Uvod u traženje usluge. Početak razgovora sa nekadašnjim poznanikom koga nismo videli ni čuli još od vladavine Hamurabija, a ne priča se da je umro pa se i nadamo se da nam tako egzistirajuć može završiti neki posao. Naravno, zbog izgubljenog kontakta, uvod predstavlja most koji oživljava stare uspomene i navodnjava tlo za pitanje koje sledi. Često karrakterističan snishodljivim ljigama.
-E 'de si Sale jeb'o tutku!
-Ko je to?
-Žika.
-Koj' Žika?
-Žika Sajla bre! Mašinska, druga klupa do prozora. Kako se ne sećaš?
-Aaaa. Nisam ti poznao glas. Izvini, dugo se nismo čulo. Otkud ti?
-Nije ti drago da čuješ starog drugara a?
-Ma ne, nego ono 11 sati je, ne očekujem pozive ovako kasno, skoro mi javiše da mi tetka umrla pa nahvatao neki strah.
-A kul. Nego pričaj, šta ima kod tebe? Pičke, šljaka?
-Šljaka, redovna, dva klinca, žena. Kod tebe?
-Ma ništa ne pitaj sve neka sranja niču. Važno da sifilis nemam. Nego rek'o da te pitam, je l' ti beše pecao?
-Aha.
-E treba meni i ortacima neki štapovi, idemo u subotu na jezero sa cupikama da "pecamo" i da varimo malo, a trebaju na štapovi pa ako možeš da pozajmiš, ako nije frka velim. Tri komada.
-(Da Bog da ti taj štap što držiš bilo jedino kruto) Ma nema frke. Namontiraću vam. Dođi sutra.
-E lafčina si. Najjači si car bio u školi. Svega mi. Vozdra.
Floskula ultramegagigatetra kul američkih detektiva i istražitelja, koji ne progovaraju ni reč osim u slučaju da će to podići nivo njihove kulosti u očima smrtnika. Obično izgovorena nakon što pomoćnik saopšti glavnom baji da su našli neosporiv dokaz koji stavlja tačku na slučaj, i često je propraćena fizičkim gestom.
Pomoćnik: '' Našli smo semenu tečnost u želucu žrtve!''
Glavni baja:
:stavlja cigaretu u usta: '' Pa...''
:pali cigaretu i uvlači dim: '' izgleda da je ponekad teško....''
:izduvava dim mnogo zajebano: '' SVARITI ISTINU''
Vr' pička: '' Naredniče, našli smo tri maloletne osobe pod uticajem marihuane, zakucali su se Mercedesom u drvo u gradskom parku.Njihove porodice su tužene od strane Društva za zaštitu gradskog zelenila.''
Glavni baja :''Izgleda da im je........'' :zakopčava šlic: '' TRAVA DOŠLA GLAVE''
---------------------------SERBIJA EDIŠN----------------------------------------------------------
Dragica: '' Drž' ove papire, večeras u 12:00 je isporuka na Doku, prilika da konačno razbijemo lanac i da konačno otkrijemo odgovorne.''
Milojko: ''Hm...Noćas smo mi..'' :navrće rakicu: ''SVE BLIŽE ISTINI!''
Dragica:'' Da ne znam da nisi završio osnovnu rekla bih ti da batališ malo tu radžu. ''Noćas smo mi sve bliže istini?!?'' Koj kurac? Jel to neko buduće-sadašnje vreme?''
Često postavljano retoričko pitanje u našoj zemlji. Da imamo more ili neke velike reke ne bilo ništa čudno da se prosečni šetač, pored plaže ili nekog keja, zapita gde se zaputila ta barka ali ovako, u ovoj našoj poprilično kopnenoj sredini, pomalo para uši. Pogotovo ako se uzme u obzir da ovo pitanje iznova postavlja neki čičica koji se zavaljen u fotelju svađa sa televizorom kada čuje na dnevniku da su mu opet smanjili penziju ili neki sredovečni gospodin dok lista aktuelna dešavanja u svetu. Izgleda da je taj brod baš odavno isplovio na pučinu ali nikako da uplovi u luku i spusti sidro...
- Ccc... Kuda, bre, više plovi ovaj brod?
- Šta je bilo?
- Ukrali sto dvajes' 'iljada iz pošte u Kragujevcu. Nekad toga nije bilo...
- Da, da... Kod Tita si spavao na klupi u Zagrebu sedamdeset pete i niko te nije dirao. Je l' tako beše?
- Prvo, nije sedamdeset pete nego sedamdeset sedme. Drugo, da se teraš u majčinu, je l' si čuo? Možeš ti da zajebavaš, al' tad ovoga nije bilo. Svaka vest neko nekog ubio. Pa dokle, bre, više?
- Dok ne pročitaš crnu hroniku. Ko ti kriv što čitaš ta sranja...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Brate, video sam juče Maretovu Ivanu kako se žvalavi sa nekim likom u parku.
- I to sutra da bude majka i žena... Pa kud plovi ovaj brod?
Osoba koja ne zatvara usta, nešto slično kao alapača. Sredstvo lokalnog informisanja.
- Vidiš onog tamo levo, e taj ti je Mile, on pre neki dan izvata onu Ljubicu, ja ih vid'o na klupici u parku, a ta ti svako veče sa drugim, ne zna se s' kim sve nije bila, mora da će večeras neko treći da ulazi u nju. A i on siroma', naš'o sad da izlomi nogu, igr'o fudbal na Adi. Ne zna da ide peške, a igra fudbal, bedak. Mada, da se vratim ja na Ljubicu, tako dobra pičoka ne znam šta vidi na njemu, pogle kakav šaban ne zna ni šta da ob...
- Dobro je brate, odmori! Kakva si poprdulja postao.
Beži od loših ljudi, pusti govna, ne dopusti da te oni uvuku u klošarski život, veruj mi, krv ćeš propišati.
-Palimo večeras u Sava Centar? AC/DC posle 3 godine gostuje kod nas!
-Mani se zijana matori, jes da su kvlt ali oni metalci kad ih uhvati ritam spremni su na svašta.
-Misliš mentalci?
-Upravo.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Izgledaš k'o koverta iz MUP-a! Gde si nabavio tolike modrice?
-Prebili me migranti.
-Ti valjda treniraš džiudžicu, ne liči mi to na tebe.
-Vikao sam alahu ekber po onom parku kod basa, 10 njih mi samo odjedared prišlo i na kraju su me dokusurili.
-To ti je da se sledeći put maneš zijana i da se ponašaš k'o ugledan građanin.
Vredjanje reda I zakona vukajlije po bilo kojoj osnovi.
Obicno je u ovom fazonu :
“Ma sta ste bre vi umislili,da ste neki bogovi?Pusite mi karu svi,jedan po jedan,nema guranja,a za kraj cu mozda da vam dozvolim da mi se naguzite i da vas jebem sve od reda”
Ali zato su tu definicije,i tu mozete da pisete sta ocete,bez posledice bana :) nja nja nja nja nja
A mozda se i to tretira kao uvreda vlasti?Oooooooooo.......stvarno nisam tako mislio,esc esc esc esc esc esc,alt+F4 alt+F4 alt+F4....
Inace,nemojte ovo nikad pokusavati kod kuce,u skoli,internet cafeu,laptopu u parku,na mobilnom telefonu,ili bilo kom vidu internet komunikacije,ljudi koji ovo rade vezbaju mesecima i godinama,cuvajte sebe i vas nalog....
- Ne mogu da ti zapamte prezime kad treba da te pitaju da popravis ocenu, ili da ti opravdaju cas, a kad te vide pijanog u gradu subotom u 3 ujutru kad i sam zaboravis kako se zoves, odmah se sete i tebe, i tvog celog porodicnog stabla, i neopravdanih casova, losih ocena...
Ti : "profesore! profesoreeee! profesoooooreeeee! Je l mogu da odg. ja vise!?"
profesor( pravi se nezainteresovan ) : "... ajde Stankovicu... kad si bas navalio.. "
ti : "nisam ja Stankovic -.- ... Stanojevic .... "
profesor( iskreno ga i boli kurac kako se prezivas) "ajde ajde Stankovicu pred tablu "...
ti : (!$@$!$*!$ .... mamu )
---
sedis u parku, pobegao sa casa, pijes pivo sa drugarima, zajebancija ... prolazi profesor
Profesor: " AHA STANOJEVICU! ... nisi na casu!"
ti(sta koji kurac?! ... ) " ... ovaj, je l' ja ?! ... "
profesor: "pa ti si Stanojevic! .. sta ce ti to pivo u ruci"
ti ( u jbt, sta ce mi pivu ruci!?) "he he .. pa .. jesam, ja sam... pivo, koje pivo?! aa ovo pivo! ... "..
profesor: " Sto ce ti pivo!? baci ga!"
ti : "PA ne zna profesore, nisam ja nista, ono je prvo pocelo! "
profesor: "Popricacemo u skoli ... najverovatnije sa tvojima!"
ti (Oces i broj licne karte nabijem te!)
Objekat zaluđenosti i opsesije muškarca koji se zaljubio k’o tetreb. Ona postaje jedina u njegovom vidokrugu ograničenom k’o zaprežnom konju. Ona je svima ostalima samo prosečna devojka, a njemu otelotvorenje svega što mu savršeno odgovara i treba.
Mesecima, pa čak i godinama, on besomučno juri pticu trkačicu, postavljajući razne zamke i smicalice ne bi li mu konačno pala šaka, ali avaj, svaki plan se izjalovi protiv njega i završi u katastrofi pre i da je svestan toga, kao jadni Pera koji stoji u vazduhu izvan litice, još ne shvatajući da će uskoro početi da pada u svoju gorku i bolnu propast.
Uroš: E, stvari s Ivanom baš napreduju, sinoć smo se baš dugo šetali i pričali, i mislim da počinje konačno da kapira da mi se sviđa.
Teodor: Da, verovatno je to razlog što sam je juče vid’o u parku gde šamara krajnike onom Marku iz pekare.
Uroš: A... (Izraz lica laganog raspadanja iznutra)
Teodor: Čuj, da je Pera kojot imao imalo mozga da bi sebe nazvao genijem, taj bi s vremena na vreme pojeo i neku kokošku da ne bi umro od gladi. Lovi ti dalje da ne gladuješ, a ptica trkačica će doći na tvojega jednom.
Uroš: Ma jesi ti u pravu, al šta da radim...
Teodor: Šta da radiš? Ići ćeš s nama na TDI žurku večeras da nađeš sebi kokošku.
Ono u čemu pokušavaš da živiš dok te život ne išamara.
Žena i sin u sobi. Muž silazi sa tavana vukući nešto veliko. Žena se okreće:
- Jao, kakav lep kofer... kožni. Otkud nam to?
Muž spusti kofer na sto i othukne:
- Nije kožni: samo presovan karton sa mustrom krokodila. Pa lakiran. Znam kad ga je ćale lakirao, bio sam mali ali se sećam...
Žena se približava koferu. Sin podiže glavu. Ima 12 godina. Žena kuhinjskom krpom briše ruke:
- Hoćeš da ga otvoriš?
Muž gleda ženu, gleda kofer, gleda sina. Mali mu namigne. I muž škljocne zaponcima.
- Ju, šta je to unutra?!
Muž zna; samo klima glavom i vadi totalno žutu Politiku. Kofer je pun starih novina. Razvija naslovnu stranu sa ogromnom slikom nekih nasmejanih mladih ljudi. Čita:
- Dvanaesti april 1948...
Ženi se otima uzdah:
- Pa to je pre našeg rođenja...
Muž klima glavom, dok se sin primiče, zainteresovan. Muž nastavlja da čita:
- "Naslov: Počela izgradnja Novog Beograda! Podnaslov: Izgradićemo bolji svet!"
Ženi počinje da suzi oko. Sin iskreće novine ka sebi i pokušava da prepozna gde je fotografija napravljena, pa on svaki dan tera bicikl i skejt po Novaku, tu je rođen. Ne uspeva ništa da prepozna, svud je samo pesak. Muž spušta novine na sto:
- Ćale je tamo baš rintao, sećam se tih priča...
Žena se okreće i pravi se da meša jelo na šporetu.
- Tja, bolji svet, kaže muž.
Sin nikako da prepozna pejzaž. A tako bi to voleo.
..........................
- Bleksi, video sam juče Mariju u parku. Mislim da se grlila sa onim plavim, sa četvrte godine...
- Raskinuli smo, Marija i ja. Prekjuče...
- Pa nakjuče si mi pričao da se mnogo gotivite, ono, kao, da je rekla kako po prvi put razmišlja o uređenju stana, spominjao si neke zavese koje je videla...
- Prekjuče bilo, Duksi... a onda smo se probudili.
Ovo što ću vam ispričati je bio stvaran događaj, negde 1966. Prepričava se i danas.
Naime, šezdesetih su bile popularne reporterske priče novinara koje su prikupljali u seskim sredinama. Svi ti novinari su se takmičlili koji će objaviti što interesantniju priču!
Tako je jedan od tih reportera krenuo u selo Banatsko Karađorđevo u blizini Zrenjanina da piše o radu veterinara u tom selu. Selo je poznato po tome što u njemu žive kolonisti uglavnom iz Bosne, ratni veterani i heroji I i II sv.rata i da su svi žestoko opičeni! Ako u selu u toku dana ne padne bar jedna tuča, propade im dan.
U autobusu se naš reporter vozi sa jednim meštaninom i objašnjava mu kojim poslom je pošao u Karađorđevo i čovek mu govori:
" Đe ćeš pisati o veterinarima, bolje ti je da pišeš o ratnim herojima! Evo čim stignemo ja ću ti naći nekog od njih da ti ispriča neku ratnu priču!"
Čim su stigli, odu u prvu kafanu i nalete na Nikolu P. ratnog heroja iz II sv.rata koji je pretrčao u neprijateljski rov uzeo njihovo oružje i pobio gomilu neprijatelja i tako dobio gomilu ordenja za hrabrost. (Možete misliti kakva je taj luda bio!)
"Vi ste ratni heroj?" "Ja sam". "Možete mi ispričati neku ratnu priču?" " Čekaj ,bolan, ne ide to tako! Prvo moram da da odem kući, da nešto pojedem, da se okupam i da se presvučem, pa ćemo onda pričati!" I ode do kuće. Naš nesretni reporter, sedi u kafani, pije neke kisele vode, prolaze minuti, ovog još nema,sad već prolaze sati, ovog i dalje nema. Počeo je i mrak padati, otišao jedan autobus, pa još jedan...U neko doba evo ti Nikole na vratima kafane, obučen u svečano odelo, na grudima puno ordenja,seda za sto, sipa sebi rakiju i kreće da sipa reporteru. " Ne,hvala ne pijem" odgovara reporter. "Šta ne piješ?!" pita Nikola. "Pa ne pijem rakiju." "Ti mene zajebavaš...Stvarno ne piješ rakiju?" " Stvarno ne pijem rakiju,hvala!" Tek će Nikola: " E, onda ništa od priče! Ne razgovaram sa ljudima koji ne piju rakiju", ustade i ode iz kafane! Ostade naš repotrer i bez priče o veterinarima i bez ratne priče i bez autobusa. Sreća,bilo je letnje doba, pa je prespavao u parku!
