(Posvećeno onim istaknutim pojedincima koji su se pohvalno izrazili o mom nažalost brisanom stvaralaštvu).
Ekološka zver. Lovci, koji hrane divljač kao što seljak tovi prase - s motivacijom da ga pojede - smatraju štetočinom vuka, koji kad napadne tor ne misli strogo samo na svoju pupu, već zakolje koji primerak i za poneti, jer se čitav čopor stara za mladunce. A ostane i za ostale šumske mesoždere: svi ste, braćo, pozvani. Pa i ovčarski psi tu profitiraju.
Zveri su čoveku privlačne zbog dveju zajedničkih osobina_
- viteškog duha - ne ubijaju protivnika koji se predao (Konrad Lorenc je pre pedesetak godina dobio Nobelovu nagradu za rad na tome. On Isusove reči: ,,Okreni i drugi obraz'' tumači kao: ,,Predaj se'', što nije bez osnova.)
- Druga je čisto anatomska: oči postavljene s lica (jer je lovcima potrebno trodimenzionalno vidno polje, dok je za plen važno da vidi sve okolo do iza leđa).
Inače je vuk strvinar, lepo od njega.
Vuk je velika zver (a ne kao što su meni govorili kad sam bila mala: kao pas. Prvo, i psi su preveliki. Velika pudla je otprilike kao ormanče ispod sudopere, plaši čoveka.) Vuk je 80 h 140, kao trpezarijski sto.
Vuk je jedan od predaka domaćeg psa (vidi Lorencovu knjigu, koju treba da ima svaka kuća, ,,Govorio je sa životinjama'', puna je anegdota, samo ne o vuku...) Drugi je šakal. Ovo, hehe, izgleda kao pesnica u nos teoriji evolucije, koja ne priznaje konvergenciju, mogućnost da od dveju vrsta nastane jedna. Međutim, nije baš tako... Šakalski se od vučjih potomaka oštro razlikuju, mada se začudo dobro mešaju - vidi haos u kinologiji.
1. Kapitolina - pomajka Romula i Rema. Nije neki primer, ali još ćemo videti...
2. Lobo, ,,Kralj Kurumpave'' (Currumpaw, reka na severu Novog Meksika, u SAD), vođa malog čopora koji je harao krajem XIX veka, za pet godina poklao preko 2000 grla stoke, kako kaže Vikipedija - zato što su naseljenici zaposeli njihova lovišta. (Kod nas je sličan ishod seče šuma - ptice pustoše zasade)...
I za kojim je raspisana nagrada 2000 $, veća nego za čoveka. I bio je pametniji od čoveka. Imao je svoje metode protiv puške, hajke, zamke i otrova...
Stradao je zbog ljubavi. Njegova vučica bila je možda albino, možda oštećenog sluha kao albino mačke, u svakom slučaju bela, upadljiva i kao takva nepoželjna među divljim životinjama. Vrlo je moguće da su se zbližili tako što ju je on uzimao u zaštitu.
Kad su uhvatili nju, uhvatili su i njega.
Našli su ih zajedno, ona je cvilela zarobljena, a on nije mogao da je oslobodi, zamka je tako napravljena.
Možda je čekao da ona sama sebi pregrize nogu? Životinje to rade; on bi je odvukao na sigurno i hranio...
Nju su ubili, a on im je opet umakao. Ali vratio se da je izbavi. Imali su belo mladunče. Izgubio je glavu i pao u zamku.
Njega nisu hteli da ubiju, ali on više nije hteo da živi.
Marketinški trik kojim prodavac potvrđuje garanciju kvaliteta proizvoda.
I da li smo se sto puta zapitali da li može da se koristi proizvod dok nam se koristi, i nakon toga odemo da zatražimo pare, da bismo odmah zatim kupili nov, isti takav. Ili pak, ako nam stvarno pukne da zatražimo pare eksplicitno izraženim nezadovoljstvom (ne)efikasnošću proizvoda, na šta kompanija takođe računa, naićićemo na brdo peripetija.
Ekipa mitbastersa ovoga puta istražuje da li kompanije zaista vraćaju novac nezadovoljnim kupcima u slučaju garancije na reklami.
Ovde imamo gomilu flekavog veša opranog Bonuks oksidžen pauer praškom za veš koji smo kupili u obližnjem marketu. Tvrdokorne fleke nisu uklonjene, stoga, rešili smo da se zaputimo direktno u market da izrazimo nezadovoljstvo.
- Molim vas, želim svoj novac! Bonuks oksidžen pauer nije ni upola dobar kao na reklami u kojoj je obećano vraćanje novca.
- Molim?
- Moj novac, imam i račun.. Vidite!
- Sačekajte molim vas, samo da pozovem šefa marketinga .. :Gazda, ovde neki idiot traži pare za Bonuks prašak, kaže gledao reklame neke na televiziji:..
- :Pa nek im plati taj koji im je to i rekao:.
- Khm, ovaj, hehe šef marketinga mi je upravo izdao naređenje da vam saopštim da novac vraćaju ovi što su pravili reklamu, tj vlasnik kompanije..
I naša ekipa nije odustala. Potraga za istinom se nastavlja. Pažljivo gledamo etiketu na kojoj piše broj telefona kol centra.
- Dobar dan. Nezadovoljan sam Bonuksom i hoću svoje pare!
- Žao nam je gospodine, mi smo samo uvoznik i distributer za balkansko područje, ne i kompanija koja uvažava reklamacije. Moraćete da porazgovarate sa pi arom firme, a pošto je proizvod nemački, možete im se obratiti direktno na broj koji bi vam sad dali ili putem mejla..
Ovakav zahvat podrazumevao je znanje nekog stranog jezika pa smo unajmili prevodioca, jer oficijalno obraćanje nije smelo da trpi nakaradnosti gugl translejta.
30 dana kasnije odgovor
- Zaista nam je žao što saradnja nije upotpunjena na obostrano zadovoljstvo, molimo vas da nam pošaljete pakovanje proizvoda i broj vašeg bankovnog računa kako bi izvršili transakciju.
60 dana kasnije
- Poštovani, uplaćena su 3.50 evra na vaš bankovni račun.
I mit je potvrđen. Doduše dobroće nema iz svega ovoga, pošto je poštarina na kraju izašla 25 evra, ali da lažu - ne lažu!
U današnje vreme to je normalno.
E jebi ga sad. Uvek se nađe neka budala, koja je u većini istomišljenika, da lupi kontru i kaže "to nije tako". To je već stvar izgarđene reputacije, koja je naklonjena kulturi globalističke Nemačke i bon tonu, koji sam jedino poštovao na slavi kad se jede prasetina, - ako me razumete, ono kao kašika, nož, viljuška, eventualno korišćenje salvete ako mi procuri mas' niz bradu... Da ne dužim.
Glavni akteri, koji glume svoje "kulturno porodično vaspitanje" propraćeno nekom prefinjenom finoćom jesu na prvom mestu devojke. Zašto one? Pa one su tako lepe, nežne, fine, umiljate, blage... Ipak je to naša lepša polovina, zar ne? Khmmm... Grdno se varaš ako tako misliš. Činjenica, da kad ugledaš dobru žensku na ulici, prva pomisao jeste šta bi joj sve radio (bludne radnje predstavljene šveckim akcionim filmovima), ali kad malo bolje pogledaš videćeš kilogram rifuznog pudera na licu u cilju prikrivanja zaostalih pubertetskih bubuljica i mitisera, ožiljak iz osnovne škole nastao kao posledica lupanja glavom od radijator - to mi prvo palo na pramet. Zadnjica je uvek utegnuta i istaknuta nekim seksipilnim tangama... Kad smo već kod guzice. Ne znam da li ste primetili, možda i niste imali prilike, devojke u većini prde ka' nenormalne, što je u suštini i normalno, jer kako kažu naši stari: "Zdrava guza prdi". Najviše vole kad legnu u kadu, pa kroz žubor vode i kupku koju su prethodno smućkale, puste krik govneta za slobodom. Što je još zanimljivije, željne su isčekivanja da njihovo čulo mirisa proradi i osete taj proizvod. To bi trebalo da je u redu. I vi to radite sigurno. No da ne zalazim previše u detalje, da vam ne zgadim pojam pičke, preći ću na sledeću stvar.
E pazi sad. Mi muškarci, predstavljeni kao: glava kuće, jači pol, osobe jakog karaktera, zaštitnici lepše polovine, se takođe nalazimo na listi foliranata - da se tako izrazim. U principu, mi nismo takvi, jednostavno samo se tako predstavljamo radi jače reputacije koju sam maločas naveo. Koliko vodimo računa o ličnom izgledu i higijeni, to i nije toliko zamerljivo, ali svakako jeste pokazati slabost prema lepšoj polovini. Zašto? Pa to je jednostavno, ako pokažemo bilo koji vid slabosti završićete kao hulahop na malom prstu ženske ruke. Padate pod komandu iste i postajete rob, nažalost ne rob bludnih radnji već nekih osnovnih. Recimo domaćinstva. Takvi se uglavnom nazivaju papučari, ili možda malo bolje, papučići, cipelići, i tako te fore. Prva suza, je i prvi korak do ropstva. A druga je već nemoć u predstojećim radnjama. U takvim slučajevim, glavna i jedina moguća afirmacija jeste raskid ili razvod braka. U svakom slučaju dođe ti na isto.
Nadam se da vam je sada jasno zašto muškarci plaču, a zašto žene prde.
Lik koji se uvek bori za nečija prava. U glavnom iritantna osoba, stalno ima da doda kako to nije u redu, ne može to tako, valjda se još neko pita i slično. Iako je izraz došao od funkcije iz Starog Rima, gde je plebejski tribun bio čovek koji se bori za prava plebisa u najširem smislu, koristi za sve grupe i pojedince koji mogu biti ugroženi.
-Matori, ko sve ide sa nama na Divču?
-Za sada Rista, Vojin, Trajko, Mile i Ignjat.
-Brate, čuješ li ti sebe?
-Što?
-Pa pogledaj spisak!
-A jeste malo gej, ali valjda nađemo neku pičetinu na Divči...
-Nije u tome problem, konju. Kao da ne znaš da u svakom slučaju nećemo jebati...
-Nego?
-Trebali smo neke ženske da povedemo da ima ko da nam kuva. Ima da se proserem od tunjevine i ostalog iz konzerve.
-Au, tebra...
-Jebi ga, navikao sam na domaću kuhinju.
-Ne to, Milenko, nego tako pričaš o ženama kao da su one samo sprave za spremanje hrane. Gledaš na njih kao na objekat koji te hrani, ne možeš takav stav da...
-Šta si ti, Branko, plebejski tribun? Mnogo sereš, meni nešto pričaš a ti si jedino hteo da ih vodiš da bi jeb'o, čak i pod uslovom da ti njima kuvaš!
_______________________________________________________________________
Rim 91. godine p.n.e:
-...zato smatram, poštovani senatori, da svi Italici zaslužuju da budu punopravni građani Rima!
-Naduvaš mi jaja, Marko Livije!
-Šta sad hoćeš, Kvinte Servilije?
-Te ovi treba da imaju ova prava, te ovima treba ovo da se uradi...i sad još ovo za Italike. Šta si ti jebote, plebejski tribun?
-Da, defektu!
-Ma poližeš mi racku, Marko Livije, šta je sledeće? Da Italici prave neki trijumf po forumu, da naša deca to gledaju pa da misle da je to u redu? Da nećeš možda da dozvoliš i brakove između Rimljana i Italika? Hajde samo gledaj pa im dozvoli i decu da usvajaju!
-O čemu to ti?
-Ubij ubij Italikaaaaa, Italikaaaaa, ItalikaaAaaaAaaA!
Anti Don Kihot bez Sančo Panse. Osoba koja ludim i glupim postupcima spasava živote nevinih.
Školski primer nekoga ko ima više sreće nego pameti i ostalih vrlina. Mada, on možda samo pasivnije učestvuje u vremenu i prostoru, a aktivnije u večnosti, to ti je kao što slikar vidi drugačije sliku od ostalih.
Zima. Mentolmen nosaše osrednju, ali neurednu bradu, crnu vunenu kapu nakrivo stavljenu i neku čudnu preveliku jaknu boje džakova za cement. Vozaše se noćnim gradskim prevozom kad uleteše na nekoj stanici četiri manijaka i počeše da biju i udaraju redom pesnicama, šamarima i čekićem za razbijanje stakla u slučaju opasnosti. Niko ni da pisne, ukakili se svi, niko da zove miliciju, vozač ćuti i trpi. Mentolmen bejaše u prednjem delu busa i gledaše ih kako se približavahu i zamišljaše kako vadi mač i u mešovitom stilu Obilić
Miloša i Brus Lija spasava srbstvo i pride hongkongštvo. Glavni manijak udari čoveka pored Mentolmena kojega pritom i malo odgurnu. Mentolmen onda odmah tupavo odsolira {van zamišljenog stila} i to tako da ga svi čuše- Šta se guraš, manijače jedan? Kad ono... tajac u busu, manijaci u neverici... I posle dve-tri sekunde neprijatne tišine kaza zamenik glavnog- Ma pusti ovog, vi'ž da je neki mentol... ; .: .. ፟፡፣᎐᎒፨።፠፤፟፟
Izbačeni iz ritma, manijaci se povukoše, pomeriše se metar ka srednjem izlazu, odjednom, omaleni glavni manijak, pokuša da udari Mentolmena čekićem po ruci i promaši ga. Izmeniše poglede. Mentolmen njega ugleda pogledom mladog narodnog pevača koji prvi put vidi razdroćkanu pijanu Britni Spirs, a manijak njega pogledom Roberta Bađa iz '94. kad je 'omašio jedanaesterac protiv Brazila. Onda manijaci odoše do vrata, arlauknuše, razbiše staklo i napustiše vozilo na prvoj stanici.
A sve ženske iz busa ne priđoše Mentolmenu i ne dadoše mu broj telefona. On ode da spava.
Legendarna rečenica koju je izgovorio Hamfri Bogart u Kazablanci. Iako je globalnu popularnost stekao sa Kazablankom, izraz datira iz vremena pre iste. A ono što je još interesantnije, i dan danas predstavlja predmet diskusija, koje se tiču, pre svega, njegovog značenja, porekla, itd.
Naime, da bih ga objasnio, ne bi bilo loše da se vratim malo u prošlost, u 18. i 19. vek u tadašnju Veliku Britaniju, vreme Kraljevske ratne mornarice, "Kraljevog šilinga" i srebrnih i drvenih krigli za pivo. Uzeti Kraljev šiling je u to vreme značilo prihvatiti posao mornara u ratnoj mornarici ili vojnika u armiji.
S obzirom na to da je malo ko bio spreman da ratuje u ko zna kakvim vukojebinama i da ugine sasečen domorodačkim tupim sekirama, napadnut malarijom ili proburažen strelom plemenskog poglavice, mnogi vojnici su angažovani na prevaru, ubacivanjem šilinga u kriglu piva (čime je osoba regrutovana i plaćena mimo njene volje). Naravno, da bi zaštitili sebe, ljudi su morali da nađu način da doskoče ovoj prevari, pa su tako nastale metalne krigle sa staklenim dnom, koje je omogućavalo svakom čoveku da vidi da li je šiling ubačen u kriglu, i ostavi mu mogućnost da odbije piće i izbegne regrutovanje.
Kakve ovo veze ima sa izrazom iz naslova, a još je veće pitanje, kakve bre kurčeve veze ima sa Kazablankom?
Pa da krenemo dalje. S obzirom na to da su krigle imale stakleno dno, ova fraza je postala zdravica. Nakon popijenog piva, osoba 1 bi kroz stakleno dno krigle pogledala osobu 2 (što je značilo da nema šilinga i da je time "pobedila" sistem, i izgovorila "here's, looking at you").
Vremenom (1879. godine), duga tradicija Kraljevog šilinga je prestala da postoji, ali je izraz ostao i njegovo značenje je postalo ekvivalentno značenju "nazdravlje", "živeli", "nek ti je sa srećom", ili bilo šta što možeš lepo da poželiš osobi s kojom piješ.
Tako da u slučaju Kazablanke, čuveno "here's looking at you, kid", gde se "kid", po ovoj teoriji, odnosi na mladost Ingrid Bergman, je ništa drugo do najobičniji pozdrav, samo, mnogo efektivniji od "goodbye and good luck", pogotovo ovako, pomešan sa šarmom Hamfri Bogarta i izgledom Ingrid Bergman.
Postoje i druge teorije vezane za ovu, sada već legendarnu rečenicu, tačnije, one koje govore da je ovo američki sleng, koji se vezuje za kocku, tačnije poker, i to za slučaj kada te gledaju žandar, dama i kralj iz ruke. Takođe, govori se da je Bogart dok je učio Ingrid da igra poker, izgovarao ovo da joj označi da je pobedio. Njoj je izraz bio zanimljiv, a on je, kao svaka prava faca, rešio da gi iskoristi tokom snimanja, da bi video njenu reakciju. Tako da je moguće protumačiti ovu rečenicu samo kao šmekerski način da je uteši: "Jebeš to što se rastajemo, dobili smo ovu partiju".
Kao i u svemu, istina je verovatno negde između, pa tako, američki izraz vuče koren iz engleskog, tačnije, rečenica koja se nekada davno koristila za označavanje "pobede" protiv sistema, postala sleng koji se koristi za označavanje pobede u partiji pokera. A zatim i našla svoj put do velikog platna.
Sve u svemu, s obzirom na kultni status filma, postoji solidna šansa da ćete njim ostaviti utisak na devojku s kojom ste u fazi muvanja. Uostalom, značenje i nije toliko bitno, bitan je trenutak u kom i način na koji se ovo izgovara.
Penal zbog koga tvoja ekipa redovno gubi. Penal koji diže frku i izaziva tuču (opcionalno bežanje sudije u kukurz kraj terena). Penal koji se se, iz tvoje perspektive, nikada nije dogodio. Penal koji ti uvek diže pritisak, koji te stalno razjari, bilo da si igrač malog fudbala ili (ne)verni navijač. Đavolski razlog zbog koga često pizdiš posle poslednjeg zvižduka sudije. Postoje dva glavna toka radnje.
Elem, kompletirao si još jednu smrdljivu nedelju u svom jebeno stresnom životu i otišao si da se odmoriš i isprazniš na tekmi lokalnog zonaša za koji navijaš od detinjstva, jer te je još deda učio da treba da navijaš ,,za naše, a ne tamo neke iz pičke materine". Dok se opuštaš sa tvojim ortacima, pevaš i piješ pivo sa lokalnim vođom, tekma se polako privodi kraju. Nerviraš se zbog nerešenog, ali moglo je i gore, a i sa ovim rezultatom tvoj klub prolazi u višu fazu takmičenja, pa što da se živciraš? E onda dolazi on, prodana duša, dželat u crnom, neviđena sudijska pizda i svira penal! Pa ti si video da nije bio penal, ovaj je samo folirao, bacio se i pao kao Inzagi! Ustaješ, počinješ da se dereš na prodanog smrada zajedno sa celom domaćom ekipom, da ga gađaš upaljačima i flašama popijenog piva i da besniš, a u ekstremnim situacijama i da mu jebeš sve po spisku.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _
Školski turnir. Jebali ste treće šest i sad ste najbolji u srednjoj. Ili gotovo najbolji. Nevena te gleda iz publike. Jbte, kakvo dupe ima ta mala, strašno. Kako ćeš šmekerski da joj priđeš posle tekme. E onda se trgneš i shvatiš da se još igra. Lik sa loptom prolazi pored tebe, i ti onako u transu hrabro uklizaš na betonu i izbiješ mu loptu. Smradić padne preko lopte, ne dodirne te i počne da se previja. Sudija svira penal. Gnev se talasa u tebi, uzimaš loptu i gađaš smrada. Crveni zbog nespotrskog ponašanja! Koji penal, koji crveni bre, pizda mu materina? Nije videlo to! Ne smeš da izgovoriš sve to optužbe, naravno, zato što je sudija u ovom slučaju razvijeni profesor fizičkog, živa zverina. Zato se postiđeno okrećeš i opsuješ na glas, dok ti kolege iz ekipe prilaze da ti se najebu keve što si im sjebao turnir.
Lamudova pesma. Prva lasta ne čini proleće, ali prva seda stidna dlaka sigurno čini da shvatiš da je vršnjakovo proleće, a i leto - odletelo. Stižu godine pozne za Pišonju, u to nema sumnje. Primetio si da se dižeš teško, uz stenjanje i napor, a sve lakše padaš i posrćeš - guzica i stomačina pretežu, mada nije baš jasno kako utiču na "ornost" tvoje muškosti. Tešiš se da je to zbog kilograma koje si navodno nabacio od novogodišnjih praznika, pa će se sve vratiti na mesto ako izbaciš čips, pivo i pljeku, a uvedeš trčanje, tegove i drkanje. Jer, ti si jebač, ti nikada ne drkaš, jel tako? Sad te nužda tera, a ne žena kojoj ne prilaziš kao da im koleru u konstelaciji sa kugom u trećoj kući side, sa spratom sifilisa, hepatitisa i gonoreje. Naravno.
Ortaci te teše da ispod brega veliki kukuruz raste. Ako to nije pederski, ne znam šta jeste. Mislim, komentarisati polni organ u srazmeri stomačine najboljeg ortaka, a neretko i poznanika, pa i strendžera. Tužna istina je da te ne zanima više veličina nego funkcionalnost, što ide sa godinama, kao i mudrost. Posmatraš starije muškarce, naravno, ne u preponskom predelu, već kako se ponašaju, oblače, pričaju. U ušima ti odjekuje reč "prostata". Nje se sećaš sa rođendana kada je tvoj matori nešto masno opsovao, a majka ti rekla: "Ne slušaj ga, sine, on je prostata." Sad kapiraš da nije bio "prostata", već "prost tata". Ali, ne brine te bonton, tačnije - jebe ti se za njega, već te brine kako ćeš izaći na kraj sa tom boljkom. Što se uvećava prostata, što se ne uveća erekcija? Biologija van pameti... Kao što ćelavimo od glave, tamo gde se najviše vidi. Što ne ćelavimo od guzice, inače da nam se ne `vataju tarzančići i gorilice?!
Razmišljaš na temu da ipak za tebe još uvek ima nade. Jebaćeš ti mlade lepotice, ponovo. Ako može Leka da smuva onakvu ribu kao što je Nina, možeš i ti. On je stariji od tebe makar 15 godina. Imaš još šansi. Samo previđaš činjenicu da ti nisi Leka Deka, nemaš društvenog ugleda (lokal-šmekerizam sa pekarkama i apotekarkama se ne računa), love niti uticaja. Ali se ipak tešiš. Može on, mogu i ja. Naravno. Dopustio bi ti da te Nina oblači kao kretena, da šetaš neke džemperiće kao papučić, da se lickaš, pickaš, da se mirišeš i kupaš dva puta dnevno. Bio bi njen Ken, samo za još jednu priliku da se osetiš mlado.
Kad si rešio problem ko će te voleti, kako će te oblačiti neka riba koja može da ti bude ćerka, i gde ćeš izlaziti, ostaje samo da rešiš problem koji je obeležje svake jeseni - opadanje. Leka je doživljavao orgazam snimajući pesmu "Pada Vlada" sa Bajagom, a nije tako loše prošao. Bole te da li će pasti Vlada, osim ako svog vršnjaka nisi imenovao - Vlada. Pa razmišljaš... ima vijagra, ima cijalis, sada pominju neku afričku šljivu... Ma, puna Šumadija šljiva, obraćeš ih sve, samo da zaustaviš nezaustavljivo. Ima i ona pumpa... ako treba, kupićeš i pumpu za bunar, onu što vuče 20 litara vode u sekundi. Šta god je potrebno da bi mogao da jebeš. Hoćeš jebati i moraš jebati. Uprkos sedoj kurcodlaci.
A imaš dva izbora:
1) Da čupaš sede dlake
2) Da se farbaš
U svakom slučaju, čeka te duga, tužna i kišna jesen.
Tekst napisan za takmičenje "Organski visovi".
Pada zvezda padalica
Pada soko siva ptica
Pada osmeh sa mog lica
I sneg pada pre bozica
Pada covek posle pica
Pada dusa od umora
I noc padne kad je zora
Pada pada pada pada
Sta to pada pada vlada
Vec su mnoge pale vlasti
Pa ces i ti dragi pasti ...
Šalteruša, činovnik, pisar. Osoba koja je u firmama, preduzećima, kompanijama i državnim institucijama zadužena za odnos i rad sa strankama, klijentima.
Srpski činovnik iz provincije, s početka 21. veka... dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva. Ta je fotelja, ujedno, i njegov smisao. Od te se fotelje ne odvaja ni kada doručkuje, obično van vremena pauze, niti dok čita novine u trenucima kada nema stranke ,,s onu stranu" šaltera. Kada bi mogao, sve mi se čini, u njoj bi (ili, na njenim točkovima) prevalio i čitav put do toaleta; samo kada bi točkovi funkcionisali.
Njegov poluintelektualizam kojim služi režimu i vlasti, i državničkoj birokratiji, prizemniji je i banalniji od vulgarnosti ratara koji je došao da produži vozačku dozvolu za traktor, ili da pečatom overi kakvu hartiju od značaja. Takav poluintelektualizam jednako je zarazan i kancerogen po društvo koliko i neukost onih koji takve modele prihvataju i podržavaju. Isto tako, i sprovode. Njegova svest nije ni mogla da prodre u dublje pore, i to ne zato što su pore razbijene i uske, već zato što je njegova svest godinama i decenijama formirana u sobičku 3h3m, sa prednje strane oivičena staklenim šalterom preko kojega komunicira sa ,,svet(in)om", a iza njega, negde u arhivi, nalaze se gomile požutelih, masnih hartija, koje mirišu na burek i jogurt (ređe, i na neki čokoladni kolač, a redovno na crnu, domaću kafu).
Ovaj činovnik, kojega svakodnevno srećemo u različitim državnim institucijama i ustanovama, gaji u sebi i određenu dozu skepse i cinizma prema svakoj mogućoj promeni. Njegovo, po pravilu, strogo i hladno lice, sa graškama znoja po čelu i zajapurenim obrazima, saseći će svakog građanina (pojam uveden u vremenu kada, verovatno, ovakav tip činovnika u nas i nastaje, negde na dva veka od ovoga vremena), koji, opet po pravilu, nema svu ,,neophodnu" dokumentaciju - verovatno od svih članova uže familije, bar četiri kolena unazad. Država kaže četiri, a Crkva šest... a ne, to beše za incest. Dobro, i ovo je slično tome. Jer, činovnik i mora (nekada) utvrditi, ima li kakvih rodbinskih veza sa strankom, u tih četiri do šest kolena unazad, kako ne bi došlo do nekakvih familijarnih neprijatnosti. U svakom slučaju, od građanina se traži, i on je uslovljen time, izuzetno dobro poznavanje: 1) porodičnog stabla, 2) krivičnog i imovinskog prava, 3) svega ostalog.
Tako je naš činovnik, dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva, umesto uglednog, državnog službenika koji je na polzu narodu i otadžbini, pretvoren u poluintelektualno biće, poslenika različitih režimskih ideologija i vlada, kojeg se gnuša i prema kojem gaji svaku nesimpatiju/empatiju, nepoštovanje... gotovo svaki građanin države. ,,Šalterski službenik" ili državni činovnik, tako se našao na prvom udaru svetine koja sa razjapljenim čeljustima, sva od gneva i besa, kivno psuje i laje, izbacujući gorku sluzinu na staklene šaltere, iza kojih će kasnije, ni krivi ni dužni, državni činovnici ispijati crnu, domaću kafu, i jesti masni burek, sa jogurtom. U tetra paku. Ali ne više ,,trouglastom". Jer, bila su to neka druga vremena, kada je ,,trouglasti" jogurt bio ne (samo) prehrambeni proizvod, već demonstrativno sredstvo i – simbol jednog vremena.
Ne, nisam slučajno izostavio I na kraju imena.
Pre oko 20 godina preminuo je ovaj, ne toliko poznat kompozitor koji je svojih 5 minuta (tačnije 4:33) slave dobio nakon stvaranja njegove najpoznatije kompozicije koja se naziva ,,Tišina''. Naime, sve što mu je potrebno za uspešno izvoćenje ove kompozicije je da izađe na scenu, sedne ispred klavira, otvori note, i gleda u njih 4 minuta i 33 sekunde. Kada istekne to vreme, ustane, pokloni se publici, koja je inače u transu, i ode. Ideja o simfoniji u kojoj čak ni ne svira mu je donela mogućnost da zajedno sa Avaksovim tečom ladi jaja na Havajima. Genijalno, nema šta. Naklon za čoveka. Verovatno bi i Bajagin hit bio još popularniji da je primenio njegovu metodu. Džon Kejdž - sinonim za originalnost.
Danas njegovo prezime se može koristiti za osobu koja je sklona fiks idejama, koja opet za divno čudo, imaju prođu. Vama je obično to besmisleno, tanka priča, al' ipak uspeh je maltene zagarantovan. Neverovatno, ali istinito. Jednostavno, lik ima njuh za te stvari.
1956. Karnegi hol
- Džordže, imam tremu. Jebenu tremu.
- Opustite se gospodine Kejdž, imali ste jutros šes' proba, idealno ste izveli sve kompozicije...
- Brine me ,,Tišina''. Dal' ću uspeti da je izvedem najbolje što umem.
- Mislim da ništa ne može da pođe po zlu.
- Ako pogrešim kod moje najbolje numere...Ako...Ne, ja to neću moći da izdržim. Molim te u tom slučaju reci mojoj porodici da ih sve volim.
- Ne govorite tako gospodine Kejdž! Biće sve uredu!
:virka kroz zavesu:- Jebote, puna hala kao da AFK igra Ligu šampiona!
Kakvo sve značenje može da ima reč ,,futrolica''?!
- Molim?
- Transparent koji drži mlađana devojka prenosim u celosti: ,,Gospodine Kejdž, zamolila bih vas, za dobrobit čovečanstva, da donirate spermu...U moju futrolicu! Opaaaa!''
- Izgleda da ste svojom simfonijom privoleli veliki broj fanova. Gou der tajger! Kaman!
Džon se poklanja, štemuje klavir, pušta štopericu i gleda u note. Oblio ga je 'ladan znoj. Nakon 4 minuta i 12 sekundi, Džon se odlično drži i već je velikoj većini ljudi u publici žao što je ostalo još samo 19 sekundi ove divne numere. Kraj, Džon se poklanja, dobija nenormalno jak aplauz i odlazi presrećan.
______________________________
- Večeras maskenbal! Studentkinje ludilo! Šta planirate? Tomo?
- Ja ću u badnjak. Olešiću se od alkohola.
- Ti Kejdž?
- U medvedića Lina.
- A?!
- Čuo sam iz pouzdanih izvora da one tri mnogo dobre pičke duvaju ko nenormalne, a od istog tog izvora sam čuo da nije hteo da im da vutre za večeras i da nemaju od koga da nabave. Tako da upadam u stan sa 4 paketa, maskiran u medveda i derem se ,,Moje ime je medvedić Lino, svaki dan donesem nešto fino.'' Opaliću barem dve, garant.
