Nije zozovača, al' nije ni medovača. Nije daskovača al' nije ni dunjevača. A može biti bilo koja od njih. To je jednostavno kvizovača i ne znaš dok ne probaš. Sve srećne porodice liče jedna na drugu, ali svaka srpska porodica peče rakiju na različit način. Zato kad ideš na nepoznat teren u prosidbu, kod druga na slavu ili šta god ruralnog karaktera, ne budi eksperimentalac-mazohista da te ne bi sastavljali lopatom, nego umesto gazdine domaće, lepo skupi muda i potraži vinjak, ili bilo koje drugo piće flaširano. Gazda će možda biti uvređen i možda te nakljuka govnima ko mladog majmuna, ali, hej, izbegao si kvizovaču!
-Kako je bilo kod njenih na selu? -Uhh, ne pitaj, još mi se mozak odvaja od lobanje. -Au, da nisi išo na kvizovaču?! -Pa jbg... Skupili se lokalni kmetovi okruglog stola ko da prave FNRJ '45te, ukrstili oči ko dete tregere, i samo skoči tast, ošinu me pogledom francuskog vojvode pred giljotinom, i masnim, izgorelim glasom reče: zete, šta piješ? I ja vidim neku brlju na astalu, pocepam si krštenicu i kažem: dajte tu vašu... Auu bratac, ko da me je sam Perun munjama klistirao kroz usta mrtva kad sam potegao prvu na eks. And suddenly I felt nothing...
Muška antiteza ženskom lastišu i barbikama. Najpopularnija igračka svakog mladog alfa-muškarca. Ko ne zna da je:
-Matchbox - elitna britanska firma, poput McLaren-a u Formuli 1, poznata po neponovljivim autićima od kasnih šezdesetih negde do ranih devedesetih, kada ih sputava bastardizacija azijske mega-proizvodnje i pad u kvalitetu modela;
-Majorette, francuska firma sa veoma relevantnim modelima za kulturu domaćeg tržišta, od Renoa 5 do Cadilllac Stretch Limo;
-Hot Wheels - američki brend sa naj-istripovanijim vozilima, sa manom lošeg uspeha na jen-dva-tri trkama, zbog ispodprosečnog sistema amortizacije;
-Corgi - britanska b-klasa, (mada ima pravih skrivenih bisera, kao npr. Ferrari 250 GTO - verovatno najlepši autić ikada);
SIKU - istripovana nemačka marka, koja koristi "veću" skalu od ostalih - i opravdava je eksponentno boljim detaljima od ostalih, (ali jedino ima smisla ako vam je cela kolekcija SIKU);
...može slobodno da se izuzme iz pripadnosti delu populacije zatrovanog viškom muškog hormona.
Dobitna kombinacija za posluženje hrane i pića na slavljima i sličnim okupljanjima. Svaki istinski gurman koji je bio na više okupljanja ume da ceni kada se pred njega iznese mlado pečenje, tek donešeno iz pečenjare ili skinuto sa ražnja, sa svežim domaćim sirom, svežim povrćem i salatom u kombinaciji sa alkoholom domaće radinosti koji se preko 20 godina čuvao u podrumu. Domaćin koji iznese takvo posluženje predstavlja predmet požude među seoskim udavačama i kupuje mu se rakija u kafani narednih nekoliko godina, za razliku od štekare i domaćina koji je izneo posluženje čisto radi reda, koji će se spominjati po selu u kontekstu nabijanja na kurac.
- Jel si vidla, Sido, šta je domaćin, sveže pečenje, rakija stojala u buradima 30 godina, a ne kao tvoj brat! - Šta fali mom bratu? - Ma, kao da je keru udavao, a ne ćerku! Prase iz frižidera izvadio, i izno onu šećerušu, glava me bolela tri dana!
Standardna alibi izjava naših trenera pre ili posle domaće utakmice. Ako je u pitanju utakmica prvoligaša i drugoligaša, obavezno se dodaje i "zaslužuju da se nađu u prvoj ligi". Ako dobiju, to ostaje kao šatro uteha za domaćina. Ako izgube, eto alibija.
Još nije zabeleženo da je trener jačeg tima rekao "Šta ovi šabani traže u ovoj ligi?", "Nisam znao da u prvoj ligi igraju i amateri", "Nek budu srećni što nisu poslednji", "Najslabija ekipa protiv koje smo igrali ove sezone"..
Imajući u vidu učestalost situacija u kojima se ova floskula koristi, reklo bi se da treba da imamo 50 ekipa u prvoj ligi, jer imamo 3 lige ekipa čije stanje na tabeli ne odražava njihovu vrednost standardnog prvoligaša..
"Ekipa ###### jeste u maloj rezultatskoj krizi, ali stanje na tabeli ne odražava pravu snagu protivnika, tako da očekujem tešku utakmicu"
U daljem tekstu PID – obično odlična fora ili izraz koji je nažalost razumljiv i veoma smešan samo autoru i određenom uskom krugu ljudi oko njega. Osećajući nezadrživ poriv za definisanjem, mnogi autori okušavaju sreću sa PID-om, iako svesni mogućih posledica.
Jedini lek je da budete strpljivi i da potencirate svoju PID u svakodnevnom govoru drugih ljudi, sve dok jednog dana ne bude stasala i zrela za definisanje…
…Ili je malo pojačati bombastičnim vulgarnim izrazima, staviti uz nju gomilu slika sa golim tetama i na taj način zauvek ući u anale domaće i svetske kulturne baštine…
Osećaj za meru se neprekidno razvija i na njega utiče : domaće vaspitanje, obrazovanje, lično iskustvo, životna dob, socijalni milje...
Osećaj za meru se kvari jer nam život zapada u krize kojima smo malo, ili nikako, doprineli i sa kojima nismo u stanju da se uvek izborimo. Svaka tegoba napregne čoveka da je reši ili da se na nju privikne i svaki put se ošteti najfiniji deo njegovog bića. Oštećenje bića se toleriše do neke mere i nakon toga (ako se aka i dalje) daje simptome gde ih niko ne očekuje.
Mera je ono što sve češće nedostaje i pojavljuje se pod nekim drugim nazivima : tolerancija, nije teško biti fin....
Po mom skromnom mišljenju: -masa onoga što je "nagrađeno" kao "definicija"dana,pojedini komentari moderatora,podguznih muva,"plusčine"na priče o apokalipsi 2012.,fazoni koje razume desetak drugara iz odeljenja,sve ono što nije sleng,a nalazi se na vukajliji,"defki"o ličnostima koje bi trebalo da su vic a to nisu,vicevi loše prepričani,osveta minusima na bilo kakav komentar koji se ne sviđa autorima,povređena sujeta istih,uvlačenje dežurnim moderatorima komentarima tipa:iskusno,moderatorski,itd...,opanjkavanje svega što je domaće(čitaj srpsko) u službi dobijanja što više pluseva,morbidne priče o deci na koje"svršavaju"pojedini umobolnici,mržnja kao lajt motiv,izbegavanje istine,strani izrazi,samoreklamiranje na četu,ukratko sve što vređa zdrav razum.
Razjareno čudovište koje ti izađe kroz bulju posle obilnog konzumiranja ljutih paprika.
Šta je, šta si ubledeo? Izgledaš totalno iscrpljeno! Ma pusti, upravo sam u wc-u izbacio 8. putnika. Jebale me domaće ljute papričice uz pasulj što sam ždrao...
-Jel si čuo da otvaraju nekoliko novih izbegličkih kampova kod nas? -Ne razumem šta će nam ti pustinjski cigani kao da imamo malo ove naše domaće gance.
Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:
- Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne? - Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila) - Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana) - Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa) - Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva) - Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će...ko?) - Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo) - Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč' u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana)) - Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga) - Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument. - Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe) - Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre. - Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao...)
I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.
Za slobodu...? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.
P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže..."
