Sportski žargon za nečiju grešku, blam ili ispalu. Koristi se u situacijama kada je svaka reč suvišna, a izgovara se propraćen -.- pogledom.
- Zamisli situaciju, sedim ja u autobusu juče, stoji neka pička pored mene, i ja odmah, znaš ti mene, bacio udicu, ona se isprimala.. I ja je tu pozovem na piće! - I ona nije htela? - Ma pristane. Dolazi kondukter, ja da platim kartu, uhvatim se za džep, kad nema novčanika... Ona samo izašla iz autobusa, nije mi se ni javila. - Kakav kiks... ----------------------------------------- - Spakovao ja sinoć jednu malu u sobu, upadaju kao ludi, ja ustanem, zaključam vrata, oborim je na krevet... Gotova stvar već. Ona krenula da se skida. Ja pitam:"Da stavim kondom?", ona se samo nasmejala i obukla se... - Kakav kiks matori! ---------------------------------------- Jovo: Si bio kod one dobre komšinke da joj namestiš ADSL? Slavko: Brate, jesam i pao milford... Printer: Ja imam čaj Milford! Slavko: Kakav kiks...
Majka svih odjeba, ćale svih spustova. Krajnje neprejebiva fraza iz oldskul repertoara krajnje neprejebivih fraza, koja se do danas toliko ustalila u svakodnevnom govoru na ovim prostorima da se bez nje isti ne može ni zamisliti a kamoli...pa, govoriti.
I dok “štapovi za pecanje” i “auspuh” predstavljaju tek simpatičnu i prijateljski nastrojenu igru reči inspirisanu pomalo onomatopejskim pitanjima “A?” i “Šta?” rendom sagovornika od prekoputa ( što se, svakako, više dâ povezati sa slab(ij)im sluhom istog nego li nečim drugim ), izraz iz naslova svom korisniku pruža mogućnost daleko ličnijeg obraćanja pomenutom - ukoliko, razume se, odgovarajućim šlagvortom iniciran. Ovo “ličnijeg” skoro i da podrazumeva kombinaciju sa nekom psovkom ili barem brecajućom kadencom u produžetku, ali i bez toga ovaj će cinični metak pogoditi tamo gde treba. Molim vas da sada pređete na primere. Hvala.
- Brate, kaće mi vratiš onu šulju što sam ti zajmio pre par dana? - Kad ćeš ti meni da vratiš onaj duks što sam ti dao pre par meseci, a? - Molim?? - Moli se u crkvi, bre, pička ti materina! Šta? Kao, ne sećaš se da sam ti dao da furaš moj “Puta madre” duks kad si ono bio upozn’o onu ljankase iz Borče?! - Uopšte nije bila Borča nego Jako... - Kako-jebeno-god. I da je bio mrtvi Mesec - dok ga ne vratiš, košulja ostaje talac!
*
- Halo? E, kume, ti si? Slušaj, trenutno sam u Operi sa nekim poslovnim partnerima iz Danske...Ma, da, peškirići neki, pa vole ovo arlaukanje...Uglavnom, ne mogu sad da pričam, zovem te kasn... - Gospodine, psssssst, molim Vas! - Moré, moli se u crkvi, baba! - What did this woman say, mister Popović? - Šta 'oće ovaj, Marina? - Pita: šta kaže ova žena? - Reci mu da je rekla da je mnogo glasan i da treba da ćuti!*
- “MOLIMO NAVIJAČE PROTIVNIČKOG KLUBA DA OSTANU NA SVOJIM MESTIMA I SAČEKAJU DOLAZAK ORGANA JAVNOG REDA RADI MIRNOG SPROVOĐENJA VAN DVORANE! MOLIMO NAVIJAČE PROTIVNIČKOG KLUBA DA OSTANU NA SVOJIM…” - Moli se u crkvi, ščula! Mi ovde nismo došli radi “mirnog sprovođenja”, JE L’ TAKO, MOMCI? - AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Nešto što je do određenog trenutka išlo svojim normalnim, prirodnim tokom, a onda iz nekog razloga odjednom stalo. Ni makac dalje.
- Ej Sale, Đole ovde iz komercijale. - Reci Đole. - Pa zovem te da vidim šta se dešava sa onom mojom porudžbinom za poliesterske pozicije? Napisao sam porudžbenicu, svi su potpisali, još samo direktor da potpiše, pa me zanima gde je zapelo? - U matori, neće ti se to danas rešiti. - Što? - Pa malopre ulazim u kancelarijski WC kad tamo stoji direktor prekinut od alkohola i priča sa svojim odrazom u ogledalu. WC toliko smrdi na neku surovu brlju, da i pored toga što je neki od ovih proizvodnih žohara minut pre toga bacio Obamu iz sve snage, miris rakije je jači. Najbolje bi bilo da ga navataš sutra odmah ujutru, dok se ne odvali k'o konj. - Važi Sale. Hoću. Hvala ti. Pozdrav.
- Gospodine Tasovac zašto sada vi dajete ostavku? - Hteo sam karte za pozorište da poskupe za 10 posto, ali premijer je rekao da je to suviše velik skok koji naš narod ne bi podneo. Ipak je odlazak u pozorište duboko ukorenjen u srpski DNK, a premijer ima suviše meko srce da bi im i to uskratio. ------------------------------------------------------------------------------- - Gospodine Čučkoviću, nivo reke je doživeo nagli skok. Odoh brzo da pustim sirene za uzbunu. - Ma jok bre čoveče. Ništa od te poplave. Sedi ovde, biraj ekipu na random, pa da te pocepam k'o peder Pan erotiku. Ko izgubi, pliva, ovaj, ide po burek. ------------------------------------------------------------------------------- - Opa matori, sve se nema, a Davidof se puši. - Šta da ti kažem. nagli skok standarda. - Kladža? - Ne. - Januarska plata? - Ne. - Došao ti stric iz Nemačke opet? - Toplo - Poslao pare? - Vrelo. - Bacio kašiku? - Pogodak.
Vraćati u prošlost. Stvarati flešbekove u životnom dosijeu pojedinca, iliti, prizivati nostalgiju u skromni unutrašnji personalni milje.
prosečan komentar na bilo kom narodnjaku ili eks-ju baladi
"Kako me ova pesma baca na osamdesete, kada se prelepo živelo, svake godine se išlo na odmor, ljudi su spavali na klupama bez bojazni i nikome ništa nije falilo" *Relja Arnautović (13)* _____________________________
- Kako se Sanja prolepšala, brate! Nevera da žena u kasnim tridesetim može da izgleda onako brutalno! Svaki put kad je pogledam baca me u ono vreme kada smo u vrtiću slagali kockice, ne mogu da verujem kad pre prođoše tri decenije! Kad smo već kod nje, sviđala mi se duuuugo dugo, ali joj to nikada nisam rekao, niti sam išta pokušavao. - Svi ga bacaju na nju, samo ona tebe baca, vidi se da si ćaknut bio i ostao.
Mjenjanje svih godišnjih doba u roku od desetak minuta.
Proljeće - Ušli ste u kupatilo i skinuli odjeću. Nije ni pretoplo ni prehladno. Sasvim odlična temperatura da ogledate velike promjene na svome tijelu od jučerašnjeg tuširanja.
Ljeto - Unutra ste. Vrela voda lije po vama, vi se brčkate, čitav život izgleda tako bezbrižno i nevino. Digne vam se kurac par puta, neki put bude iskuliran, a ponekad i bude zadovoljen.
Jesen - Završili ste, i isključujete vodu. Dolazi onaj neprijatan osjećaj da opet morate da se suočite sa stvarnim svijetom. Ne želite vani. Vani su problemi. Postajete mlitavi, baš kao i ta vaša smežurala kita.
Zima - Otvarate vrata i svijet vas udara sa svim što ima. Smrzavate se kao pička. Vaša muškost, vaš ponos se toliko se smanjio da je i sam postao pička. Uzimate peškir da ublažite situaciju, i stavljate odjeću na sebe sa željom da ponovo dođe proljeće, a posle njega i ljeto.
Rečenica koju bi svako jutro trebali da ponavljamo, kolektivno kao nacija, jer iako na prvi pogled deluje kao da bi bilo dobro da ona otegne papke, to uopšte ne bi valjalo, zbog kulta krompira koji je izuzetno jak međ' nama.
- Brate vidi ovu Jelenu Karleušu. Što mi ide na kurac bre. Kako je neko ne ubije? Bože evo ti Karleuša, vrni nam Tošeta angela. - Jesi ti bre lud? Ćuti. Treba to stvarno da se desi, pa totalno da odlepimo. - Što bi odlepili? - Ma znaš kakvi su ljudi kod nas. Juče sam čuo od dvoje ljudi da je Ksenija Pajčin bila odlična pevačica. Čim neko capne, odmah je veličina. Zamisli neko rokne Karleušu. Pa ne bi mogli da živimo od onog njenog urlikanja. Pa evo pogledaj sebe prvog. Dok Toše nije bacio kašiku, pričao si kako je to jedan običan makedonski peškirić, a sada plačeš kad vidiš njegov spot i tvrdiš da je on bio balkanski Elvis Prisli, šta god ti to značilo. - Koja gnusna laž. Nikada za angela nisam rek'o da je peškirić. I Ksenija je bila odlična pevačica. Balkanska Bijonsi. Bog da joj dušu umetničku prosti. - Ma idi bre u kurac budalo. Šta ja tebi objašnjavam uopšte kad si srpski Forest Gamp.
Uglavnom je to roman za koji se smatra da je jedno od vrhunskih književnih dela, a svaki narod ima sebi karakterističan. Tako mnogi Crnogorci na vidljivoj i možda jedinoj polici za knjige drže "Gorski Vijenac", Srbi "Na Drini ćuprija", a Nemci vrlo verovatno neki od Ničeovih romana, npr. "Tako je govorio Zaratustra". Takođe, mnoge osobe u različitim životnim dobima imaju sebi karakteristične knjige za ukras. Elem, devojčica koja ulazi u pubertet poseduje sve moguće tinejdžerske čiklit romane pored kojih stoji popularna i veoma "korisna" knjiga - Pitanja za devojke. S druge strane, dečak će imati uglavnom lektire koje je dobio na poklon od babe i/ili časopise o automobilima, kompjuterima ili motorima jer on nije sisa da ga zanimaju knjige. Da bi stereotip šesnaestogodišnje izblajhane plavušice bio upotpunjen, ona će na svojoj polici, pored gomile medvedića i srca na kojima piše "najboljoj ribi", držati najnoviji roman Anabele Basalo/ Lune Lu/ Nives Celzijus. Devojke intelektualci će u veoma mogućoj velikoj vitrini kao oči u glavi čuvati bibliografiju Dostojevskog, Tolstoja, Andrića, Hesea, Ničea, Getea, Disa, Prevera, Poa i mnogih, mnogih drugih. Možda nije sve pročitala, ali hoće, jednog dana kad završi fakultet. Ili kad ode u penziju. Jedan od stereotipa srednjoškolca je da ne čita apsolutno ništa osim dnevnih novina, reklama u gradskom autobusu ili, ako kojim slučajem bude hteo da smuva devojku intelektualca, pročitaće bar "Demijan"-a kojeg će morati da kupi, jer u biblioteku nije učlanjen. Tako će i on posedovati knjigu koju če prelistati i baciti na sto odmah uz daljinski i nokiu N serije. S druge strane imamo dečka koji se loži na istoriju, tako da ima gomilu enciklopedija, razume se, antikviteta koje ne dira već čuva za unuke. Dečko neonacista pod jastukom čuva svima poznatu "Moja Borba"-u od njemu dragog Hitlera. Dečko nacionalista poseduje Šešeljev roman "Ideologija srpskog nacionalizma". Brižljive majke domaćice u svojim kuhinjama imaju pun ormaric bakinih tajnih recepata i kuvara uz neki priručnik za odgoj dece. Stariji ljudi, naravno, imaju klasike. Nekolicina njih koja nije na vreme počela da ih sakuplja kupuje ušminkana džepna izdanja. Da budu u trendu i u koraku sa svojom generacijom.
Nadam se da će svi primetiti da su u pitanju stereotipi, kao što sam u više navrata napomenula.
- Debeli, jel misliš ti da dižeš dupe iz tog svog legla? Vidi ga, do pola potonuo u krevet! - M-hmmm... koja su doba? - Skoro je podne, žene su nam već otišle na plažu. Ajde da odemo baciti nešto u kljun pa da se pridružimo onim kilometrima preplanule pičetine! - Ufff... Evo ustajem, al' moram prvo da se ažuriram :vadi gandžu i rizle ispod jastuka: - Nećeš valjda sad da variš? - Moram jebi ga, još mi bubnjaju basovi u glavi od sinoć. 'Oćeš i ti koji dim? - Ma jok, otvoriću vops. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- - 'Jutro ćale... Auuu, pa zar si već počeo da cirkaš? - Moram da se ažuriram sinko, sinoć smo se kum Spasoje i ja urnisali. Nakon onakvog roštiljanja ne funkcionišem ujutro bez jedno dvije ljute. - Ma kakvo ažuriranje, to je dizanje sistema. - Stabilizacija, sine, stabilizacija. - A pridruživanje? - Daj čašicu i sjedaj!
Vijugav put, najčešće onaj brdsko-planinski koji te natera da ispoljiš simptome morske bolesti, čak i kad nisi na moru.
„Znao sam za pršutu i kajmak i da usput ima serpentina. Rekli su mi boljeg nema od užičkog heroina. I dok vozim, pitam samog sebe: ''Zar je dotle, bog te jebo, došlo? Zar se seljak odrekao šljive, zar je vreme krmetine prošlo?'' Jeb'o mater svoju.” ===================================== - Brate, šta ima? - Ništa, batice. Vratili smo se s zimovanja. - Kako bilo? - Kul. Fora, spuštamo se skopaonika niz one serpentine, zezanje, ludilo, ceo autobus pijan i napušen, a Balša se ućutao i gleda u jednu tačku. - Što? - Bila mu muka, menjao boje, a u jednom trenutku mu krenula povraćka i rekli smo vozaču da stane, da ne bi uneredio autobus. - I? - I slušaj. Otvori mu vozač vrata, a ovaj izleti, ode na suprotnu stranu puta, nagne se preko bankine i baci peglu u ambis. I pored toga, upovraća i lone, i šulju, i gilje. Krene nazad preko druma i odnese ga kamion s lubenicama koji se iznenada i niotkud stvorio, scena otprilike kao kad Kojot hoće da pređe prugu i naleti voz, ili kao u filmu ''Tejken'' kad zagine Francuz s aerodroma. - Ne seri? Bedak. - Taj stil, tebra.
