Cepanje drva, kopanje kanala, kukuruza ili nečeg trećeg, branje (skupljanje) raznog voća i povrća, krečenje stana, ribanje parketa, čišćenje kupatila...
-I sinko, jel lakse OVO ili škola?
-Mani me kevo, svaki put kad nesto radimo postavljas mi to pitanje. Na glavu mi se više pope!
-Pa da vidiš malo kako se zaradjuje dinar!
-Zaradjuje se i bol u ledjima tako!
-Zato uči sinko, lakše je knjigu da driziš nego...
-Ma ajde bre kevo mani me.
Izraz koji koriste deca kada igraju fudbal.
Koristi se kada se neko raspuca i naravno promasuje,ili kada izvede korner preko glava svih igraca.Izraz znaci u prevodu:"Slabije sutiraj,nismo na marakani,nema ode tolko mesta".
% izvodi korner
$:U bre zamalo da je pogodim,a ti sta si se raspuc'o nije ti ovo marakana!
Flasa viskija za doktorov trud.Sto bolji,to manje cekate na dijagnozu.
Puna cekaonica ljudi.Izlazi sestra i razdere se:"Milan Milanovic!Jel`tu?"
Milan brze bolje ustaje i trci u ordinaciju.U jednoj ruci mu 99 papira a u drugoj flasa viskija.Nece,vala,da je umotava u ukrasni papir,nego da se odmah vidi da je puk`o celu svoju penziju.
-Doktore,ovo za Vas...
-Ma,niste trebali.Stavite tu,gde su te druge flase.
Popularna izreka među starijima kada dete
hoće pošto-poto da bude popularna sportistkinja.
Ćerka: Mama, kupi mi reket!
Mama: Ne može. Uostalom šta će ti?
Ćerka: Hoću da naučim da igram tenis.
Mama: Nemamo para da te upišemo, skup je to sport.
Ćerka: Ali, mama, hoću da budem kao Jelena Janković!!
Mama: Gle, videla žaba da se konj potkiva pa i ona podigla nogu! Ne može!!
Retardirani totem humora kod osoba kojima je smisao za duhovitost hirurškim putem odstranjen za vreme kućne posete od strane naučnog tima "Piplmetrovi merači" Željka Mitrovića, a tokom hipnotišućeg posmatranja Kursadžija.
Vrhovna fataliti - floles viktori - asamtigašukno verbalna virtuoznost, koja nameće poistovećivanje sa izrečenim karakteristikama, koje su do tog momenta u dijalogu bile samo u zoni poređenja.
- Gotovo je, druže direktore, dajem otkaz!
- Otkaz, uuuu, to su strašne stvari! Pa zašto, Čedo, kako ću ja bez visokoobrazovanog kadra da krkam janjetinu na poslovnim ručkovima?
- Ne zanima me više kako! Kasni mi plata dva meseca, a ja dole radim kao budala.
- Šta će ti ovo "kao"? ...buahahaha, pišaj po vanstranačkim kadrovima!
Dete koje to nije. Klinac (ili klinka) koji bi stajao u polici za trofeje, između pohvale za učešće u radnoj akciji i bronzane medalje za mesni turnir u karateu, samo da je predmet. Trenira odbojku, član je likovne sekcije, pohađa "Arhimedes" školu za nadarene matematičare, svira flautu, ide na solfeđo, đuska folklor, pripadnik je izviđača i Mladih gorana, a suvišno je reći da ima sve petice. Njegovu mirnoću od katatonije deli samo činjenica da mu ne cure bale iz poluotvorenih usta. To je onaj mali zbog koga vam je keva stavljala Segu na vr` ormana i uvek govorila "što ne možeš da budeš više k`o DZP?" Njegova roditeljica u pauzama šljake i na komšijskoj kafi uvek gura svima pod nos jebeno isforsiranu svestranu genijalnost svog deteta. Kroz nedostatak odranih kolena i pojedenih kolača od blata, DZP je efikasno lišeno detinjstva. Ubrzo postaje tempirana bomba, spremna da eksplodira uglavnom sa promenom sredine. U srednjoj školi ga dočekuju neviđeni stimulansi, prošljakaju do tada obuzdavani hormoni i mali puca po šavovima, rušeći sve što je njegova keva gradila tokom godina. Iz njenog ugla, dete je propalo i izgubila je konja za trku. Iz ugla ostalih, mali je krenuo da gradi svoju ličnost sa par godina zakašnjenja.
Izreka koja je najcesce koriscena u krugovima teskih fizikalaca. Obicno se tako obraca iskusan direktor na dzakovima novajliji koji je tek poceo posao.
Mladi-buduci direktor, cim je video da ostali direktori lagano bacaju na ledja dzakove, odmah pomisli da je to lako. Silna greska. Nakon cudnih izraza na licu, i zamalo zaradjenog bruha, stari majstori ce se smeskajuci obratiti klincu: "sta zna dete sta je 200 kila".
Mali okrugli kolacici bele boje. Ovim epitetom se zeli opisati dete najcesce muskog roda koje izgleda kao pomenuti kolac, malo, zaokruzeno, rumeno takoreci zdravo dete.
Prodavac: Dobar dan izvolite?
Majka: Sine sta ces mama da ti kupi da ruckas?
Dete: Hocu kinder jaje!
Prodavac: Bas vam je slatko dete, kao puslica je!
Majka: Nisam dosla da me vredjate, ni mene niti moje dete, sta cu kad voli da jede, dovidjenja prijatno!
Večiti odgovor ćaleta kada prijaviš da ti nešto nije po volji u kući ili u životu
Jutro zajednički doručak:
-Ćale, koj si đavo kupio ovaj bajat 'leba od juče i ovu ustajalu podrigušu za doručak, kad ću da bazdim na nju na kilometar kad izađem večeras u pičke!?
-Sinko, dal' druga deca pitaju tako kući, a? Ne, nego i za ovo kukaju i mole. A ti ako znaš za bolje, eno ti ih vrata idi radi, pa zaradi. Kakva vremena idu, dao Bog da imaš jednog dana platu k'o ja pola penzije!
Sumiranje utisaka nakon, i pored najbolje volje, neuspešnog pokušaja da glupoj osobi dočarate i najbanalniju stvar.
