Vrhunac zadovoljstva pri kupovini tehničkih uređaja. Čin emotivne eksplozije i ushićenja prilikom konačnog razotkrivanja potpuno novog megasvrš gedžeta. Zadržavanje folije nije čuvanje stvari, već nepotrebno odlaganje najvećeg zadovoljstva potrošačke svesti.
- Sine, aj' mi namesti vreme na mobilnom, treba sat unapred.
- Pa dobro, ćale, kada ćeš sam naučiti? Svakih šes' meseci to radim. Daj.
- Evo…
- Jebote, pa još nisi skinuo zaštitnu foliju sa displeja?
- Pa da duže bude novo, da se ne izguli.
- Ma daj bre, vidiš da visi ko kurton. ŽJUUUZ.
- Pa što to uradi?!?
- Evo ti, sad je tek novo. Baci u kantu ovo i uživaj.
------------------------------------------------------------
- Brate, si čuo da je Mare smuv’o malu Dušicu?
- Onu vrhunsku cuši? Nemoj da pričaš, pa MARE JEBE!
- Pa nisam baš siguran. Poznato je da Dušica neće dati pre braka.
- Misliš, niko joj još nije skinuo zaštitnu foliju?
- Pa to.
Zbog specifičnog dizajna veoma omiljen odjevni predmet medju sitnim "kriminalcima"(jajarama), zbog toga što se sa prednje strane nalazi "džepić" u koji može da stane paketić, koji pritom prilikom običnog pretresa zbog specifičnog mjesta na kome se nalazi često ostane ne pregledan
-Brate evo drotova sakriji gudru
-Ne brini ništa, nosim Srbački
---------------------------------------
-Markec daj nam jedan "duks"
:stavlja ruku u ćega vadi foliju:
-AAA Srbački se nosa
Obavezno dolazi nalepljena na neku stvarčicu koju smo upravo kupili na buvljaku i koja štiti sve delove tog mehanizma uglavnom vizuelno osetljive.Poznato je i to da je uglavom tj. retko ko skida,misleći da će time dodatno osigurati novokupljenu stvar.
- Brate,opaaa novi DVD a?
- ma niš posebno,našao na buvljaku pre nedelju dana,za jeftine pare...
- Aha...a zašto ne makneš ovu foliju sa displey-a?!
-Aaaa tooo...sutra ću.
Naziv predstave koja se svojevremeno igrala u pozoristu Bosko Buha, ali ujedno i izvrstan nacin da zbunis sagovornika.
Ceo naziv besprekorno mogu da izgovore samo ODABRANI i to se smatra velikim talentom.
Lik 1: -Sta ti mislis o tome?
Lik 2 (The Chosen One): -O cemu?
Lik 1: -Pa o ovome sto smo sad pricali?!
Lik 2: -Ma opusti se bratac, sve su ti to rastibudjilizovane krezbambable sa barbacoklicama...
Lik 1(uz standardnu mrmot zbunjenu facu): -Mmmph?!?!!!!!
Otprilike sve isti kurac k'o i sad, bez obzira što mi zamišljamo leteće automobile i robote na sve strane.
1980-te, viđenje 2000-te: automobili koji idu na smeće, vojnici zavijeni u onu srebrnu foliju (jebem li ga zašto...?), robot marke "Gorenje" čuva djecu dok ste vi na izletu na Marsu.
Diskretni heroji, oni retki dobri ljudi iz senke koji se ne eksponiraju, za uzvrat nikada nisu tražili puno, na njih nikada nismo obraćali pažnju...A s druge strane isti ti šrafovi industrije izmamljivali su toliko osmeha deci kroz decenije da bi im trebalo uručiti neko ordenje, priznanje ili ih makar poslati negde na more deset dana. Sećam se dobro - nemaština devedesetih, a u opštom haosu i beznadju tvoji se sete da makar u dečiji svet nije teško uneti malo sreće i vedrine : dignu te iz kreveta u utorak ujutro, i dok pokušavaš da shvatiš zbog čega si iznenada morao da poraniš (u školu svakako ne ideš jer nema grejanja), ćale te natera da zažmuriš, i onda ti proverenim potezom kraj uha promućka kinder jaje - i ti ga stegneš oko vrata tako čvrsto, u blaženom neznanju da je koštalo pola zakasnele devalvirane martovske plate, i da si ga dobio jer mleka i ulja nema a hleb se u vašoj kući ionako mesi. Raspakuješ ga na brzinu i proždireš čokoladu, moleći se u sebi da iz onog žutog govneta ispadne neki novi Pink panter ili 1000 delova za autić, vozić...
A ni na kraj pameti ti nije da su te sitne delove izradjivali očevi i majke neke druge dece, neki drugi ljudi čija su imena i životi svedeni na broj i statistiku pod čekićem liberalnog kapitalizma, koji je i njihovu zemlju pretvorio u rezervat jeftine radne snage. I tada kao i sad, ljudi čije priče ne dobijaju 5 minuta televizijskog programa, sedeći u podrumima zemalja bivčeg Sovjetskog saveza ili nekim novostvorenim banana - republikama neobičnih imena na dalekom istoku, sedeli su po 16 sati i pravili delove za Proku pronalazača - ne znajući ko je Proka pronalazač, i miki mausa koji im se odavno zgadio. Jedinu vajdu od svega toga imala su deca istih tih radnika koja su garant kod kuće imala na kilograme raznoraznih plastičnih igračkica koje bi im donosili roditelji, ili bi ih i sami slobodno uzimali kada odu kod svojih na posao pri povratku iz škole.
- ALEKSEJ! Smesta da si je ostavio! (šamarčina). Koliko puta sam ti rekla - jedi štrumpfove, gutaj žumanca, sisaj foliju, ali čokoladu da nisi pipnuo! Hoćeš da mama ostane bez plate? Marš kući!
Proizvodi od kojih sumnjivije poreklo imaju jedino kineske konzerve ribe i plastične Pokemon igračke. Prave se od kakaa koji švercer Muhammad Kemal Atatürk nabavlja "ispod ruke" od pobunjenika iz Nigerije, prenoseći u karavanu na kamilama preko planinskih venaca Güney Doğu-a, u tovarima zajedno sa kožama uginulih tigrova i egzotičnim reptilima. Jedan od bitnih procesa u manufakturi gore pomenutih čokolada je presovanje, za šta je angažovano 40 visprenih, brkatih, bosih baba koje svojim stopalima daju prepoznatljivi oblik ovome anadolskom specijalitetu, kao i svojevrstan šmek. Finalni deo pakovanja se sastoji od umotavanja tri čokolade u foliju, postavljanju pod pazuh-presu do pasa golog, oznojenog Kurda, koji hitrim stiskom ruke ka trupu objedinjava taj magični krug stvaranja ukusnog delikatesa, omogućavajući početak lanca distribucije ka srpskom tržištu.
Na našem tržištu, bez obzira na kurs dinara, pakovanje od tri turske čokolade drži stabilnu cenu od 100 dinara, čineći ih odličnim slavskim poklonom za decu dalje familije, a i jedinstvenim proizvodom na globalnom ekonomskom tržištu koji uz švajcarski franak pokazuje najveću ekonomsku stabilnost...
Opet sam od tetke Milke dobio onaj turski šit, ću da joj pljunem zelembaća u kafu čim ode u klozet...
Fizički zakon kojim je čovek istreniran popot Pavlovljevih pasa da na isti nadražaj uvek deluje isto. Psihologija koja se proučava već vekovima, kolekva ljudske gluposti i lenjosti, naučenih potreba i dejstava. Razlog zbog koga ne možemo Kinder jaje da otvorimo a da ne pokušamo da ne zacepimo foliju, kupujemo dve palačinke iako znamo da nam je jedna dovoljna, prilazimo devojkama/momcima na već prežvakanu neefektivnu foru, pretrčavamo ulicu na divljaka iako smo metar od pešačkog prelaza na kome je zeleno svetlo. Ponekad bi i se i popeo na sedmi sprat pešice, otišao na trčanje u kasne sate prosto jer ti je došlo, ali to bi značilo iskakanje iz dobro utabane staze.
Žarište loših navika koje se teško iskorenjuju. Simbioza tvrdoglavosti i ludila, koji čine otpor je manje-više beskorisnim. Jedino u šta se možeš pouzdati je zdrav razum i njegova upotrebna vrednost da ti u trenucima kada kreneš "po inerciji" opauči jedan mentalni šamar i izbaci te iz koloseka u koji si povučen.
Kad si klinac uvek nađeš nešto u tanjiru što ne pripada skupu i eliminišeš ga. Šta god odvojio ćale bi ti rekao:
On: Šta metiljaviš tu? Šta odvajaš bre to? Pa to ti je najslađe, tupsone jedan...
Ja: A ćale, stvarno ne mogu da pojedem foliju od paštete.
On: A ovamo oćeš da se razviješ...ajde, ajde...sve da pojedeš!
Stariji izraz uveravanja da sve što smo izrekli je sušta istina.
Upotrebljava se kao krajnji argument kada pomislite da vas ljudi gledaju kao barona, kao poslednji adut uveravanja, čak i posle onoga "majčinog mi groba".
Simbolički predstavlja otvaranje mogućnosti da vam se neko posere na dušu ako lažete imajući na umu analogiju da su oči ogledala duše.
Skali: "Moldere, gde si bio, vazdan sam te tražila?!"
Molder: "Skali, istina je bila tamo negde, morao sam da odem tamo negde!"
Skali: "Pa gde je to tamo negde, jebem te blesava?!"
Molder: "Otkrio sam zaveru... samo, psssst, prisluškuju nas preko uređaja u štekeru. 'Ajmo u sobu. Onaj električar od pre neki dan mi nije izgledao kao električar."
Skali: "Daj, ne seri, opet si drogiran, kakav električar?"
Molder: "Nije bio električar, bio je vanzemaljac, skontao sam mu po tome što izgleda k'o vanzemaljac."
Skali: "Dokle više, majku mu vražju?!"
Molder: "Zavera postoji, hoće Skiner i Pušač da me utepaju i da me prebace u neku šugavu seriju gde sam seksualni manijak, budbogsnama! Zar ja?!"
Skali: "Da, da, i onda je mrmot zavio čokol..."
Molder: "Majke mi, ne pomerio se ako nije tako...!"
Skali: "Ma, da, ti si, bre, samo za jednu seriju, Bobo iz "Žikine dinastije"! Opaaaa...!"
Molder: "Ma, daj, bre, jeste, sestre mi otete, pljuni mi u oči ako nije tako!"
Skali: "Moldere, otpišaj velikim korakom!"
