U svakom žitu ima kukolja, rekle bi babe. Tebe poslovođa smatra za jedini kukolj u svom žitu, pa na sve načine pokušava da te istrebi iz istog, ako me razumeš.
Ja znam razlog za to ponašanje. On je već mator, vršnjak ga slabo služi, a kada im se poklope termini i tada je go kurac na bicikli, proćelav je, žena mu ne da, a ja je razumem. Ne bih mu ni ja dao, da sam na njenom mestu. Slepac, slepi. Jebem ga usta. Druka te kod gazde, beleži svako zakašnjenje, čak i kada je opravdano. Ne treba to trpeti. Nemoj da ga izmlatiš, sramota je tući starije ljude, ako nije stariji, onda je malouman, pa je opet gre'ota. Napuši ga, istresi sve iz sebe, ko ga jebe, nećeš na svadbu da ga zoveš... Kad ovo učiniš, bićeš automatski isteran sa posla, ispašćeš džukela, a za neke što moraju da ćute, jebiga, 'rane dvoje usta kod kuće, bićeš heroj. Više nećeš gledati njegovo pogano lice, a u firmu nećeš moći ni da se vratiš, pa makar gazda bio furundžija koji ti predlaže seks na njegovoj jahti. Zatvorićeš vrata guzicom, bratić.
-Opet kasnite, kolega... opet. Treći put u ovaj mesec. Možda vi mislite da se ovdi radi kao u Jevropi, od pola devet?
-Auuu, šefe... znate da živim u staroj zgradi, lift jebe pa rastura, predsednik stanara štekuje ključ od lifta, a senilan. Morao sam da čekam ove iz stambenog.
-Kolega, to opravdanje svojoj mami da prosipaš, ovdi toga nema. Nesam ja džabe završav'o fakulteti za ovo mesto... moraću te tužim kod gazdu. A i nesi neki radnik, ja ti kažem. Em, malo-malo ne dođeš na pos'o, kao fakultet, a ja ti gledam kroz prsti.
-Čekaj, rođače da te ja pitam... koji ti problem imaš sa mnom?
-Nemo' sa taj ton da mi se obraćaš, letećeš naglavačke...
-Vidi, bajo. Pun mi te kurac. Da, kurac. Nemoj me gledati tim alkoholičarskim očima, ovde neki moraju da ti ćute, jebiga, ljudi hrane decu od ove kurčeve plate, ja ne moram. Imam samo mačku, a ona može da juri skakavce i leptire, tako da me baš zabole.
-Kolega...
-Nisam ti ja kolega, nakazo iz pakla, proćelava. Imaš sreću što možeš otac da mi budeš, inače bih te odveo dole u magacin...
-Vi to meni...
-Nisam završio... pošalji me kod gazde, molim te. Taman i njemu da kažem šta mi je na duši, pa da se svi teramo u kurac... Narode, budite dobri. Ovaj bandit će i onako za godinu dana u penziju, pa nećete morati da delite vazduh sa ološem...
.............
-Bi dobar dečko ovaj...
-Aham... šteta što zatvori vrata guzicom, mogao je da mu prećuti.
-Ma, daj. Ko bi mu ćutao? Od kad je mali smuvao onu iz personalnog ovaj mu se popeo na leđa. Neka je.
-Da l' će i gazdu da napuši?!
-Čućemo sutra kad dođemo u firmu... tu je Mira sekretarica, ona će ti sve prepričati...
Genijalan potez jednog japanskog proizvođača prenosnih računara (da ne bismo vlasniku sajta pravili probleme, nećemo reći da je u pitanju "Tošiba"), koji ovom jedinstvenom garancijom omogućava da korisnici mogu servisirati/dobiti nov uređaj bez dodatnih troškova čak i u slučaju problema koje konkurentske garancije ne pokrivaju, kao što su krađa laptopa (uz priloženi dokaz, jelte), zatim slučajna oštećenja poput pucanja ekrana kad na njemu iskalite bes pošto vas kolega iz kanca sjebe u Kanteru, ili deformacija tastature jer ste preko nje u krilo spustili vrelu šerpicu sarmica sa zeljem dok slušate "Tamburalo momče uz tamburu" u izvedbi Himza Polovine. Znači, ma šta da se razjebalo, nije frka.
Jedna legenda kaže da je popularni No matter what guarantee™ doneo profit u svim zemljama sveta, izuzev u Srbiji, gde su troškovi servisa unakaženih laptopova debelo prešišali dobit. Druga kaže da svaki put kada u srpskom predstavništvu Tošibe neko uđe sa laptopom ispod miške, jedan nedužni igzekjutiv, državljanin zemlje izlazećeg sunca, ponekad čak i CEO, izvrši harikiri.
- Bar dan.
- Dobar dan, izvolite.
- Imam problem sa laptopom. Riknula mi je tastatura, jbg.
- U redu, sačekajte da pozovem koleginicu zaduženu za to.
. . .
- :pevuši: ♩ ♫ Tamburalo momče uz tamburu, tambura mu od suhoga zlata... ♬ ♪
- Dobar dan.
- Oh, lepojko. Izvini, zaneo sam se malo. Čuj, imam problem sa laptopom.
- Da, čula sam. Tastatura, je l' tako? Dajte da pogledm.
- Evo, nisam ga ni gasio. Samo sam ga turio na slip, jer ću lakše tako objasniti problem. Saće se digne, hehe. Saček čas.
- Iju, gospodine?!? Pa šta je ovo na tastaturi?
- Sigurno nije cis-2-fenil-2-brom-butanoat. Šta bi ti rekla šta je, m?
- Pa, ovaj... izgleda kao, s, s, sperma...
- Dabome da je sperma.
- Pa, pa... ja ne znam kako to da objasnimo. Znate, morate opisati kako je došlo do kvara, a ovo je zaist...
- Ma šta ima da opisujem? Vidiš da je i dalje učitan spot Nataše Šavije?
- Vidim.
- I šta ti nije jasno? Krenem tako malo džepni fliper, posle isto to samo bez džepova, a kad svedoci postanu teški i cimaju kao jo-jo, ne može čovek ciljati kako treba, a sa Šavijom, artiljerija je teška, šta da ti kažem.
- Zaista ne znam da li vam možemo priznati garanciju, moraću da pozovem nadležnog.
- Ajde, lepa. Čekam ja ovde... e da, da dodam da na vašem laptopu ni YouTube Downloader ne radi uopšte na RedTube-u, što je frapantno, ali sam i preko toga bio spreman preći.
...
- :pevuši: ♩ ♫ tanke žice kose djevojačke, a terzijan pero sokolovo... ♬ ♪
- Dobar dan, gospodine.
- E, zdravo, šefe. Je l' vam koleginica ispričala šta se desilo?
- Jeste, jeste, ali moram da proverim da li tastatura zaista ne radi.
- Samo izvolite, sveže je još. Stiki kiz, ehehe.
- :šljic, šljic: Da, zaista ne radi. Ništa, pozvaćemo zaposlenog iz magacina da donese nov.
- Znači nema onih problema koje je lepotica najavila?
- Ne, naravno. Direktor za Srbiju je upravo skočio sa krova zgrade, tako da je šteta već učinjena, a i nije mi se sviđao.
- Ah, pa nema na čemu.
- Srdačan pozdrav.
*Definicija napisana za takmičenje ''Pojzenizam''*
Šatro dame na autoputu. Još jedna klasa poznatih radnica. U nju spadaju žene svih dobi, a razlog lokacije mesta rada, jeste tajnovitost.
Pokušavaju da prikriju od porodice ono čime se bave i bore se da niko od njih ne sazna ili da ih niko njima poznat, ne vidi. Zato često nose kitnjastu odeći i na lice stavljaju talog šminke.
Predveče, drug i ja se vozimo 23. magistralom. Na zapadu, sunce polako nestaje iza purpurnih oblaka. Ispred i iza nas, kolona automobila. Ortak je za volanom i smeje se.
Skoro je položio i kupio auto. Kada uđete i osetite bilo koji njegov deo, uvidite i sami da je nov.Vraćamo se od njegovog burazera, koji pohađa faks.
Kada, pored puta, uz samu ivicu, nazire se silueta žene srednjih godina.
Drži palac, sa oštrim lakiranim noktom, visoko. Nosi tesne farmerke i kožne čizme do kolena. Leđa i ruke joj prekriva karirana jakna, dok njene obimne grudi izbijaju iz crne majice. U desnoj šaci drži malenu tašnicu i njom maše u krug. Lice joj je prekriveno rumenilom, dok crne obojene trepuške joj padaju preko plavih očiju.
- U jebote, pa to je Đokina keva!
- Ne seri?
- Da, ne mogu da verujem čoveče, da se pamprči po putevima.
- Šteta, Đoka dobar dečko.
- Jebeš njega, vidi kakva mu je keva milfara! Hoćeš da je ošacuješ?
- Ma ne, da li si lud?
- Što?
- Pa, kao prvo: to je keva mog druga..., kao drugo: nemam kondom, hoćeš da navučem neku boleštinu?, kao treće: da radim to u kolima, pa da mi se kita skvrči kao pikavac? Nema šanse!
- E, jesi papan tebra, kao da će on znati? Hajde, odluči se dok je nismo prošli!
- Znam to, ali ne volim autostoperke. Da li znaš, da su one najgore kurve?
- Evo prošli smo je! Kakav si ti kreten tebra! Vidi kakva je riba!
- Neću, već sam ti rekao zašto. Što je ti ne rokneš?
- Pa znaš, ja sam sa Slađom, ne mogu. A, ti si slobodan.
- Za keve svojih drugova? Zamisli da tvoju mamu jednom opali neki tvoj ortak, zar se nebi osećao bedno?
- Bih, ali moja keva nije fuksa kao Đokina.
- Bez obzira, makar ispoštuj njega....
- Dobro, ali je riba....
Produžavanje agonije. Smrt na rate. Pozdraviš se sa svima, a još si tu. Taman se oprostiš, a oni ti daju još malo. Skočiš pa kažeš hop, a i dalje se osećaš kao da se nisi prizemljio, pa iznova vičeš "hop, hop, hop, hop, hop". Otpuste te sa posla, ali te ostave da radiš dok oni traže zamenu. Ne platiš hipoteku, na nuli si, a oni te ne isteraju 25-og, nego te puste da provodiš vreme u iščekivanju sudnjeg dana.
- Pusti me, brate, u kurac, vidiš da nisam dobro...
- Šta ti je?
- Ma rekli su mi na poslu da svakog meseca sve manje zadovoljavam kriterijume i da je ovaj poslednji prevršio svaku meru. Ali su me ipak ostavili na neodređeno da popravim utisak...
- Ma valjda će biti bolje...
- Hoće. Kurac će da bude bolje. Osećam se kao da imam rak i da idem tamo na hemoterapije, pitanje je dana kad će da me otpuste...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Izgleda da više nećemo da se vozimo ovim kolima...
- Što bre?
- Ma bili su neki ljudi jutros da gledaju da ga kupe, moramo da ga prodamo da bi moji vratili ratu za kredit...
- Kakva šteta, ovakav auto! Orden bi' mu dodelio. A kad će da dođu po njega?
- Ne znam, rekli su da će da jave. Skroz sam se skenjao...
(nakon 2 dana)
- Još je tu! Daj Bože da ne dođu još par dana po njega...
- Ma idi bre, kad sednem u njega osećam se kao da sam doš'o na hemoterapiju, svakog trenutka čekam da zazvoni telefon.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Još mnogo primera tipa:
Starački dom - odeš tamo (kao na hemoterapiju) da skinu brigu sa sebe dok ne umreš.
Yugo - sedneš unutra i samo čekaš šta će prvo da se sjebe.
Čekanje poslednje utakmice na tiketu - mogu oni da vode i 7:0, ali nikad ne znaš da l' će Ilija Gromovnik da strefi jednog odozgo pa da uzmeš 3 umesto 13 hiljada.
Čekanje poziva za vojsku - nekad bilo.
Čekanje kazne za saobraćajne prekršaje - znaš da ti je pisao onda kad si parkirao ispred Milevinog ulaza, al' nisi siguran da li je uzeo onu crvenu što si mu bacio.
Gledati fudbalsku reprezentaciju Srbije sa nadom da će ovog puta "biti bolje" - objašnjenje nije potrebno, svaki pripadnik naše nacije oseti to svakog puta kada pun vere i nade u naš tim sedne ispred televizora.
Život u Srbiji - mazohistički čekamo "veliki prasak".
Upadljiv trenutak tišine često propraćen uzvikom ''au brate'' ili ''au, jebote'' izgovorenim u sebi, izazvan spoznajom razmera opšteg raspada i idiotluka u okolini.
1) Mlađani komšija, samoproklamovani navijač i veliki patriota prepričava nemili doživljaj sa časa istorije, pa kaže:,, Reci brate šta mi se desilo, ono, da ostaneš bez teksta, znači, istoričar majmunčina mi dao keca, znači zovem Šoneta i ekipu da mu namestimo neku sačekušu, lik se nešto gadno istripovo, pito me ko su Solunci, ja lepo reko oni iz Soluna, a on kazo da smo na času istorije i da probam opet ša znam o Solunu. Ja kontam oće lepo izražavanje ovo-ono, pa reko to su ljudi koji su se rodili i žive u Solunu, tamo u Grčkoj. I on me istera napolje. Izvali debila retardiranog, pa šo me on pita iz geografije kad smo na istoriji...'' Ja: ... (muk)... (u sebi- auuu, jbt!)
2) Asistent ocenjuje seminarske radove studentima četvrte godine i kaže: ,,Bravo, zaslužila si maksimalne poene, rad ti je bio vrlo pismen...'' ja:...(muk prvih par momenata uz propraćeno au, brate koji kriterijum, i državni fakulteti otidoše u krc!), a onda : ,, hvala, doviđenja.''
3) Razgovor između profesora i studenata na predavanju iz pedagogije vezan za naša prva iskustva sa školom.
Studentkinja priča : Moja prva učiteljica je bila jedna divna žena, jako ljubazna, nasmejana, organizovana, bilo mi je bap lepo na njenim časovima, šteta što je nakon mog prvog razreda otišla u penziju, pa je onda došla jedna druga...''
Profesor: ,, Pa koliko si učila kod nje?
Studentkinja: ,,Prvi razred sam završila kod nje, pa je došla nova učiteljica''
Profesor: ,, Pa zašto je došla nova, kad je došla ta nova ?''
Studentkinja: ,, Pa zato što je učiteljica posle godinu dana otišla u penziju, u drugom razredu nam je došla druga učiteljica.''
Profesor: ,, Pa ne razumem zašto je došla ta druga...?''
Cela grupa:...(muk)...
Nemušto retoričko pitanje koje emitujemo u etar kad god život, deleći bombone, isprazni kesu upravo kada je na nas došao red, baš kad nam je potekla voda na usta.
Početak septembra, veče ono najlepše, jer još uvek je leto, ali je i sveže. Ono idealno vreme kada su ONE još uvek razgolićene u svojim lepršavim suknjicama i šorčičima, a vama nema one odvratne lokve pod pazuhom. Okupio si drugare, niste se gledali celo leto. Šetate centrom, oni dobacuju devojčicama, a ti se zagonetno smešiš i odlažeš trenutak kada ćeš ih fascinirati svojim utiscima sa letovanja, održati im par lekcija iz istorije na temu znamenitosti koje si obišao, ma učinićeš ih ponosnim što te imaju za ortaka... Odjednom nešto na horizontu kao da zasija... U moru ljudi tvoj fokus zaokupila je pojava predivnog ženskog bića... Poput ždrebice gazi iz suprotnog pravca... Rastojanje se smanjuje a uzbuđenje povećava, inkarnacija Afrodite pred tvojim očima... tu,nadomak... efekat je toliko snažan da haluciniraš da se smeši u vašem pravcu...
- Pa gde ste ludaciii !
drugar1/ cmok!
drugar2/ cmok!
drugar3/ cmok!
Deluje kao san... ali ti ne želiš da se probudiš, već nišaniš ćošak njenih čarobnih usana da prilepiš svoj cmok...
- Ćao! (pruža ruku) Anđela...
- ...
- Endži zlato, ovo je naš drugar iz Pakistana, ne govori srpski... hehehe...
- Šteta, baš je sladak... hehe... Idem, žurim, čeka me drugarica, pa zovite da repriziramo onaj haos... hehehe... Ljubim vas...
Tužnim pogledom ispraćaš naizmenične kontrakcije njenih gluteusa i dubokim udahom kroz nos pokušavaš da zadržiš i poslednje čestice njenog Šanela...
- Jebiga Pakistanac, ti si prevazišao Exit, ideš na Krit da slušaš bajke o Minotauru...
- ... AaA ?!?
- Da, da, dobro si razumeo. Bila na Exitu sa dve drugarice, valjale eksere, Šone ih snimio, a mi skupili vulo i uzeli sve što su imale, tako da se nismo razdvajali narednih dana...
- Mmmmnnngghh... nnnngggddhhhkhkhkhk...aaarkkhhh....
- Brate jesi dobro !? Eeej baticee... Dajte vode,brzo,brzo !!!
Jako poučni snimci ovog neustrašivog mladića za neke tamo kampere, koji njegove epizode, verovano gledaju na način ''a da ne trepnu'' i maštaju o tome da će nekad biti kao on, Ber Grils. Međutim nama običnim smrtnicima padaju na pamet neke sulude ideje, pa se ponekad javi i sumnja. Jer kao što bi Molder rek'o: ''Istina je negde tamo''.
...Negde u Severnoj Irskoj.
Režija: Ber spremi se za iskakanje.
Akcija!
Ber(iskočio iz helikoptera): Evo nas u gustim šumama Irske, ovde je klima jako nestabilna, u proseku godišnje 367 dana pada kiša. Temperatura konstantno varira, noću pada i ispod nule Ja ću pokušati ovde da pronađem civilizaciju i naravno da preživim.
Stop!
Ber: E, dodaj mi onaj čips, nisam stigao ni koka kolu da popijem jebem ti sunce, šta je danas na repertoaru da jedem.
Režija: Stonoge, mrtvog pacova, i ovcu udavljenu u živom blatu.
Ber: A daj bre je l' niste mogli nesto normalnije da nađete idite u kurac, šta sam pojeo sve u ovom serijalu, neću dočekati drugi.
Režija: 'Ajde sad ide potraga za skrovištem.
Akcija!
Ber: Već pada noć, treba da pronađem sklonište, e eno stonoge bog te, sad ću je smažem. (žvaće i gadi se). UuUu, AaAa ima ukus medveđe povraćke pomešane sa mrmotovom mokraćom, ali ima i dosta proteina.
Stop!
Ber: A u pičku materinu, jebem ti stonogu, želudac da povratim (ispira usta vodom, otvara pivo seda na kamen) Je l' ima neko cigaretu?
Režija: 'Ajde nek' mu neko zapali vatru, pa da snimamo, jeste li doneli mu drva?
Ekipa: Da!
Režija: Idemo Ber
Akcija!
Ber(struže nožem od kamen sevaju varnice, duva, planu vatra): Ovde je noću jako opasno spavati jer tek sad šuma se budi, jednog mog druga su ovde pojeli divlji zečevi tako da moram biti izuzetno oprezan. Dok sam išao po drva, našao sam ovog mrtvog pacova, sad ću ga ispečem i pojedem (jede) UuUu, ima ukus mrtvog pacova pomešan sa mrtvim pacovom, ali je jako hranljivo, a da bih preživeo moram jesti ono što mi priroda daje. Moram se naspavati, sutra me čeka dug put.
Stop!
Ber: O Bože, je l' moguće, pre ću pojesti mrtvog četnika, nego opet pacova, ko se setio da ubaci pacova da jedem pojede mi kurac. Je l spreman šator, hoću da se odmorim i zaboravim ovo. Je l' ostao koji snikers?
Ekipa: Šator je spreman, stiže snikers.
...Sutra.
Režija: 'Ajmo ljudi ovo da završavamo, ubacite ovcu u onu blato tamo, Ber sad ćeš da uskočiš tamo, da malo plivaš i da pokažeš kako se izvlači iz živog blata.
Akcija!
Ber(uskače u blato): Evo gledajte ja sam sad u živom blatu (trte-mrte, kurac-palac, gore-dole, ruka-noga, ovca). Eto tako ćete uspeti da se izvučete iz živog blata. Uzeću ovu ovcu da je jebem, ne da je jedem. Sad ćete da vidite kako čiča guli jarca.(skida kožu sa ovce i otkida parče mesa, meće ga usta, u usta ga jebem) Mmm, konačno nešto lepo za promenu, ukus je predivan, šteta što nemam vremena dispečem, ali nema veze bitno je da unosim jebene proteine. Krzno od ovce poneću da mi ne bude hladno.
(Štrika kroz neke jebene vodopade, doline, planine šume, sreće Batu Živojinović, ubija medveda, žirafu, aligatora, godzilu. Iskače iz šume pravac na asfalt)
Ber: PRONAŠAO SAM NEKI PUT, PRATIĆU GA I PRILIČNO SAM SIGURAN DA ĆU PRONAĆI CIVILIZACIJU!( ne seri da hoćeš, Kolumbo bi ti pozavideo).
Od malih nogu nas uče, savetuju, pripremaju za svakakve situacije u životu. Ipak postoje mnoge stvari koje nam niko nikada nije rekao već smo bili prepušteni sami sebi da ih iskusimo, primetimo i ukapiramo i koje se u skupu naših životnih iskustava mogu jednino opisati kao "priceless"
Gde god da sakriješ čokoladu, brat/sestra će je uvek pronaći
Kad izgovoriš reči “nemoj nikome da kažeš” očekuj da to čujes i na vestima
Kad se celo odeljenje dogovori da pobegne sa časa, pobećićete vas nekoliko i najebaćete
Kad keva pri izlasku ponese vozačku, to znači da se ćale večeras leši
Ako si ti taj koji dolazi kući pijan, neko je sigurno budan da te vidi
Ako živiš u stanu i hoćeš psa za ljubimca, dobićeš macku. Ako hoćeš mačku dobićeš papagaja, ako hoćeš papagaja dobićeš hrčka, ako hoćeš hrčka dobićeš ribice, a ako hoćeš ribice onda ti se želja ispuni (roditelj primenjuje princip opadajućeg pravljenja sranja i sirenja opojnog mirisa po stanu od strane ljubimaca)
Kad udješ u wc i kasno primetiš da nema wc papira, niko nije kući da ti doda ili ode da kupi
Ne izlazi iz kuće da prvo ne proveriš džepove jer si sigurno zaboravio ključeve, pare, mobilni (autor je jednom prilikom zaboravio da obuče pantalone – ne pitajte)
Ako ne znaš gde su ti ključevi, znači da su na nekom vidnom mestu samo što ih ti nećeš videti čak iako pogledaš pravo u njih
Ne ostavljaj stvari tamo gde ćeš se 100% setiti da si ih ostavio jer ih nikada nećeš posle naći
Ako ne znaš gde ti je mobilni, pozvaćeš ga, a on će biti na vibraciji
Ako sedneš na mobilni i on sam okrene neki broj, obicno pozove neku bivšu čiji broj nisi obrisao, a ostao je upisan pod znakom "." pa je prvi u imeniku
Ako zi fale pare, pretresi stare pantalone i jakne i naći ćeš 1000 dinara
Kad babi i dedi legne penzija, tebi legne džeparac
Ako dobiješ pare za rodjendan, to su u svakom pogledu TVOJE pare osim što ne možeš da ih trošiš kako hoćeš i možeš samo da ih držiš kod mame i tate u novčaniku
Nikad se ne izuvaj cim udješ u kuću jer ćeš baš tad morati u radnju da kupiš nešto sto fail (osim wc papira koji niko nikad ne ne primeti da fail)
Ne leži na kauč u dnevnoj sobi jer uvek ima neko stariji kome se leži više nego tebi
Ako ne znaš gde je daljinski od tv-a verovatno je u frižideru, wc-u, na terasi ili nekom drugom mestu gde nema razloga da bude
Ako se daljinski od tv-a pokvari ti preuzimaš njegovu funkciju
Kad prvi put namestiš video rikorder da snimi pornić na palmi u 2 ujutru, kaseta nije premotana i snimićeš samo deo pornića u kom baja (sinhronizovano na španski naravno) nagovara stjuardesu da se kresnu, ali ni to nećeš razumeti niti ikada saznati šta joj je on to rekao da je nagovori (totalni gubitak)
Kad se razboliš, cele te nedelje u školi nema kontrolnog, pismenog niti usmenog ispitivanja
Kad baš moraš napolje, jer se igra finale kraja u malom fudbalu (Akijevi pajtosi protiv Dekijeve šupe), cela familija će ti doći u goste i ostaćeš kući
Kad negde kreneš na vreme, zakasniceš.
Kad negde kreneš ranije, stići ćeš mnogo ranije
Kad u privatnom busu cigi kondukteru daš 100 kinti, dobiješ 120 kinti kusura i kartu (šteta što ovoga više nema)
...
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna
Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.
… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Nastalo od koje, ali u formi retoričkog pitanja na koje odmah sledi odgovor od strane onoga koji ga je i postavio, najčešće u vidu masne laži u koju i sam neupitno veruje. Zasluga za transformaciju reči i gubitak jednog slova ide na račun izražene neverice koja nastaje usled sumnje upućene od strane sagovornika.
- Matori, kaže mi Leka Šaner da tvoja Opel Calibra može na navuče 200 ko iz pičke. Daj, reko, mojne me ložiš mislim koje je ona godište? Možda 91-vo?
- Ko'e? Ma i 240 nagura na autoputu kad je zaletim. Beograd - Niš za manje od sata, pa ti vidi.
---------------------------------------
Emisija Ćirilica, gost premijer Vlade Aleksandar Vučić aka Vučitelj ( jedini koji je i smeo da gostuje sa samim sobom u emisiji)
- Dobro veče, gospodine ....
- Tišina u studiju!
- Izvinite, mogu li ja barem da postavim pitanje?
- Možete gospodine Mariću. Postavite pitanje svoje karijere.
- Jer to ...? Jao sad nemojte ja od ovog decu ranim. (laže Vučitelju ima samo jedno i to debilno)
- Izvolite Mariću, imate reč.
:krsti se:
- Ajd pomozi Bože. Gospodine Vučicu, recite nam precizno koliko ćemo morati da izdvojimo za sanaciju štete nastale u poplavama? Mediji nemaju konkretne podatke, ali priča se da po proceni EBRD-a taj iznos dostiže i do 2 milijarde evra.
- Ko'e? Ma neće biti na kraju ni 20 evra sa sve parizerom i lebom za volontere. Kakve milijarde, kakvi bakrači? Sve će to donacije da pokriju. Vlada Srbije, na čelu sa SNS-om će uraditi sve da ugrožena područja budu što pre sanirana i da se tim ljudima prioritetno obezbede ....
pola sata kasnije
.... A ujedno bih se ovom prilikom i zahvalio .... tomovača .... doktor Stefanović .... 1003 .... hapsim redom ....
Sat vremena kasnije, emisija uveliko završila, kamere pogašene ali nema niko srca, a možda i muda, da mu kaže
.... I vi mene pitate koliko iznosi šteta? Kako vas nije sramota, gospodine? Ja sam mislio da ste vi ozbiljan novinar Mariću. Mariću? Alo ljudi, ima li koga?
:gasi svetlo da ne troši struju građana Srbije i napušta studio:
