Najblaženija stvar koju možete da doživite prilikom rješavanja bilo kakvih matematičkih problema. Prava nagrada mozgu za sav uloženi trud. Naznaka da ste vjerovatno uradili sve po peesu.
U životu se ovaj izraz koristi kada želimo da okarakterišemo dobro odrađene, zaslužene stvari.
Pička mu materina, dobio sam sto dvajes četiri trideset-petine. Ništa da se skrati...Ovo mora da ne valja, moram ponovo. __________________ A: Brate vidio sam juče malog Milana, što je išo s nama u srednju. E: Ne seri!? Musavi Milan? Mali štreber. Šta on radi? A: Sad je u Beču. Završio faks, našo poso, plata deset soma jevreja. Vozi novog mercedesa. Kaže, oženio Jelenu Mićinu. E: Jelenu?! Avion Jelenu? Najbolju ribu u gradu... A: Jebiga, tako je to. Svi izrazi u životu mu se skratili. Isto kao nekada u matematici...
Dobro jutro komšinice, kako se pokazala snajka sinoć? Pokazala se kako dolikuje jednoj čestitoj i poštenoj devojci! Pa čekamo ovde već dva sata da vidimo taj čaršaf, već smo pomislile da je rabljena! Ma nije to nego mladenci dobili mašinu za pranje i sušenje veša pa smo odlučili da je odma probamo!
Ili u pojedinim slučajevima (kada je već kasno) „Završio na lipi.“ Prosto rečeno - umro.
Izraz vrlo poznat u Banjoj Luci, a objašnjenje je sljedeće:
Kako je Banja Luka oduvijek bila poznata po zelenilu, između ostalog i po velikom broju lipa koje su širom nje zasađenje, tako se nekako nametnuo običaj, da se smrtovnice lijepe po lipama širom grada, a takođe i u samom dijelu grada u kojem je pokojnik živio, pod uslovom naravno da u istom ima lipa. Ako ne, obavezno se jedna morala naći na nekoj lipi u blizini nekog od sastajališta penzionera, koji se iskupe svako jutro ili poslijepodne, da prokomentarišu dešavanja, na dnevnoj ili sedmičnoj bazi.
- O Simo. - Ooo komšija Petre! Dugo te nisam vidio, nema te nigdje čovječe, da nema nekih problema možda? - Nema, no sam imao nekih obaveza. Ženina familija i tako to... Znaš već... Onaj njen brat... - Da, pričao si mi jedne prilike. Zbilja, kako je? Je l’ se oporavio? - Ma jok. Završio na lipi... - U Boga ti... Bješe li sahrana? - Jeste, nek’ mu je laka zemlja. - E vala, nek’ je. ’Ajde da odigramo po jednu. --- 1: Ima li nade da se oporavi onaj mali? 2: Koji mali čovječe, ima 35 godina! Čovjek čitav jebote! 3: O kome pričate? 1: ’Ajde ti, šta si planuo, mlad je momak. O Jankoviću, pričaju da je slab, koma valjda, šta li je. 3: A to. Ma jok. Nema ništa od toga, neće taj još dugo. 2: Misliš? 3: Ma jašta. Završiće na lipi.
Osoba koja ne pada u teški bedak, tačnije ni malo je ne tangira, kada je šutnu ili izignorišu osobe iz okruženja. U stanju je da joj bude sasvim dobro i kada je sama.
Mnogo jedna dobra i korisna osobina, za onoga ko je ima.
- E, Mirka, dolaziš večeras? - Pa šta znam, mislila sam da ne dolazim, napolju je baš hladno. - Okej (:pali komp, Main Menu, New Game, Single Player...). - Okej? - Da, bre, okej. No frks. (:Custom Scenario: Random Map..) - Uh, pa super, mislila sam da ćeš da se skenjaš... znam da bi voleo da dođem. - Voleo bih, naravno (:Start Game:). - Čekaj, pa zar nije logično da se skenjaš bar malo, ako bi voleo da dođem, a ja ne dođem? Mislim, izvini što te sada gnjavim sa ovim, ali nije mi baš jasno... - Mirka, ja sam ti ono, samodovoljan, ako me razumeš. Super mi je i samom, imam šta da radim. Nego ako možeš da me izvineš sada, moram da odigram svoj potez. - Šta moraš? - ... - Halo? Jesi tu? - Jesam, izvini, igrao sam potez. Reci sad? - E, hajde doći ću ja ipak, nije baš toliko hladno, zbog toga sam se dvoumila... - Okej, dođi. - Okej? - Da, bre. No frks. Ponesi neko vino ako imaš. E jebem ti mapu, nigde rudnika drva. - A? - Ništa, ništa, kažem, dođi samo. - Krećem...
Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.
Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.
Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.
- Dete, pomeri se da prođem! - Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot! ------------------- - Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!
Običaj u našem narodu,prema kome je obedovati na groblju nešto najnormalnije.Neki čak i jedva čekaju ovaj dan kako bi se dobro najeli i napili i pokazali pred rodbinom iz grada koliki su domaćini.Zadušnice inače bi trebalo da predstavljaju dan kada se vrši pomen pokojniku.
...kada odu svi gosti a domaćica sa djecom otvara poklone dok se domaćin zeznuto oblizuje oko usta govoreći joj da dobro pamti šta su od koga dobili da slučajno ne odnesu tj vrate , taj poklon dotičnoj osobi kada ona bude slavila...
Izraz kojim započinje akcija najvišeg stepena muško-ženske podele rada pri obedovanju. Žena će spremiti kojekakve đakonije, dok će pravi gurman, koji zna šta je dobro, ne samo pojesti to, već i hlebom pokupiti sve one sosove i sokove što su ostali po tanjiru, kako bi olakšao domaćici mukotrpan posao pranja tanjira.
- Vid' ovo od turšije i ajvara što je ostalo! Deder, dodaj mi lebac, red je da se počisti, da domaćica ne mora da pere!
Jedna od bolesti 21. veka,od koje sam se pribojavao sve dok nisam zatekao dedu na babi. Ukoliko je nekoga moj deda zajebo, pa ovaj postao impotentan, preporučujem mu da dobro spremi usmeni, kao i ručni rad, a piŠmeni neka ostavi po strani.
