Poruka u potpisu e-mail-a kojom pošiljalac lično i personalno pokazuje kako smatra da je ložiti se na ekologiju vrlo kul, te se i on loži. Naravno, to je u 99% slučajeva maksimum cimanja na koje je dotična osoba spremna, jer prljati se nije zabavno, pa bilo to i zbog ekologije. Poruka je uglavnom zelene boje, jer je to boja prirode, i predstavlja pokušaj implementacije korporativnih običaja u privatan život.
Inače, ovakav potpis verno oslikava kako dežurni dušebrižnici 21. veka zamišljaju ekološku svest. Umesto učešća u nekim goranskim akcijama ili akcijama čišćenja, ili makar odlaska u selo i sađenja bar jednog drveta, ovaj vid "angažovanja" je daleko zahvalniji, jer nimalo nije naporan, a i angažovana osoba raste u sopstvenim očima. To što je retko kome ikad palo na pamet da uopšte odštampa bilo koji privatni mejl (a kamo li njihov) je posebna priča.
„špansko selo“
Tačno ta rečŠpansko selo4 definicije →Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.
Dodji i ti derane u moju kafanu, sedi, popi špricer sa mnom, zovi Zoru da ti donese litru i litru, ja te častim!!
Urbana seljačija koja je shvatila da se Grand sluša samo kad se vrate u selo na odmor. Polupismeni nabeđeni krimos koji od škole ima samo tri cigle i crep, a od kriminala ukradenu krem bananicu iz Maksija odjednom ''kapira'' da ima smisla za repovanje. Baca rime kao Marina Tucaković (samo još besmislenije), kači kajle, nosi dukserice u koje on obavezno utone i farmerke koje kupe prašinu gde god da prođe. Oslovljava omladinu sa ''brate'', starije sa ''matori'', autoritete sa ''koji si bre ti kurac''....
Sakupljaju se u neka geta i obožavaju crnce, a lokalno ciganče koje prosi stalno ubijaju od batina. Sanjaju o tome da učestvuju u krimi obračunima gde će da se hvale ranom od metka, a kad vide onu moralnu bedu od fifti senta padaju u trans i doživljavaju mentalni orgazam.
Ajde, ovim klincima od 12-16 godina i može da se oprosti, ali onim starijima koji su reperi i u svojoj tridesetoj može samo Laza Lazarević da pomogne.
Lokalni reper smišlja tekst svog novog projekta:
''Kada ulicom šetam
Svi dolena kolena
Kažu Šefe neću da ti smetam
Ja sam jedna volina
Reper sam ja glavni
Svi se mene plaše
Kad se tučem sa bagrom
Samo lete flaše
Ah, ah, ah X3
Yeah, Yeah, Fuck man X10''
Potpuno gubljenje vremena, jer sve etape uvek prate isti sled dogadjaja
- Pocetak trke, svi idu zajedno prvih 20 km
- Tri potpuno nevazna lika beze iz peletona
- Tri nevazna lika grade 6 minuta prednosti
- Snimak Francuskih suma i livada iz helikoptera
- Zumiranje ociju krave koja stoji pored puta
- Svi voze istim ritmom sledecih 60 km
- Svecani prolaz kroz obicno selo, koje je uvek od istorijske vaznosti i ima crkvu sa imenom nekog zajebanog sveca. Svako selo, i crkva imaju svoju pricu koju nam komentatori rado prenose sledecih 10 km
- Peleton dize ritam i sustize tri nevazna lika 10 km pre kraja
- Svi idu zajedno ka cilju
- Pad nekog pozadi u zadnjoj krivini
- Sprint trojice sprintera u poslednjih 300 metara
- Generalni poredak ostaje isti kao i pre etape
Uglavnom znači: Marš u piz*u materinu, pederu neiživljeni, jebo te onaj ko te napravio, bolje da je mater umesto tebe kamen rodila da ima čime kupus pritisnuti! (ili nešto slično)
Kad kao 15-ogodišnjak, nakon godinu-dvije odsustva, odeš na selo da posjetiš babu i đeda. U međuvremenu si se obrijao one paperjaste brkove, izdužio se, glas se izmjenio, kao i pogled na svijet (ehh, djevojke)...
I tad obavezno dođe onaj bećar kojeg svako selo ima, dal' kovač, drvosječa, uglavnom rabadžija glavni, pa uzvikne: "Ooo mašala vid'der junačine!", i potom te onako "od milja" opali ručerdom po "junačkim" plećima (onaj predio leđa između lopatica, što vas svrbi kad vas neko posmatra), izbivši vam vazduh iz pluća i pritom oštetivši par pršljenova i rebara.
A vi kad dođete k'sebi, i kad vam se povrati moć govora, zbog dobrog odgoja (a i izbjegavanja novog "tapšanja") umjesto gore navedene definicje, izgovorite izraz...
Prsata britanska pop pevačica, starleta, glumica, foto model i ko zna šta još...
Niska 153cm, ali sa merama 90-60-90 probila se sa 16 godina kao foto model, a zatim i počela snimanje pesmica.
Negde osporavana, a negde obožavana, sa talentom ili bez, njen izuzetan par sisa je ostavio trag u kulturi od 86' pa na dalje. Posteri su joj krasili kabine kamiona, a kalendari su bili obavezan dekor svake auto-radionice. Ponegde izbledele slike stoje i dan danas. Svako selo ili naselje je u vrhuncu njene slave imalo neku lokalnu Samantu Foks. Neko sisato žensko čeljade je vuklo taj nadimak i kad već nadolazeće generacije nisu ni znale ko je dotična.
Naš čuveni ministar i internacionalni ljubavnik Velja Ilić je doveo u Čačak na Dane estrade 2007. godine gde je doživela gorak debakl. Vratila se kući razočarana jer je mlađana i neupućena publika nije ni slušala. Skandirali su ''POKAŽI NAM SISE''
Iako se ne sećam kako je izgledala dojč mark, niti sam išao na Ponte Roso novom fićom kupljenom od jedne plate ili stopirao do Amsterdama, kao moj ćale. Nije mi žao zbog toga!
Žao mi je što više nema oćnih pastirica! Sama predanja o bujnim njedrima i svilenim podsuknjama u kombinaciji sa lakomislenosti i dokonosti, bacju me u težak bedak!
Obronci Rtnja, selo Rujište, leto gospodnje '68.
-Mlada Vlajna i naočiti junoša u kovitlacu starsti natapaju znojem prekonekoliko puta utabanu suvu travu... Ovce bleje, iz torbička miriše slanina i mladi luk...
Obronci Rtnja, selo Rujište, pre neki dan.
-Mladi geometar i njegova verna senka sa pivski stomakom tumaraju zaraslim livadama, kao nešto rade. Idiličnost mesta priziva sećanje na legendarne pastirice istočne Srbije. Sunce prži. Video je par ovaca. Kad bi sad naišao na pastiricu, kad bi mu dala... vode iz bokala. Kad on tamo a ono međutim, neki ex-ćoman, kome ni Drajzerova nije imala leka, bleji, ništa manje nego i ovce...
Progres je kada sredovečna domaćica od 4 banke i kusur,
svoju omiljenu Špansku serije poreklom iz Turske ( tak'a je moda ove godine ),
"Kad' lišće pada" ili tako nekako, odgleda u popodnevnom terminu na TV-u,
pa onda pretraži internet i pronađe sve ostale epizode dotične serije,
i odgleda gomilu njih do termina za spavanje.
Stig'o internet, mislim progres i u moje selo.
Za to vreme muž loče ispred prodavnice.
A znate li ko je oprao sudove?
Niko bre,niko.
Krsta u posleratnoj Jugoslaviji.
1950. neko selo.
Domaćica: Uh, druže, što me krsta bole.
Domaćin: Drugarice, ne pominji krst, da ne čuje ko od drugova. Nego fino, ' Boli me petokraka' !
Kada nekome posao ne ide iz veoma očiglednih razloga.
A: I, jel Stevo namestio neki biznis sa prodajom prasećeg mesa u Bosni?
B: Ma da, sigurno! Otisao u muslimansko selo da prodaje prasiće! Pravi biznis k`o McDonalds u Iraku..
