) Ćuti bre! (ćerki) Joj oće majka, oči majkine! Kada ćeš više završiti školu pa da si svaki dan sa majkom da ne jedeš suvu ranu sama tamo u gradu... otac: AHA, SAMA KO NA AUTOBUSKOJ! VEROVATNO I TAKSISTI DOLAZE! ćerka: E mama, ja sam mislila da ostanem ovamo i kada diplomiram, lakše ću, znaš, naći posao... majka: Živorade daj šećer i vodu...KUKU! Tu tu tu tu
Stanete da se posmatrate pred ogledalom, izgledate kao da vas je trista robota silovalo u rerni, vozite juga, numete da kuvate, ništa da popravite, možda ste duhoviti na internetu, ili ste nekoga čak i prozivali, uvaaau, ono današnji prosek. I onda pogledate pored, ono nešto vas je našlo i prihvatilo. I još i ljudski izgleda! Kako, bre? Kako je to moguće?
-Miloše, ajde, molim te proveri je l' proključala voda. -Jao, ženo, de me nađe? -Da, da, u pravu si, sama ću. -Ma ne to... Nego stvarno, gde ti mene nađe? Gle kakav sam Bizetić, bre, na šta ja ličim... Ajde bar ne vozim rolere... Ali stvarno... Nije mi jasno. -Pa, zar se ne sećaš? Kupila sam te na buvljaku za tlista dinala, tvoja majka me preklinjala da te iznesem iz njene kuće da može da uzgaja tvog prodidži mlađeg brata nuklearnog fizičara i njegovu devojku kardiohirurga. Ajde, leba ti ćuti, takva pitanja se ne pitaju, ako sam te već našla, budi srećan. Opuštencija. _______________________________________________________________ -Jao, draga, ja stvarno... Ovo je kao u snu... Ti si prelepa! Neljudski lepa, a ja? Gde ti mene nađe, ja sam najsrećniji čovek na svetu.... -I will feast on your heart today... mrmlja neke sektalike -Šta si rekla? -Ništa, ništa, ajde mi pomozi da nacrtam pentagram.
Krilatica onih koji unutar konflikta u svom izlaganju i argumentaciji ne smeju da psuju. Pozivanje na pravdu umesto na sopstvena muda. Puši kurac/jedi govna za maloletne i/ili slabe.
- Do jedanaest da si kući. Zamišljeni odgovor: Ma možeš bre da ga duvaš. Odgovor: A daaaaaaj, pa svi ostaju do prvog busa!
- Momci, naš separe, štura. Odgovor u dimenziji u kojoj prgavost prolazi nekažnjeno: Jedi govna, šank. Realna reakcija: Daaaaaj, pa mi smo ovde od devet!
Reakcija na utopijskom sajtu na kom ne banuju zbog retardiranog spema: 'Oću MOJE definicije na naslovnu! 'Oću MOJE postere u odabrane! Realna reakcija: Ma daaaaaaaj, ovo u odabrane?!
Ma ništa joj ne lifa. Malo šminke, malo pametnih uglova objektiva i bombonica je. A o poprsju i umeću da ne govorimo. Šta bre može da joj fali, može samo da bude viška, ali i to će da se proguta.
- Dajgle ovu našta liči. Kako može neko da se loži na nju? - Šta lifa?
Čarobna voda, skretač misli, eliksir života, najpoželjniji artikal među omladinom... Kad si srećan popij pivo Kad si tužan popij pivo Kad si gladan popij pivo Kad piješ pivo popij još jedno bre...
- hoćemo da kupimo vops da se izubijamo pre žurke? - dabome brate, pa šta me pitaš gluposti.
