Đubre koje celu noć smišlja kako da me zajebe ujutru.
Januar... 'ladno u pičku materinu.... izašao si iz toplog stana na minus i vec pizdiš zbog toga... ulaziš u juga a on hladan kao taština duša... povučeš saug do kraja, prekrstiš se i pomoliš da te ne cima mnogo, pošto znaš da mora makar malo... ubaciš ključ: vom, vom, vom, vom, vom puf... vom, vom, vom, vom, vom, vom, vom, vom, puf....opsuješ i oca i majku, pa konstruktora i onog što ga projektovao... izlaziš napolje i počinješ da guraš... dao bog, ima dosta njih koji znaju tvoju muku pa priteknu u pomoć... posle pola kilometra guranja konačno se smiluje i upali... usporavaš da bi se zaustavio na prvom semaforu rk, rk, rk, rk, rk, rk, rk, rk, puf(gasi se).... opet pominješ familiju svim iz procesa proizvodnje... postupak se ponavlja svakog dana.... neretko i više puta istog dana....
Iako tako ne izgleda, iako su KUD Idijoti pevali "nije teško biti najgori", zapravo nije tako. Na ovom sajtu postoji egzaktan kriterijum kvaliteta definicije, broj "pluseva" i "minusa" koje ona dobije. Ovaj kriterijum je demokratski, ergo genijalac glasa isto kao i bolid, tako da ima određena ograničenja, kao i svaka demokratija. Ovaj uvod je bio neophodan da bi se videlo da nije reč o tome kome se lično neka definicija najviše (ne)sviđa.
Napraviti najgore ocenjenu definiciju, ako se to namerno želi, je skoro pa nemoguća misija. Tako nešto može nastati samo spontano, što se iz primera može najbolje videti. Čak i onda, da bi se došlo do najgore autor mora da pobedi niz prepreka, hteo on to ili ne...
Prvo, postoji mogućnost da neko sam obriše svoju definicija. Ako vidi da je napisao glupost, autor će je često povući, ne razmiščljajući o njenim potencijalima. Kasnije, može da mu zasmeta debeli minus, pa da traži njeno brisanje.
Drugo, mnogi korisnici ne daju "minuse" glupostima, već ih samo ne ocenuju. Na četu je bilo reči o tome - daju "minuse" samo ako je reč o uvredi. Naravno, i glupost može da vređa (intelifenciju), ali treba dotle stići.
Treće, ako govorimo o uvredama, tako se može brzo dobiti gomila "minusa", ali postoji ovde funkcija koja se zove moderator, a cilj mu je da briše uvrede. Uzgred, modovi brišu često i ono što smatraju dovoljno glupim.
Postoji i mogućnost da iznete činjenice vređaju, iako sam način govora nije uvredljiv. To je ono "istina vređa". Tako se može dobiti veliki broj "minusa" frustriranih korisnika (lično volim takve situacije), ali nije ovo dobar put do najgore ocenjene definicije. Kako se Srbi dele oko svake "istine", dobar broj njih će u takvoj situaciji pokazati palac na gore, što anulira "minuse".
Na kraju ovog izlaganja možemo zaključiti da je spontana glupost ipak najbolji put do najgore definicije, što se iz priloženog da videti.
http://vukajlija.com/definicije/vrh?strana=3371
A ako je slučajno neko izbriše, ona pre njene će biti najgora, ako obrišu ovu, ona pre nje, ako obrišu i tu... jedan umro tako, izneli ga u Šapcu...
Uvek neka definicija mora biti najgora.
Isto što i spavanje bez kreveta. Dešava se kad čovek previše gleda Sunđer Boba, pa se počne ponašati kao Patrik, ali se dešava i kad čovek prepričava (dobru) definiciju s Vukajlije nekom štreberu. Ovo je ljudska osobina koja je neizbežna u životu, svakom se bar deset puta desilo, i sklanja se kad čovek uđe pubertet. Ustvari ne, izvin'te me, kad čovek popije dobru čašicu rakije posle 'ranjenja svinja. Tada se čovek smeje svinjinim glupostima, i glupim definicijama na Vukajliji.
Joj, ne znam šta mi je nešto, smejem se ovom govnetu od "Mama" definicije, a i nešto mi se muti u glavi i daje mi osećaj da će ovo na groblje. Jesam ja spomenuo 'ranjenje svinja, hahahahahahaha... Uff neka dobra rakijica se oseća možda ću malo cugnut'. Ček pa već sam cugnuo. Možda zato. Izvinjavam se zvog ovih govana, stvarno mi nije dobro, kontam dobiću nešto. Ko je sad ovo, V for Vagina... Kakve govno defke, sve dajem minus... Ahaha, vidi ovoga registrovao se sad i već ima dobru defku, evo tu ću dati plus. Šta? Prvi plus? Saću ubiti sve ove hejtere majku im...
Izraz kojim se želi iskazati da je preduzeće otišlo u kurac, kako u finansijskom tako i u svakom drugom pogledu, te bi stoga najracionalnija a ujedno i jedina moguća odluka bila uzeti u ruke daske i macolče i sprovesti jedno zatarabljivanje, a nakon toga proglasiti stečaj.
S druge strane izraz može označavati i završetak obavljanja neke radnje u vidu rešenosti da se više ne praktikuje u budućem periodu.
-Gospodine Krivokuća kako komentarišete to što je od 2011. do 2014. godine 18.000 preduzetnika stavilo katanac?
-Vidite nisam znao za taj frapantan statistički podatak a baš sam juče u kafani ručavao sa Markom Blagojevićem. Stvarno strašno! Bogu hvala te su tu ova javna preduzeća pa imam gde da ubacim decu.
---------------------------------------------------------------------------------
-Gospođo Ras kako komentarišete izjave dotičnih da vama fali seks?
-Slušajte, ja sam u svom životu imala dovoljno seksa. Moj muž je umro kad sam ja imala 41 godinu i ja sam tada stavila katanac na pičku, jer je on meni bio sve na svetu i meni to više ne treba. A da vam u poverenju kažem nije da komšija Ika nije pokušavao.
Štedna knjižica. Koliko su se bivši titini partizani žalili na izgubljenu štednju tokom rata, postala je to što jeste. Iako u moderno doba sami pogled na nju izaziva žalost, jad, čemer i tugu.
- Je li deko, koliko ti ono bijaše izgubio na štednji kroz rat?
- Deder sinko da ja tebi ovo prvo kažem, ne znaš ti koliko sam ja Švaba skundačio da bi postao to što jesam. Nego vidiš ti šta je stoka uradila, nestalo mojih 234993 miliona koje sam čuvao samo za crne dane, ima da se žalim nadležnim organima prvo za pretrpljenu bol, a nakon toga i da mi vrate pare sa kamatama.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine koliko je prošlo kako si otvorio štednu knjižicu, jesi šta uštedio?
- Evo ti pa pogledaj moju knjigu.
- Pa ovo je žalost, ovo nije štednja, samo ne znam kako si ušao u minus suncelitijebem.
Ono što se dešava ljudima posle duže vremena praktikovanja neke loše navike. U početku ti se čini da je upravo to najniže što ćeš pasti u životu, blam te je i stidiš se svog odraza u ogledalu, ali vremenom kako stvari postaju ''gore'' jednostavno počne da te boli tuki.
K: E brate aj kupimo po 2 litra piva i idemo kod Milana, znaš da živi sam.
S: Auuu brate nekako mi je to klošarski al aj nema veze, pazićemo da nas niko ne vidi.
......................................................................
posle mjesec dana:
K: Znači dogovoreno za večeras? U park, po 2 litra, toplo je pa da izblejimo malo.
S: Ma važi ionako nemam šta pametnije da radim.
.....................................................................
posle godinu dana, pada kiša k'o iz kabla, napolju minus 5, decembar mjesec:
S: A šta misliš, da se mi malo sklonimo sa ove kiše,a?
K: Ma stani da dovršimo ovu rakiju pa idemo na autobusku, tamo bar ne kisnemo, a i možemo uzet još i vino, pa cemo ujutru odavde direktno na faks, bliže nego da se vraćamo kućama sad po ovoj kiši.
S: A mudro zboriš, dodaj mi tu flašu....
Neizostavni deo savremenih igrica. Ono što te navuče na WOW , LOL i.t.d.
Poenta je napredovati sve više i više do poslednjeg lvl, uglavnom stotom.
E i tu se čovek navuče na komp i games. Hoćeš i ti da budeš poput tvog ortaka Đoleta koji je 89 lvl i ima neki strašno dobar armori ,koji ćeš i ti jednog dana poneti.
A to je sve zapravo samo klopka za trošenje novca i bacanje vremena. A ti moraš da stigneš do poslednjeg nivoa. Usput potrošiš dve tri nedelje, meseca, godine svog života i kad se probudiš iz tog transa vidiš da si se ugoio dvadeset kila i da si još na prvoj godini. I tad bude skoro kasno.
Naravno usput igrajući igricu, promeniti se prizma kroz koju gledaš život . Počneš da bulazniš da poistovećuješ stvaran svet sa tim imaginarnim i uskoro nevidiš razliku.
ZII (Zaluđeni Igrač Igrica)1: E vidi Marinu. Što se prolepšala.
ZII 2 :Definitivno se promenila.
ZII 1 :LVL 89 , ako senevaram brate.
ZII 2 :Da, da. Te obline, plus. Visina, minus. Pamet , plus. Slažem se kolega Zmaju definitivno LVL 89.
ZII 1 : Sad ću da joj priđem.
ZII 2 :Nemoj brate, nije tvoj nivo keširaće te odmah.
ZII 1 :Ma ja sam LVL 97 . Pristaće.
EPILOG : Debeli štreber sa naočarima , prilazi možda ženi svoga života. A ova ga odbija jer je neprivlače debeli ljudi sa tikovima . Štreber pomišlja kako je svet surovo mesto i još više se povlači u svoj imaginarni svet. A zemlja je izgubila još jednog čoveka.
Princip za debile.
Lazi do kraja, pa i kada sam vidis da nema dalje, i da je sve provaljeno.
Tata dolazi sa roditeljskog.
T: Je li, otkud tebi onaj kec iz fizike?
Ja: Koji kec? Nemam ja pojma.
T: Alo, cujes sta te pitam? Otkud ti jedinica?
Ja: Ma to je ona meni u svesku upisala kao minus...
T: Ja tebi licim na budalu? Bolje mi reci istinu, necu ti nista.
Ja: Cekaj, jesi rekao iz fizike? Jaooo, ma znam sta je. To je ona umesto Jeleni upisala slucajno meni. Znam, rekla mi je da ce prepraviti.
T: Ajde lepo, znaci slobodno mi reci, kako si dobila tog keca. Hocu da lepo razgovaramo, bez povisenja tona.
Ja: Pa, tata, ja nisam bas naucila tog dana, i ona je mene prozvala. Al popravicu, evo sutra, naucila sam sve.
T: Ajde sad idi donesi mi kais.
Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Tako bar kaže prva rečenica sa stranice "vikipedija". Vrijeme blagostanja, ljubavi i darivanja. Ljubav pršti na sve strane. Pršte petarde. Pršte rafali. Šestog u podne me budi “Ne volim te alija” popraćen pucnjavom i lomom iz traktorske prikolice na koju je okačen badnjak. To je valjda znak da je počelo. Kolektivno srbovanje, prejedanje i opijanje. Veoma blaženo Ii duhovno stanje, moram priznati.Blata do pasa, ne zna se ko gdje ide i ko koga mrzi, voli, ljubi, grli. Nemoguće je naći normalnu kafanu za sa mirom sjesti i popiti piće. I sam upadam u svu tu odvratnu mašinu uz solidnu dozu alkohola i zabavljam se, kako bi rekli, sa svom ostalom rajom. Otac mi u 8 ujutro upada u sobu sa riječima “Diži se, idemo kod bake i dede.” Ustajem, mamuran, blago pijan, ljuljam se onako pored kreveta. Gadim se sam sebi. To i jeste trenutak koji čekam, taj divni Božić sa bakom i dedom. Baka, koja je slijepa svake godine pravi česnicu i stavlja kovanicu u nju. Sve počinje fino, porodično, vesela i mirna situacija uz blage pošalice od strane mog oca. Naravno, nakon nekih sat vremena u priču se uvlači politika i postaje zamorno. Muka mi je od razne hrane koje sam se prejeo. Muka mi je od sokova, sinoćnjeg alkohola i nesanice. Odlazim kući, onako, vučem se k’o ranjena lisica. Ložim vatru i liježem da gledam TV. Misli mi lutaju neka 2 sata i odlučujem se za novi podvig današnjeg dana: Otići ću na kafu ! Odlazim do dvije kafane u koje izlazim i nijedna ne radi. Dan je već poprilično odmakao. Napolju minus. Prevrnute kante za smeće, razbijene flaše po cesti. Sve nekako odudara od onog finog, malo čistog mjesta koje nazivam svoj grad. Pijani ljudi još uvijek sjede u kafanama brljaveći uz srpske pjesme. Ljudi uopšte ne shvataju poentu.
Hristos se rodi !
To su dva čvora u danu, dve bitnosti ovih dana, a cifre ispred njih, one se menjaju, skoro neprimetno, one nisu naše merilo sada. Ta dva čvora drže dan - kolotečina, sigurica, osovina, stabilna veza - zavisi od gledišta i tumačenja.
Vidimo da oba broja spadaju u zadnju polovinu meseca, tri četvrt, opadanje, tiho tavorenje, tablić, mokre mrve, koske u tanjiru, žaba koja polako jede okrugao sir uštapa. Ali ipak, to je siguran, stabilan, minus, pozitivna nula, održavanje, dva trougla zdenka sira, pogačica i dva tanka lista suvog mesa, odmor između pauza odenutih u drugačije ruho, samo da bi se razlikovale, silom prilika napunjenih slamom, imitacije, rada, života, ljubavi, nečega, ljudskog delovanja, trajanja.
Ali, još taj kvalitetni istočnonemački ključ sa ugraviranim 40 - 47 nijedan šraf ne okreće, još se ne kreće ni na jednu stranu, ili bar se tako čini, prirodni tok za sada, mi samo jedrimo, kućica na vrhu snežne planine, koliba s četiri prozora na četiri strane sveta - međutim, u velikoj noći svi su sada jedan te isti, u istom slepilu, različite zvezde u istim smetovima ništa ne kazuju.
I već je po malo muka i teskoba u toj nekad ukutkanoj kolibi koja sada postaje stešnjena, mučnina je neka od svih tih čajeva nataloženih leta koja se puštena iz mirisa već vrzmaju nagomilana nervozno po ćoškovima i draškaju naježene dlačice blagim toplim spavajućim sporim dahom i dosta je više tog utopljavanja i surfovanja na tihom dremežu bez porinuća u mračne dubine - tamo ti se električna jegulja obmota oko lista i strašna takozvana riba-akademik ti se zagleda ružno u lice i kaže Velbužd, ćuti tu i prdkaj spokojno na površini, jer... čekaj, koliko je, koliko je sad? Opet 40 - 47.
Ah, taj konj, ta raga suviše sporo gricka mahovinu, izludeću od tog mljackanja, sve to meni u inat, znam, smiri se de, evo ti čaj, neću čaj, dobro ajde daj, nije li kasno za kafu? Nije. Neka, ipak ću čaj, neću čaj, kafu ipak, ne, kolko je sad sati?
Uspavali smo se, Keri, uspavali, brzo pogledaj, ajde, ustani budi se ceo svet je naš, ajde ajde već je Svežih i 02 - Mladih i 15, divni bageri su izažli na ulice, sve sija! Hmm zar već? Kad pre... Stani samo da pogledam u knjige inđijele šta kažu za to... b b b evo ga, bageri, da vidimo... Znaš, ne bih da delujem na svoju ruku...bager kušnju znači hm
E znaš, dosadan si.
