Devojka sa sela. Devojka koja je antonim savremenih devojaka, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu.
Potiče, kao što sam već rekao, iz nekog planinskog sela, situiranog Bogu iza nogu, u kom i nema mnogo ljudi. U grad je počela silaziti nakon navršenog četvrtog razreda osnovne škole kako bi nastavila dalje sa školovanjem.
Rođena u porodici u kojoj vlada patrijahalno vaspitanje, moral, vera, i stroga disciplina pri čemu svako zna svoje obaveze. Majka je sitna žena, mršava, izmorena svakodnevnim obavezama oko kuće, ručka i velikog broja gladne dece. Otac, kupan čovek, pravi seljanin, radi po ceo dan što na njivi, što u šumi, što u bašti pokušavajući da zaradi koji dinar da prehrani porodicu.
Devojka je fizički povukla na oca. Ima visinu između 170 i 180 cm, široka leđa, jaka ramena, krupna pleća sa čvrstim, ovećim grudima. Ruke su, takođe krupne, mišićave, sa žuljevitim šakama veličine omanje lopate. Nokti su, neretko, plavi, jer ih je prebila obavljajući neki težak fizički posao. Kosa je suva, slamasta i lomljiva, ali zato je lice uvek rumeno i sveže, što ukazuje na njeno dobro zdravlje i snagu.
Njen dan počinje u pola 5, pre prvih petlova, kada odlazi u štalu da nahrani, napoji i pomuze krave. Potom, oko 5 odlazi na izvor, gde se umiva hladnom, izvorskom vodom. Odatle nosi lonac pun vode majci za razne potrebe. Doručkuje obilno šta god se nađe tog jutra na trpezi i uopšte nije izbirljiva i ne gadi se čak ni na pihtije sa belim lukom. Doručak pored toga što je obilan, veoma je i zdrav. Hrana je domaćeg porekla, ono što su sami uzgajili i napravili. Uglavnom je tu domaći sir, domaća slanina, pršuta, ajvar, kajmak sveže povrće i tek ispečena lepena koju su umesile bakine vešte ruke. Sa dedom popije čašicu domaće rakije radi dezinfekcije, pa ide da se presvuče i spakuje knjige za školu u lovački ruksak. U pola sedam sa ostalom decom seda u kombi koji im je obezbedila opština da mogu da idu u školu.
U 15 do 8, nakon duge vožnje seoskom, vijugavom kaldrmom, stiže ispred škole. Ne skidajući ranac ni jaknu, zauzima miran vojnički položaj ispred kabineta. Njeno mesto u kabinetu je prva klupa, ako nije zauzeta, odakle svojim leđima zaklanja veliki deo table, a ako je zauzeta, povlači se na sami kraj učionice. Na času čuti kao zaklana i pažljivo sluša sve što nastavnik priča. Njen duboki, jaki glas se može čuti samo ako je nastavnik nešto pita. A i tada, rečenice su kratke i jasne,a reči bez većine samoglasnika koji se mogu izostaviti. Omiljeni predmet joj je biologija, jer mnogo voli i razume se u životinje, lekovito bilje, korov, i prirodu uopšte. Kad poraste, volela bi da bude šumar. Iako ne uči mnogo, već samo kada se ukaže prilika za to, kada nema puno posla (a to je žimi, kad se smrači, kad je crveno slovo i sl.), ima dobre ocene i pokazuje odličan uspeh. Na velikom odmoru, dok druga deca jedu, ona sedi i čita, ili uči jer je ona jela dok su njeni drugari spavali. Iako je deca gledaju kao običnog seljaka, niko se ne usuđuje da je začikava, jer svojim fizičkim izgledom odaje utisak da bi ubila čoveka jednim šamarom. Ali ni u tom slučaju, nikad ne bi udarila, jer je to toplo i emotivno biće.
Po povratku kući, ručava sa ostatkom porodice. Nakon ručka odmah izlazi napolje da namiri ostale poslove po imanju. Desna je ruka svog oca, a uvek će majci i baki da pritrči u pomoć. Nijedan posao joj nije stran. Sa 8 godina naučila je da vozi traktor. Dok čuva ovce držeći slamku osušene trave u ustima, čita knjige i radi domaće zadatke. Kopa kao da je navijena, a kad uzme sekiru barata njome kao kašikom kad jede supu. Da sat vremena iscepa metar drva za kuću.
Njen dan, završava se kad zbog zalaska sunca nije moguće obavljati poslove po imanju. Izmorena napornim danom, nakon gledanja večernjeg dnevnika i večere, leže oko pola 9.
Njen život, kao i njenjih ukućana, nije nimalo lak, ali ona svakim danom ustaje sa novom dozom entuzijazma i snagom za nove radne pobede. Mala zadovoljstva svakodnevnog čoveka ne poznaje, a nisu joj ni potrebne, jer ona ima sve dok je sa svojom porodicom u toplom, seljačkom domu. Čokoladu jede samo kada je neko ponudi, ili kad neko od gostiju, koji su uvek dobrodošli u njen dom, donese. Njeni slatliši su darovi prirode, sveži ili prerađeni onako kako to samo baka ume - osušeni, u slatkom, marmeladi ili zapečeni. Zato, opet treba naglasiti njeno zdravlje i rumeno, jedro lice. Gotovo nikad nije bolovala, a i tada trajalo je svega dan, ili dva. Pravi je dar Boga svojoj porodici koju mnogo voli i spremna je dati život za njih.
„klupa u parku“
Tačno ta rečklupa u parku2 definicije →
To vam je svaki parkić i svako mesto za bleju gde su se u dugim noćima pričale priče o odlasku iz Srbije i nekom boljem životu koji je tamo negde čekao svakog od nas.
Akteri ove naizgled obične priče su naizgled obični mladići Novak i Stefan.
Srbija 15.07.2011. godine
Jedan naime običan parkić u ovoj naime običnoj zemlji...
Novak: Brate da li mi uopste imamo neku budućnost u ovoj državi? Da li ova država misli na omladinu?
Stefan: Ma šta misli... Misle samo kako da strpaju što više para u svoje džepove.
Novak: Samo da ukinu ovi vize i palim odavde, nadjem neki poslić kolko da se živi, navatam neku bogatiju ribu i uživam...
Stefan: Ma koja će bre bogatija riba tebe da pogleda? Umesto da završiš taj faks pa da nađeš gospodski posao i Bog da te vidi.
Novak: E videćeš ti mene kad se vratim ovde, samo da zaradim koji dinar... Audi A8, neka Šveđanka i biću glavni ovde.
Ta ista Srbija 24.08.2020. godine
Naši naizgled obični mladići se ponovo okupljaju u naizgled običnom parku.
Novak koji je maštao kako se uvalio kod bogate ribe, na kraju se uvalio kod njegovih sa nekom ribom koju je napumpao na nekoj žurci i vozi ćaletov jugo.
A Stefan prizemniji od Novaka, ubacio se (a kako drugo nego preko veze) i sad radi kao bankarski službenik.
Stefan: I je li Nole kako je prošla turneja po Evropi?
Novak: Ma idi bre... ne znam gde mi je glava, moji me jure da nadjem posao, ova treba da se poradja.... Da sam lepo zapalio "preko" sve bi danas bilo drugačije
Stefan: Ma da sigurno....
Znači: Naljutiću se! Jebaću ti mater!
(Dečko i devojka sede na klupi u parku)
Devojka: Daj, šta ti je? Nikad nisi bio takav! Ako ti nešto smeta kod mene, slobodno mi kaži, stvarno neću da se ljutim...
Dečko: Mogu bilo šta da ti kažem?
Devojka: Bilo šta...
Dečko: E, ti si OK ovako, ali ponekad umeš da budeš takav kreten i takva glupača, da mi je stvarno nepojmljivo zašto sam uopše s tobom!
(Sledi šamarčina od koje leva strana mozga počinje da upravlja levom, a desna desnom)
Devojka (počinje histerično da urla): E znala sam da si debil, ali toliki debil. Raskidam s tobom. (odlazi)
Dečko: E, stvarno je kreten, ali što ima jaku ruku...
(Dva najbolja druga, na času sede i skuplaju utiske sa jednog izlaska...)
Drug 1. : E kako je bilo? Ja se te večeri uopše i ne sećam...
Drug 2. : Jao brate, šta si sve radiooo!
Drug 1. : Šta?
Drug 2. : Ma ne smem da ti pričam, naljutićes se!
Drug 1. : Ma daj bre kaži, znaš da neću, ipak si ti moj brat.
Drug 2.(kroz smeh): To veče si se ubio ko majka, brateee. Znači upišali smo se od smeha. A kad si onda...
Drug 1. (ustaje iznerviram): E, ajde jedi govna ti malo, znaš. Ti si kao nešto video, bio si gori od mene, morončino jedna. I ti si mi kao najbolji drug... Jebi se bre! (odlazi)
Naravoučenije:
Nikad ne vredjaj devojku koja je kreten i nikad ne idi na pijanke sa drugom koji će da ih zaboravi....
Ova fraza može da se protumači dvosmisleno.
Pre svega, sugeriše kompliment upućen od strane muškog ka nežnijem polu. Manifestuje u ovom slučaju zanos i divljenje.
Dok može biti uokviren u obliku prezira i ljubomore između žena.
Zato što je jedna persona zavistna zbog pažnje i kredibiliteta koji uživa njena suparnica.
Scena: Dva druga sede na klupi u parku i razgovaraju. Odjednom prestaje konverzacija, jer im u susret hrli lepa, mlada devojka.
Drugar1: U brate, kakva pička. To dupe, sise, al' bi je rokno, a?
( On ne trepće i raskolačenih očiju bulji u nju).
Drugar2: Ah, vidi je kako hoda, zemlju ne dodiruje!
Drugar1: Ma kakva zemlja, koji kurac, kakvi bakrači? Vidi to dupe, ne bi je vario?
Drugar2: Daj bre, koji ti je rac'? Stalno tako pričaš o devojkama!
Drugar1: Ma jedi govna! Mani me tvojih osećajnih sranja i pičkećanja.
Drugar1: Ih, stoko!
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Scena: Troje ljudi sede na terasi i uživaju u svežem jutru. Piju kafu i puše cigare. Za stolom sede dve žene i jedan podebeo muškarac u beloj, atlet majici. Bacaju pogled na trotoar i gledaju lepo obučenu ženu.
Žena: Vidi, vidi ovu kurajberku, jebao je pas. Gle' kako je nakinđurena! Izbacila sise do zemlje, a kući ima 2 sina i muža. Kurvetina, jebao je otac!
Komšinica: Ne jebe nju otac, već šef. Zato ima para za te skupe prnje i zbog toga lepo živi, a njen glupavi muž ništa ne naslućuje. Kao da sekretarica može da zarađuje toliko? Kako hoda, zemlju ne dodiruje!
( Žena udara muža u golo rame, koje je naslonjeno na ogradu balkona i sa požudom gleda u lepu damu).
Žena: Šta ti to bleneš? Jebala te ona, kurvetina, vidi kakva je kao korokondžula!
Muž: Dobro ,dobro, izvini.
( A, u sebi misli kako bi voleo da ga jebe).
Situacija u kojoj se nesto veoma cudno desava.
- Halo?
- E, Mare, brate, ne verujem, sad sa posla idem, i znas sta vidim, na terenu Riki i Cane sa ekipom, eej, nisu u kladionici a jutros izasla nova lista, cak je sa njima i Papke, gledam, oci me peku, pa on ne igra vov, brate, a na krivini u parku sedi Lela sa Natom, sve okruzene nekom decurlijom igraju se sa njima, katastrofa, ladno nisu otisle na Obilica da sevaju helankama pred petlicima partizana..
- A to ti je.. - CEKAJ!
- Znas onu tresnju sto smo brstili kao klinci, covece, puna klinaca, vidi, bacaju devojcicama grane da se one ne penju, covecee, kao nekad...
- Ma bre to je.. - EJ!
- Skupila se deca na livadi pored mene, igraju fudbal, vidi koliko ih je, nisam ni znao, uglavnom su zabodeni u komp! Evo je debela Maja, VOZI ROLERE, ajoj, ja mislio da je umrla uz fejs! Vidi i moji sede ispred kuce piju kafu, sta je ovo majko moja, pa oni igraju karte napolju, 20 godina ih nisam video da bleje zajedno ispred kuce.. Cao kevo, zdravo cale, e stizem i ja na jednu odoh da soram.. Maree, kakvo ludilo covece, kakav umor ma sve me proslo ajmo negde, bilo gde!
- Ma covece, to ti je.. - Sacekaj! Ej cale, crkla sijalica u kupatilu, cujes!? Sta? Nema struje?
- E, to htedoh da ti kazem...
- Au, sine, pomislio sam na trenutak da je narod ponovo normalan.. Pi, jebem ti zivot.
Inspirisan necim neobicnim,
stvoris flash u glavi,
pa se onda usudis i stvarno odradish taj flash.
I tada, kao grom iz vedra neba,
popijes flash na flash.
Inspirisan definicijom Insomnije o dodolama,
gde smorena od sparine izlece u Tasmajdanski park
da priziva kisu,
stvorio sam flash vizualizaciju iz njene perspektive, uz napomenu da se skoncetrisete na to da zaista ovo odradi i realizuje flash:
Izlece besna iz kuce.
Unezvereno gleda oko sebe, i baca pod nogu polupopusenu pljugu.
Snimi 2babe u parku kako setaju.
Startuje ih u fazonu:
Paznju molim gospodje.
Dobro vece.
Ja sam Insomnija. Sparno mi je i besna sam, i hocu da dodoliram malo da probam da namolim kishu da grune.
Vas je taman 2 i ja treca,
pa molim vas za asistenciju.
Eto, da se uhvatimo u krug za ruke kao kod Ringe Raja, pa da zapevamo DO-DO-DO-LE-LE i da se nadamo kisi.
E sad dolazi flash na flash:
Dobro vece Insomnia, ja sam Oldfuckingkiller, a ovo je moja najbolja drugarica Fuckingoldkiller, kakva koincidencija,
mi upravo trazimo trecu da napravimo krug da zadodolujemo!
Ko kec na 11 si uletela.
Moze ko za Ringe Raja, samo ruke gore i pogledi u nebo, i krecemo se u smeru kontra kazaljke na satu:
Hajmo cure: DO-DO-DO-LE-LE
Brze, brze, ruke dole DO-DO-LE-LE-LE
Menjaj smer ... ...
Opet brze ... ...
Razdvoj ruke, OOOJJDOOLEELEE!
... ...
I shta?
Eto efekat, pocela da gruva kisha, kao nagrada za slobodan duh i usud koji je dokazala hrabrom realizacijom svog prvog flasha o dodolama...
Reality flash na flash...
Naravouchenije:
Kad ti je duh slobodan, i kad imas hrabrosti, tj. kad zapocnes akciju uprkos strahu i neizvesnosti,
e onda i nemoguce biva moguce i bivas nagradjen!!!
Kako naša država ipak radi na vaspitanju svojih građana iako građani to nisu u stanju da sagledaju.
Vaša mala devojčica je stasala do 14 godina,i ponosno počela da "izlazi" do kasno uveče , kači polugole slike po fejsbuku i zatreskala se u nezaposlenog,agresivnog lokalnog dripca. Odvojite jedan dan i odvedite vašu devojčicu u tzv "sigurnu kuću" na par konstruktivnih razgovora sa članicama. Zatim sledeći dan na suđenje , dok je u toku svedočenje žrtve silovanja. I na kraju u službu za socijalni rad gde se može upoznati sa mladim samohranim majkama. Zatim joj recite da ima slobodan izbor i da se ponaša kako god želi,jer ste je upoznali sa procedurama koje se bave posledicama nekih slobodnih izbora.Tako će već znati šta treba da uradi u određenim okolnostima.
Primer 2
Bilo je zaista uživanje dok si u dvadesetim izlazio svako veče i bančio,a ujutro se vraćao kod mame i tate.U međuvremenu oni su pomrli. Ti radiš neke fizikalije za bednu platu. Pre neki dan te je preseklo u leđima,hodaš polusavijen ali gazdu to ne zanima. Nemaš para za laser da ti odstrane kondilome koji su kao pečurke nikli svuda po tvom polnom organu,a i služe kao uspomena na sex koga se sad rado sećaš. Sediš pola popodneva po dispanzerima čekajući rezultate analiza tvojih istrošenih unutrašnjih organa,pljujući po državi i sistemu. I sa zavišću gledaš drugare iz osnovne koji su se ipak nekako nakon srednje ili studija zaposlili. Uveče te pozdravljaju dok šetaju sa dečicom po obližnjem parku,a ti se vučeš kući prebijen slobodan i svoj.
Univerzalni pozdrav jugonostalgičara širom Balkana.
- Matori, znaš šta?
- Šta?
- Mislim da smo se izgubili.
- Kako si to zaključio, majke ti?
- Pa ne znam, recimo po tome što smo do sada trebali da budemo na moru, a upravo smo prošli znak "Dobrodošli u Rogaticu"... Jesam ti lijepo rekao da ugasiš navigaciju i poneseš mapu, jok, uzdaš se ti u to govno! I šta ćemo sad?
- Ma opusti se, pitaćemo nekoga za put, eno gledaj onog đeda što goni koze, eeej, izvinite! Da, vi! Izvinite, može jedno pitanje?
- Pomaže Broz, omladino! Šta ste trebali?
- Bog vam pomog'o, nego, vidite, mi smo se izgub...
- Kakav Bog, boli njega kurac, da izvinete, Broz pomaže, Josip! Eee, kakva su to vremena bila, mog'o si na klupi da spavaš, niko da te ne dira, odeš na more, Čehinje, nemaš para, država ti da, šta god si htio, im'o si... A sad, sad sve u kurac otišlo... Nego, htjeli ste nešto?
- Pa, ovaj, da, mi smo se izgubili, krenuli smo ka Herceg Novom, al' smo izgleda negdje pogrešno skrenuli, ovi putevi su svi isti...
- Normalno da ste se izgubili! Za vrijeme Tita ti nije mapa trebala, svugdje putokazi, oznake, sad ništa!
- Dobro, dobro, ako biste mogli da nam pokažete put za Herceg Novi, bili bismo vam zahvalni, ej, čekaj, izvinite, da li to vaša koza grize moj branik?
- Grize, grize, samo ti grickaj Milojka, k'o kad nemaš više trave, sve sasušio kapitalizam. Eee, socijalizam, to je vrijeme bilo...
- Matori, daj gas, ostadosmo bez auta, idemo u Rogaticu, da jebe oca, pa će tamo neko da nas uputi! I UGASI JEBENU NAVIGACIJU!
- I to što kažeš brate, idemo!
Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.
*03.08.2016.U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.*
*22.09.2030.Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Majka Rusija'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...*
*02.11.2047.Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.*
*07.05.2057.40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu... *
*10.06.2057.Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''*
*12.03.2065.Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.*
*11.12.2073.Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.*
*31.12.2073.U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.*
Smatram da će ovi memoari u određenoj meri pomoći da se neki događaji više nikada ne zaborave ma koliko se davno dogodili, i da će skinuti koprenu sa očiju mnogih.
Kao što bi moj narod rekao:
Leta gospodnjeg, 173.85.9389.
*Definicija pisana za takmičenje ''Bolje rob nego...''*
Taktika koju poseduje svaki, malo veštiji, "igrač" koji je spreman da brzo odgovori na napad koji je izvršen na njega i pri tome u potpunosti onesposobi napadača.
(U parku, oko 23h, leto, sedim sa prijateljem)
(prilazi nam nepoznata osoba (NN), na 30m zakljucujem da je rec o policajcu u civilu)
NN: E, š'a ima ekipa?
Nikola: (otresito) Ništa.
NN: Ej, cuj, imam neke robe, ali mi fali rizle, pa jel bi mogli da mi posudite pa da smotamo to pa da popusismo zajedno?
Nikola: Brate, trafika ti je na 50 metara, prosetaj i kupi!
NN: Ma necu kod one glupace da kupujem, nego, jel vam treba mozda da vam prodam?
Nikola: Ne pusimo travu!
NN: A jako povoljno je... a imam sad sa sobom, tako da bih ti odmah dao.
______________________________________________________________________
(nakon nekoliko minuta NNovog ubeđivanja)
______________________________________________________________________
Nikola: (ustaje i prilazi mu neprijateljski nastrojen)
Ej, slusaj brate, ne vredjaj mi inteligenciju, pun mi je ku..c vas kao pametnih sto tu zajebavate normalne ljude, idi tamo pa hvataj prave kriminalce a ne tu mene. Nisam se video sa prijateljem 2 godine, i sad se nadjemo da razgovaramo, a ti nam tu prodajes price za malu decu...
NN: (pokusava da ga prekine) Ali...
Nikola: (nastavlja glasnije) Slusaj dok ja pricam, ne znam da li sporije shvatas ili nesto drugo ali ovako ne moze dalje, pa covece ova drzava propada dok se vi tu zezate sa bubuljicavim pubertetlijama dok vam šefovi kupuju vikendice i jahte za pravu robu.... (nastavlja monolog jos 3 minute)
NN: Ej, izvini, evo Vam 300 dinara, pa se počastite na nekom prijatnijem mestu, parkovu su opasni. Izvnite još jednom. (odlazi)
Nikola: (nakon što se NN udaljio stotinjak metara)
Jel imas broj od Milana?
Ja: Da, evo... šta će ti?
Nikola: Ma rekao je da je dobio neku robu, pa reko da potrosim ovih 300 kinti sto sam zaradio.
