Neodređen pridev... Pridev koji može da označava i dobro i loše... Najčešće se koristi za primitivne izraze raspoloženja i trivialne gestove intelektualne aktivnosti.
Može se pripiše pojavama koja u nama intenzivna neodređena osećanja; sa tendencijom podsmeha, ili osude.
(legendarna replika iz jedne sinhronizacije)''Što volim da igram ove paljevinske igrice na ovi tanacki monitori....''
''Šta slušaš tu paljevinsku muziku, taj fifti sent, bem ti dete'''
itd, itd....
Neprevaziđene u svetu gumica za brisanje. Ako bi se slučajno "Pelikan" odlučio da pravi i neke druge gumice, i tu bi bili neprevaziđeni. Učenik koji njih nije posedovao ne zna šta je školovanje. Nisu bile ništa posebno, ali su imale dušu. Statusni simbol u prva četiri razreda osnovne škole.
-"E, Marko, daj mi gumicu da obrišem nešto, slučajno sam stavio i četvrtu crticu na slovo Š".
-"Ne dam! Imam samo ovu jednu, i to "Pelikan", a nju ne dam nikom".
-"I, kakav si. A ja sam tebi dao onaj dan "Burago" autić da se igraš sa njim..."
-"Dobro, evo. Ali ja ću da ti obrišem, gde si pogrešio?"
30% su prijatelji i poznanici
70% su ljudi sa kojima se u životu nisi video i čiji su spisak imena pravili babe u saradnji sa ujnama i tetkama(,,Kako da ne zoveš tetka Ružu iz Žunja?! ,,(Ko, šta, odakle?!)Pa dobro, ajde piši...'')
Išao sam u Užice kod brata na svadbu. Nađemo kafanu, i sad treba da uđemo i vidim nasmejanog čoveka u odelu, kako stoji na ulazu za koga sam, jelte, mislio da je srećni mladoženja, ja mu priazim sa kezom na pola puta do poptunog kruga oko glave:
- Burazeru moj, od srca ti čestitam! Želim ti puno sreće u braku! Tako, pa do godine ovako da slavimo kad mi stigne bratanac ;) ! ;)
-...ja sam konobar.
Čovek za koga na pornhub-u ne postoji film koji nije odgledao, preferira one neobične, i obožava da ih prepričava drugima. Moli boga da na njega ne naletiš dok si s devojkom ili u društvu nekog ko o tebi ima dobro mišljenje. Promeniće ga.
-Eeeee...joj sinoć baš izbacili jedan film...kao ovaj se pokida mučenik, a ona, za to vreme, prvo u ritmu kuca poruku, a posle lakira nokte...
-Marko, ko ti je ovaj degenerik? A delovao si mi kao okej lik...
_________________
-E, i onda je otmu vanzemaljci i iz onih odela izleti ogroman, zeleni pimpek, debeo ko cev od kanalizacije, na koji ona skoči ko nezdrava...i brate, kad je ovaj ''pustio jogurt'', od pritiska ona je letela minimum deset metara!
-Jedi govna! Treba da jedem sad...ili sam bar treb'o...
Većina ljudi nikada ne bi živela na selu. Briga oko domaćinstva i kuće je prevelik zadatak za njih.
No, kad bi samo znali šta se sve dešava na selu. Ne bi imali isto mišljenje.
Ustaneš. Nema buke, nema galame, samo tišina i zvuk petlova.
Naravno, jutro na selu počinje uz jednu crnu bez šećera i jednu izuvaču.
Odradiš ono što imaš, odeš do prodavnice, svratiš do kavane usput i popričaš malo sa ljudima koji nemaju te brige da će se zaglaviti u saobraćaju ili šta će jesti na brzinu. Dođeš kući, a za doručak baba iseckala malo šunke, domaćeg sira, pogaču i naravno kao aperativ još jedna izuvača.
Odeš na njivu, poradiš poslove, vratiš se malo odmoriš, gledaš televizor, vidiš da opet neki čiča kenja o poštenju dok kurva klima glavom.
Ugasiš televizor. Dosta ti je sranja za jedan dan. Svratiš do komšije, pitaš kako su mu deca. Jel su se snašla međ zidinama. Priča je ista. Radi se, uči se. Sedneš na klupu ispod velike Lipe i slušaš tišinu i zvuk mira. Jako dobro zvuči.
Polako pada noć nad selom. Opet se sve umrtvilo. Tišina. Puše se dimnjaci, suši se meso, a ljudi u birtiji pričaju do sitnih sati, uz nešto narezano pod 90 stepeni i jednu domaću, čisto da sklizne kroz grlo. Ležeš, upališ televizor. Opet sranja. Ubistva, silovanja i saobraćajne nesreće. Gasiš televizor, sklapaš oči i veoma si srećan što nisi deo te priče.
Suptilan način da kažete nekome da će da odapne brzo, te da će dobro da se krka na bogatoj trpezi na dan njegove sa'rane.
"Doktore, šta mi je?"
"Oooooo, Majkoviću, rak?! Hohoho, nemoj da se brigaš ti ništa, biće čorbe da se jede za dva dana!"
Najveći stepen poštovanja prema devojci. To znači da ste očarani njenim umećem, pa i da ste ponosni na njena dostignuća. Sve će one to dobro razumeti, samo će se neke praviti fine.
- Lepi, spor si mnogo. 'Ajde bre, meni je već osma rakija, ti si tek na petoj.
- Au, brate... Ja sam mislio da ja jebem, al' ti si nenadmašna. Ti si nešto kao izumitelj seksa za ovakve stvari.
Ne jebeni osmi mart, kada se licimuri trude da se uvuku ženama kupovinom cveća, balavci da dobiju kres na patetiku, a ljudi u braku da glume majmune jedan dan. Ne. Nego "onaj" dan. Dan kada se svaka žena pretvara u razgoropađenu aždaju, zbog normalne biološke funkcije u narodu poznate i kao "mesečnica", "menzis", "menstruacija". Svaka žena je posebna na svoj način, ali su sve iste kada je u pitanju njihov međunarodni dan. Tada su solidarne, tada su svoje i tada si najebao šta god da uradiš. Dobro ili loše, najebao si i to krvavo. I to traje dan, dva, a posle sve po starom, kao da ništa nije ni bilo.
- Dobro, zar opet moramo da pretresamo priču šta ti je moja majka rekla?
- Moramo! Ja sam rekla da se teglice ređaju ovako: so, biber, šećer, kari. A ona je rekla da treba prvo šećer, pa biber i so, a kari da se izbaci.
- I zato mora da se dereš kao da imamo po 150 godina?!
- Da me bolje čuješ, jer me ništa ne slušaš!
- Kako da te slušam kada pričaš gluposti?
- Gluposti? Gluposti? Gluposti su to što tvoja majka priča!
- Jesu! Gluposti su kako ona hoće da slaže teglice sa začinom, a gluposti su i kako ti hoćeš.
- Nemoj tako da govoriš o svojoj majci, jesi li čuo?!
- Dobro, bre Jovana, prvo napadaš moju majku, sada je braniš! Jesi li ti normalna?
- Moram da je branim kao ženu, iako nije u pravu za začine.
- Aaaa, vidim ja šta je po sredi. Ti si opet u demonskoj fazi, a?
- Š.š.šššta?
- Ono, dobila si glavni zgoditak, pa umesto da se istresaš u uložak, istresaš se meni na glavu.
- Sad ću da te ubijem!
- Ma, zezam se, ajd slobodno se deri i dalje, ja sam mislio da je nešto ozbiljno. E, ja bih ipak kari stavio na prvo mesto. Kari, kapiraš?
Izreka koja kaže da siromašnom sve odgovara, zbog bezparice je prinuđen da živi na najnižoj lestvici socijalnog života i samim tim ne gleda u poklon, njemu je sve dobro i sve mu znači!
Bajat hleb, polovna obuća ili odeća, sve dolazi u obzir!
Dragi kamen čija boja varira od roze do krvavo crvene. Posebnim procesom se iz njega izdvaja veoma dobro piće koje se zove vinjak. Neki pokušavaju da ga prave od grožđa, ali nije ni prineti originalnom.
Stojan: Vojo, može vinjak?
Voja: Jel` od Rubina?
Stojan: Nije, neki iz....
Voja: Eh, `bem ti gajde....
