Dati gaduri ili gadu razvod braka.A ti mislio da neće skontati da krešeš kućnu pomoćnicu?.E pa skontala je.Ipak ima tu pameti a ne samo hrpa silikona kako si ti mislio.Ma sve će ti uzeti sve,potpisaćeš kapitulaciju ko Nemačka četres i pete i još ćeš da moliš da ti makar gaće ostanu.
Sud.
Advokat 1 - Dakle gospodjo Kurtić kako ste se osećali kad ste saznali da vas suprug vara?
Gospodja - Duboko sam povredjena znate ja sam njega za ovih 20 dana braka jako zavolela i ne znam kako ću sve ovo da preživim.Zato tražim na ime svog duševnog bola i stresa i prevelike ljubavi,kuće na Jonskom,Egejskom,Sredozemnom,Jandranskom moru i automobil marke Ferari,kao i pola kuće u kojem sam živela dvadeset dana i pola bankovnog računa.
Advokat 2 - Sudijo ovo je nečuveno.
Optuženi - Kuku meni,šta će meni da ostane.
Advokat 1 - Prigovor Sudijo,i ovo što traži malo je.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Narodna Kuhinja (posle nekog vremena)
Vlastimir - O zdravo Milisave otkud ti ovde?
Milisav - Ma potpisao kapitulaciju,nego jel hoćeš da pojedeš taj pasulj?
Omiljena rečenica pri dramčenju para od matoraca.
Može imati različite poslijedice u zavisnosti od stepena liberalnosti, finansijskog stanja i trenutnog raspoloženja roditelja.
Poteže se tek ako prije toga odbijaju dati prijeko potrebne pare.
Evo šta se desi pri pogrešnoj upotrebi ove rečenice:
(ovome je prethodilo petominutno moljakanje)
sin: Daj bolan stari, ne budi stipsa, treba mi samo 5 maraka za grada, za pićence jedno...
tata: Ko je stipsa stoko bezobrazna?! Samo znaš od mene pare dramčit, šta ti misliš da sam ja narodna banka, sve ja to vama krvavo zarađujem paraziti jedni! Ništa ne radite, ništa ne učite, samo kurcu svirate i oblokavate se ko zna gdje i ko zna s kim, a ja kičmam svaki dan od 7 ujutru - vi kad se probudite ja sam već pola poslova završio. Upamtićeš ti kad sam ja tebi dao pare! Idi kopaj kanale, pa onda loči...
(ovdje se naravno ne završava pridika, ali da bi vas zaštitio velikog psihičkog bola, morao sam prekinuti sa citatom)
Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.
Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!
Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.
E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.
Ko uopšte želi da ima jebenog hrčka? Ozbiljno pitam. Koja je logika iza imanja hrčka kao kućnog ljubimca kad će da ti lipše pre nego stigneš da izgovoriš "Ovo je moj NOVI hrčak"? Jer, u verziji sa hrčkom, narodna pošalica "Taman naučih magarca gladovati, a on potegne pa umre" bi verovatno glasila "Taman NARUČIH hrčka a on potegne pa papke otegne". To mu je otprilike taj neki životni vek...ako te ukenja, razume se.
Ko uopšte želi da drži jebenog hrčka? Hrčke gotive jebena deca jer su retardi i jer, jebiga - hrčak jedna od alternativnih opcija je kada ti keva kaže "Iju, kakav crni ker u kuću, ne dolazi u obzir!" a ćale ti samo uputi čuvar u Aušvicu pogled na i najsuptilniju naznaku eventualnosti da udomite jedno od 7 mačića koje je omacila komšijska mačka, u utorak. Naravno, roditelji vrlo dobro znaju kakvu ulogu treba jedan kućni ljubimac da odigra u odrastanju njihovog poroda - a koja se uglavnom svodi na metaforu njih samih u starosti - te se izbor istog nakon eliminisanja akvarijuma s ribicama ("El su one stvarno od ZLATA kad tolko koštaju, bre?!") i papagaja ("Kenja na sve strane i plaši babu") svodi na pacoliku lopticu krzna koja će svom mladom vlasniku ubrzo napraviti ožiljak na duši koji će on posle čitavog života pokušavati da zaleči.
Ko, bre, želi da se zlopati sa hrčkom?? Ja ne znam kako oni uopšte i prežive u radnji kod prodavaca pre nego ih u kutiji (čitaj: kovčegu) odneseš gajbi i 5h kasnije sahraniš na livadi pored parkinga. Drže ih na aparatima, šta li, pa "drži vodu dok mušterije ne odu", taj neki rad verovatno. Tek - priča se da je mali covpa toliko jebeno osetljiv da kad leptir na Tajlandu zamaše krilima u pravcu zapada, 12h kasnije u Kanadi, jedan "pufnasti član porodice" umre od upale pluća...a jedan otac ucveljenog dečaka ode u šupu, po ašov.
- E, brate, oš vidiš mog novog hrčka?
- Da l' si realan da si kupio još jed...Mrtav ti je, brate.
- A KAKO, jebemumater, malopre je bio živ i mrdao?!?!
- Ultimativan trol, rekao bih.
Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.
A neki narodnjaci su prosto dobili novi smisao u tim danima služenja naroda i zemlji. Tako je čuveni Džejov hit MRAK, MRAK (obrada AC/DC) povezivan sa običajem da se preškraba kalendar ili džombometar, pa je onda pred skidanje sasvim crn, što će reći pao mrak.
Inače, ova definicija važi ne samo pod pretpostavkom da narodnjaci nisu sasvim kul od najranije mladosti, nego i da se ide u pravu vojsku, godinu dana, sa samo par odsustava. Obe pretpostavke su deo prošlosti, ali mnogi koji sada slušaju narodnjake, "zarazili" su se u tadašnjoj vojsci.
Proširila se, ovih dana, u Pomoravlju, jedna čudna vest, o običaju nama čudnog i često neshvatljivog naroda - naroda Crne Gore.
Pa, dobro, nije to baš ovih dana. To mu nekako dođe u proteklih stotinak godina, otkako su Crnogorci, taj slobodarski soj, pali u ropstvo Srba, štono bi rek'o Šerbo Rastoder.
Dakle, kažu naši Moravci da nova snaha treba deveru da je kao sestra. Ona ga, prema tome, i oslovljava sa: "Bato", "Braco" ili nekim sličnim sestrinskim tepanjem. Logično, dovesti devera u iskušenje da sa dotičnom snahom seksualno opšti rezultiralo bi izopštavanjem snahe iz kuće, društva, vađenjem njenih očiju i kačenjem istih o seosku česmu, da se vidi kako se sa takvim ženama postupa ili nekom, po snahu, još gorom sudbinom.
No, bilo kako bilo, ovde se kod nas veruje da crnogorski dever (zovimo ga skraćeno đever) prve noći spava kraj mlade. Ili bar da je to nekad u Crnoj Gori bio običaj.
A šta bismo mi, Moravci da ne izvrnemo nešto na smeh?! Pa nama života ne bi bilo. Mi smo veseo soj, čija se narodna umetnost sastoji od "Crven bana" i sporadičnih izreka. Nijesmo mi ka' đetići, pa da uz gusle zabugarimo. Kod nas je ta priča izašla na to da đever mladu treba da isproba te prve noći.
Sa druge strane, nama, Moravcima, naročito patrijarhalnim moralnim gromadama čiji su osnovni predstavnici glavešine velikih porodičnih zadruga, bilo je smešno, nezamislivo i, u nekoj potaji, verovatno priželjkivano takvo ponašanje, te su od njega stvorili jedno zajebantsko ruglo, jedan "Crven ban", posle čijeg bi se izgovaranja ženska populacija zacrvenela i vriskavo zasmejala, dok bi muška populacija počela da ismeva jadnog mladoženju sve dok njegova jesenja svadba ne bi iščezla u kočijama ledenog decembra.
-Komšija Milorade. Pa 'de si ti? Evo, odskora bato da te zovem.
-Je li? A, što, mori, Milojka?
-Udadoše me za Gmitra Didičinoga
-Opa! Tako znači!
-Pa, ja reko', komšija, tvoj otac, Didice dođe brat rođeni, a Gmitar drugu braću neženjenu nema, pa velim, ručni dever da mi budeš.
-Hehe. Može Milojka, al' samo po crnogorski.
-Marš tamo komšija. Sad kad do'vatim ovaj koc iz plota, teško tebE! Ja sam poštena devojka!
-Uj, uj! Znam, Milojka. Al samo u lakat! I to samo zato što tu nisu rupu mogli da ti nađu. Hehehe.
Suptilan način saopštavanja nekome da će nešto navodno da potraje, a da te ustvari zabole da to odradiš jer imaš preča posla.
''Cico aj d'ispečeš one viršle i jaja, da čalabrcnem dok ne počne Liga šampiona?''
''Znaš, treba malo vremena za to,počeće ti tekma do tad...''
''Pa dobro,stavi na poslužavnik i donesi mi ovde...''
''Aha...'':: ko te jebe majmune,opet od tvoje utakmice ne mogu da gledam Očajne domaćice::
''Buraz si dig'o kintu sa bankomata, imam dojavu za klajdžu večeras, sigurica 100 %?''
''E znaš kako, to će malo da potraje, seo sam da jedem ovog momenta...'' ::idi radi majmunčino,ko se još obogatio od kladionice, a i nisam ti ja Narodna banka::
'' Sine jel ti beše položio vozački?''
''Jesam kevo, a š'o?''
''Aj' malo da provozaš usisivač po kući!''
''E znaš trebaće mi vremena za to, a baš sam poš'o u market da kupim fondan, oblande, ulje za motor i selotejp traku...''
''ŠKK?'' ::sunce li ti lažljivo, e prc da ti perem patike kad ih upovraćaš posle grada::
Lik koji nadrndan dođe na Vukajliju, zaredi i svima cepne po kolac (čitaj minus).
Silovali su mu kera i to muškog dok je njega silovao šef. Zapalio mu se auto u kome je nosio životnu ušteđevinu da je stavi u banku, a prvi put se usudio da krene s' parama u banku još od kada su ga odrali Prvo Narodna banka, a zatim Jezda i Dafina. Pokušao je da se posle toga opusti na pecanju, ali je naišla kontrola i odrapila mu kaznu, a druga kontrola, u prevozu, ga je izbacila iz busa jer nije imao više para za kartu. Kada se najzad, peške, vratio kući, silovani ker mu je od sramote izvršio harikiri dok mu se žena seksala sa njegovom kevom. Onda najzad sedne za komp, uloguje Vuku da ga malo razveseli, ali su mu sve defke nekako gadne, a i mrzi ga da čita, pa se zadovolji time da svakom udeli po kolac, da bar i njima unese malo negativnosti u život.
Očajnički pokušaj izvlačenja kada je vaše neznanje / neinformisanost / glupost očigledno.
-Ajde neko da mi kaže nešto o narodnoj baladi "Hasanaginica". Evo, na primer.. pa ajde Stojan...
-A što baš ja, profesorka?
-Pa valjda mogu koga 'oću da pitam! Nego, ajde reci mi kako bi ti opisao ovu pesmu?
-Paaa.. znate kako.. to je u stvari narodna pesma... i tako..
-Joj, crni Stojane, pa ti nisi ni pročitao ovo!
-P..Št..Ma kako nisam, profesorka, pročit'o sam.. I to 4 puta!
-Dddoobro... Ajde onda reci mi šta ti misliš o Hasanaginici kao liku?
-Aha, pa ona je u stvari ćerka od Hasana...
-Šta lupetaš ti, kakav Hasan... Valjda - Hasan-aga! I nije ćerka nego žena!
-Pa dobro, to je samo moje mišljenje...
-O Srbijo među šljivama... Dobro ajde, a šta misliš koje je značenje njene smrti na kraju pesme?
-Paa, znate kako, što bi rek'o Emir Kusturica: "Smrt je neprovjerena glasina."
-Molim? Št.. Kakve to veze sad.. Ma evo ti jedan i da pevaš!
Lik iz bajke kao Pinokio ili pametan bosanac. Nešto što se nikada nije desilo niti će, a za čim i nema potrebe. Možda se samo odredi neka godina, onako dekretom, kad se to kao desilo a zbog potrebe za standardizacijom sa propisima Evropske Unije. Verovatno će staviti neke tamo sedamdesete, pa će da napišu u neki udžbenik sociologije da je to imalo veze sa ustavom iz sedamdeset četvrte a korene vuče iz AFŽ-a. A u stvari smo odavno bili emancipovani i promiskuitetni-tne. Pokledajte samo primere svime poznate a iz pesama dolenavedenih.
-Jutros mi je ruža procvetala
-A što ti je mila kćeri jelek raskopčan(prava srpska, čarapanska!)
-A tri metera somota, a?
-Suva drva odozdo a sirova odozgo (ne znam kako al mora da ima tu nešto lascivno)
-KARAnfil se na put sprema
-Tako li me Cveto dočekuješ, tako li mi decu čuvaš? (to je ona, manje poznata, kosovska, osim vrsnim znalcima, kad se on kao vraća kući a Cveta s komšijom ovo-ono)
-Uči me majko, karaj me (nemo da bi neko reko da je ovo makedonska pesma)
-U bostanu pokidane vreže, čula nana da nas ljubav veže (nije stara pesma a ni "izvorna" al aj ti kaži da Vera Ivković ne izgleda smerno)
-Put putuje moj jaran, putujem i ja, oba nas je zavela ašik žena ta...(nije srpska a nije ni narodna a ni promiskuitetna, ali se uklapa (ima i ona Mama ne da da te diram, mama ne da da te imam))
