Replika iz reda finih odbrusa, koji izlagaču problema inicijalno nudi posprdnu empatiju, ali ipak jasno stavlja do znanja kako su grandiozno predstavljene muke običan pičkin dimić u očima trpitelja kuknjave. Može se koristiti uz propratno češanje mošnica. A i ne mora.
Inače, rečenicu je izgovorio neki Berček, Brajović, Manojlović, ili već koji velikan domaćeg glumišta, u ko zna kojem filmu/seriji. Ogroman je procenat onih koji znaju za nju, kao i njenu originalnu intonaciju, a opet, mizeran je procenat onih koji sa sigurnošću mogu da tvrde iz kojeg je to dela domaće filmske radinosti. Misterija, ali koja se vešto ušunjala u svakodnevni govor.
- Dragi, ne mogu da verujem, rascvetali su mi se krajevi kose, ne znam kako ću sada na koncert Maje Odžaklijevkse u Dom Sindikata!
- To su strašne stvari.
--------------------------------------------------
- Brate, očajan sam! Viktor nam je suspendovan, a Janko povređen za finale Dejvis kupa. Zamisli sada na kakvim mukama je selektor Bogdan... A tek kako će sav teret da padne na Novakova pleća. Reci, e!
- Aham, to su strašne stvari...
