Svetske licemerne retardirane bitange (u daljem tekstu Ameri) dokazale su da imaju smisla za ironiju, kada su ovako krstili svojevrstan festival međunarodne političarske bagre, koji tradicionalno organizuju svake godine, u februaru. Dakle, američki predsednik zove belosvetske funkcionere da se kao pomole za mir i blagostanje u svetu?! Toliko jebanja ne mogu da izdrže ni drugi organi, a kamoli mozak.
Naravno, vajni lideri pišnu u gaće kad dobiju pozivnicu, sve cupkaju od sreće, ko Pepeljuga kad je vila pretvori u sponzorušu. A neki se i instinktivno poraduju klopi. Kažu da je Dačić odmah po dolasku pitao “gde je ovalna soba”, logično pretpostavljajući da je tu pečenje. Kasnije, dok su drugi žmureći mrndžali tekst molitve, krišom je skrcao prasetje uvce. Snimljen je video-nadzorom sofre, a Tajna služba je fajl zavela kao Kanibaliti001.mp4.
Razna fela se vucara po Vošingtonu tih dana. Od “naših”, obavezna zvanica je Vuk Drašković, osvedočeni ljubitelj baba-Madlenine ruke. Zovu ga prvenstveno kad nestane koksa, da prisutne zabavlja svojim prevodima srpskih gnoma. “Dont miks frogs end grendmodrs” je hit, ali je salve smeha okupljene kamarile izazvao i “hu vunds vundli, tu hepines grabi” i “ju kent mejk a paj from šit”.
Doručak okuplja sve one koje je ujka Sem priznao, pa su tu i kosovski šiptarski teroristi, iste one životinje iz UČK, samo u odelima. Mada, red je, realno, da se kerovi i na’rane, kad već dobro slušaju. Najviše vole bubrege, a ne manišu ni dinstanu džigericu i srce, tako kažu dobro obavešteni izvori.
I tako, okupe se svetska elitistička gomna. Zamisli tu koncentraciju hipokrizije i vazalstva na jednom mestu. Kakav HAARP, kakvi bakrači, pre verujem da se magnetno polje pomera od ovakvog dejstva tamne sile, izazivajući kataklizme. Naravno, ključna je sama molitva. Kako se mole ove transkontinentalne ubice, pitam se?
Dragi oče, koji si na nebesima, da se sveti Amerika, da izrokamo i ono malo zemalja što nam fali u Riziku. Da instaliramo demokratiju u svaku kuću i obezbedimo gazdu svakome, bez obzira na veru, boju kože i seksualno opredeljenje. Oprosti nam dugove naše. Svetskoj Banci. Donesi mir našim protivnicima, večni. Ej-men Prijatno vam bilo, izvol’te, poslužite se, folks!
U teoriji, izraz čiji bi krajnji ishod bio neka lepa vest, prijatno iznenađenje ili dizanje krivaka ( ako žensko šapuće ). U praksi, izraz čiji ishod vodi u veliko razočarenje, neretko praćen fizičkim bolom.
M: Draga, vidi šta sam ti kupio za 8. mart! Tripl pauer metlu, sad mož' da ribaš patos Pepeljuga stajl, ekekeke!
Ž: Jao, kako si divan, dođi da ti šapnem nešto! :šapuće: Neš' jebat' skorije.
-----------------------------------------
J: Stuk se, marvo, crni kaurine Kaurine, Kraljeviću Marko Na sred druma piješ rujno vino Pola piješ, pola Šarcu daješ
M: Jusufe, ne seri od sabajle, nego, deder, dođi da ti šapnem nešto ovim ralom i volovima.
Žestok treš. Sranje, moronizam, koji ne bih gledao ni vezan. Izraz koji se uglavnom odnosi na određeni tv program koji obiluje glupošću, pospešuje probavu. Jednom rečju, Magazin In.
Aluzija na dve grdobne sestre ubave sirotice Pepeljuge. Onaj dvojac gaborki u uglu skoro praznog kafića/kluba, koje kad bi video s metlom, ne bi znao da l' metu ili se spremaju da polete, koje te šacuju i smeškaju ti se u nadi da si 'ne jebe lep nego uporan' tip čoveka, da ćeš da priđeš dok se one prave mutave, i da ćeš na kraju večeri da jednu odabranicu poneseš jednu u postelju ti belu. Znaju da znaš da štekaju Pepeljugu, al' ne daju. Znaju da nemaš izbora. Znaju da si potencijalni zagorakis. Znaju da znaš da te sutra neće ni zvati, ni pogledati. No ako lokacija nije Berlin, godina '45., a ti nisi pripadnik crvene armije, neš jebati. Na tvoju sreću.
-Dobro veče moje dame.
-Dobro veče, hihi.
-Jeste vi možda sestre?
-Jao jesmo, kako si znao?
-Pa vidim fali treća, Pepeljuga, hjno hjno.
-Marš tamo seljačino jedna, pogledaj prvo sebe, vid kaki si, kaka ti je to majica sa sotonama, ne bih te takla ni štapom, da ti čovek oraha iz ruke ne uzme, pu pu!
-Polako Helga, imam praznu gajbu i u interesantnom sam stanju, da ne kažem mrtav sam pijan.
Bambi, umrla mu majka. Pepeljuga, umrla joj majka , tata joj se ozeni rospijom i dobila je dve sestre "kurve" + na kraju se udala za burzuja . I da iz cistacice presla u princezu. Lepotica i Zver , zivela je sa vukom iz Cernobila neko vreme ali kad je shvatila da je bogat odmah se udala za njega. Lepotica na zrnu graska , dosla usred noci pokisla , jadna , bedna zatrazila da prespava i ujutru kad se probudila zalila se kako je neudobno bilo . Snezana i 7 patuljaka, umrla joj majka , silovala maceha, sumar jurijo da ju ubije?
Pitanje koje upućujete nekom ko bespotrebno komplikuje stvari.
Jedan moj ortak je počeo da posti sredom i petkom. Otišli smo na beerfest koji je pao u petak, a čovek je poneo ranac pun sokova!! Dok smo celo veče svi uživali u blagodetima penušave tečnosti, on je pijuckao Next borovnicu i pravio da ga boli đoka za pivo. Naravno, kad je otkucala ponoć, Pepeljuga je napustila pozornicu i pojavio se stari, nezasiti alkos koga smo svi znali. Odleteo je do prvog štanda i sručio u sebe 2-3 Jelena (!?) na eks! Nije mogao da čeka dok se probije do nekog boljeg. Do jutra nas je uveliko prestigao i popio je ukupno duplo više nego bilo ko od nas. Nosili smo ga kući. I jedino što mi pada na pamet da ga pitam nakon toga je - Brate, čemu sve to?
Mnogo veliki trip. Osoba se toliko sjebala drogarom da umišlja neverovatne stvari. Neki u tom trenutku sednu i iskomponuju nešto il' napišu knjigu i te fore, dok neki ostave svoj trenutak "bistrine" samo za sebe i nekad još par prisutnih.
Oni su sigurni da je to istina, opušteno se ponašaju dok vladaju njihovim izgrađenim svetom. Lepo im je jebiga, bar do prvog povraćanja i padanja po podu dok se tresu onako ladni, sjebani. Posle, ako dožive posle, se kunu da više neće. Bilo im je bolesno dobro, uživali su, al' to njima ne treba i oni mogu bez toga. Mogu kurac! Najgori stadijum ovoga je pojava najčešće kod ljudi koji prvi put uzimaju dobru dozu opojnih supstanci ili već pro džankija kome je ovo verovatno zadnji rad mozga.
Takođe se javlja i kod psihijatrijskih sličajeva (njima stimulans ni ne treba).
- Mali, zajebi taj pederski viski, dojdi probaš moj koktel. - Da nisi ti nešto sipao, a? - Ma jok, znaš mene, neg' ajd', eksiraj to (čitaj: navuci se stoko). ... (pola čuke kasnije) ... - Batice, aj' na minutes vamo. - Š'a bilo tebra. - Ono tvoje piće nije baš najbolje. Ovaj Hića me smare sve vreme, 'oće mi blajva, aj' ne more preko reda, prvo Aki, Paja Dača, Pepeljuga, pa tek onda. - Ma koji Aki koje pičke materine? - Aki, bio si ti u pravu, stvarno je ljudska glupost beskonačna. Beži bre Adolfe u kurac pederski! Nego, deder presvuci, pa da častim momke. Oooo, eve nam i ovoga, 'đes' Dizni, sto godina, cmok-cmok-cmok.
Kriterujum pretrage za osobom koju bi vodili kuci da tamo i ostane. Makar vezana, lancem ili burmom. Kako se danas retko ko seca one devojke koju je princ nasao preko staklene cipelice kriterijumi se menjaju. Neko koristi saku, neko nos, oci,novcanik,srce... Ali zivot nije bajka(jbg) pa ne mora da znaci da ce pronadjena osoba dobrovoljno poci sa vama.
Idem ulicom sa Pepeljugom(proslo 12). Nesto lupetamo. Najednom mi pobeze par koraka. Malo bolje osmotrih objekat. Ona se okrece. -Nepristojno je to sto radis. Sta radim? -Merkas...(izazivacki)Da neces mozda da me jebes? (pogledam na sat,pola 5) Necu. Za pola cuke moram na posao. Jebanje bez 3 sata ja ne priznajem! -(smeh,opet mi pobegne par koraka) Ali me nesto zivo zanima.(prilepim joj saku na levu krisku,savrseno pasuje!taman kako treba!Ni lopata mi ne lezi tako dobro u ruci!) -(zbunjen pogled) Idemo mi kod mene. Javicu da je rikno Cile. -Samo u snovima seljacino! (zaustavi taksi i ode) Tako, pobeze meni Pepeljuga, ostade mi samo pretrazivac.
Dok čoveka ne snadje najgore režiran scenario koncipiran od strane takozvane više sile, u mogućnosti je da najblaže rečeno levitira, sa ubedjenjem da moze da utiče na to gde će kuglica završiti. Na kraju, ipak spozna hladni kroše, ne teškaša, već malog zakržljalog boksera velter kategorije, zvanog Život. Crveno, crno, mala, velika kad krupije zavrti više nije ni bitno. Krajem avgusta smo zakazali venčanje, ona je bila iznad svega, najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, sedmica na lotou, džek pot, bio sam izdugnut iz mediokriteta kojim sam lagano plovio ceo život. Ne mogu reći da su me "zanela svetla velikoga grada" , iako je ta pesma koju volim himna staleža u kom sam obitavao od rodjenja pa sve do sada, dok je nisam upoznao. Borio sam se žestoko da stignem ovde gde jesam, od ničega sam stvorio nešto, preko kariranih košulja, domova, studentskih organizacija, Zelene Malicije, sarme koja je stizala u paketima od kuće, bez love bez ičega, ali i ispita u roku. Ona je bila šlag na torti, kruna na uloženi napor i jednostavno simbol pravde izvagan na način koji meni odgovara. Sve je bilo kao u bajci, jedino mi se nije svidjalo to što su tamburaši trebali da nam sviraju na svadbi, no dobro, za moju pahuljicu za Severa bih učinio sve, pa čak i da mi Lole sviraju na uvce na dan svog venčanja. Volela je čardaš. Svadba, bilo je četristo duša. Bio sam ispunjen, tu su bili moji Šumadinci najbliži, njeni najbliži, prijatelji, kumovi, osećao sam se kao Pepeljuga pre no što ostane bez svoje cipelice duboko u noći. Samo me je jedna stvar onako s vremena na vreme kjuckala ravno u potljak, a to je bio opori zvuk tamburice propušten kroz prste vojvodjanskih muzikanata. Kako je veče odmicalo, likovao sam u sebi. Osećao sam se kao pobednik, kao tinejdžer koji je stigao do druge baze. Šetajući se sa čašicom u ruci izmedju redova i pozdravljajući goste posmatrao sam je krajičkom oka, a ona me je ljubila kad god sam bio blizu. Bila je moja pobeda. Kasije je počela malo i šljiva da me radi koju su moji iz dedinog sela doneli. Dobra je bila, žutela se ko sunce, apsolutna ko Bog. Voleo sam ipak svoj rodni kraj, koreni u dubini su radili svoje. Razmišljao sam u sebi, samo da nije proklete tambure koju čujem u pozadini, da čujem ono naše, pih, možda bi i zaplakao. Ma čak mi nije ni aleva u predjelu smetala nimalo. Nosio sam odelo bez mašne. Pokušavao sam da uhvatim ritam, već bogami polu pijan, uz zvuke strune koji su me u mali mozak gadjali kako katkad podrugljivo šaljivi argumenti njenog oca da nisam dostojan njegove jednice. Ona me je zvala da igramo. Nije išlo. Seo sam za sto i usuo još jednu čašu, ona je ostala da igra. Prešao sam na špricer. Kroz glavu mi je prolazilo milion stvari, alkohol je radio svoje. U jednom momentu najavili su tortu, muzika je stala, svi se ćućorili, stari tamburaš tada zapita: "DA LI MLADOŽENJA IMA NEKU SPECIJALNU ŽELJU?". Tad sam se razdro ko nikad u životu, napustila me je životinja koja je dugo čučala u meni, vrisno sam više nego kad prvi put udahnuh vazduh zemaljski: "AMA, ZNATE LI ŠTA OD SINANA?!?!?!?". Nastao je muk. Svi su ćutali. Ljudi su bili gordi, nisu znali da imam potrebu ga čujem.
