(Čitati glasom Ćiće iz Dnevnjaka)
Ona je Ana. Ima 22 godine i studira književnost. Plava ravna kosa do dupeta i noge do zemlje. Lepa devojka a slobodna, eto jebiga, kaže nema niko normalan. Sedi preko puta tebe, a ti se praviš da je slušaš dok priča o svojim profesorima, likovima što je smaraju, i onoj koleginici što joj ćale dekan, a u sebi se misliš, s kojim bi je parama izveo na treći dejt u Coctail & Lounge bar da nisi uhvatio 4 tekme GG.
Nakon nekih sat vremena i 45 minuta, došao je i taj trenutak. Ona leži na ledjima, ti joj skidaš gaće. Polako ulaziš, kao kući pijan sa slave u 3 ujutru. Tu počinje, fudbalski rečeno, odmeravanje snaga. Malo zadaješ tempo, malo misliš na babu Miru, malo na to šta će Solskjer uraditi sa Mančesterom, kupuješ sebi vreme.
Silaziš sa nje nakon celih 30 sekundi, a ona te umilno pogleda i postavi ključno pitanje:
-Hoćemo sad od pozadi?
-Ajde.
Ona se okreće a ti u neverici, jebote kakvo dupe. Nameštaš se i spremaš se da zablistaš u punom sjaju. Da joj pokažeš kako to radi pravi muškarac. Vidiš da nećeš izdržati dugo, zato već posle prva dva ubačaja krećeš pun gas u Seksaliti.
(ovaj deo teksta pročitati glasom Frenkija Delevre)
: flop flop flop flop flop flop :
: udara šakom o pesnicu da bi što vernije dočarao zvuk :
“Guzovi udaraju, sve puca, ona vrišti “TO TO TO TO”, ja ga vadim, on prska svuda po sobi, po čistoj posteljini, njoj po kosi, po jastuku, propast. A ja zaboravio da su mi u sobi pored tetka iz Bosanske Gradiške i baba Andjuka.”
(Ponovo Ćićo)
Gotovo je. Prevaljuješ se kao vepar na ledja. Ovo je vrhunac tvog života na godišnjem nivou.
Alkoholisani komšija koji se nekako dovuče do ulaznih vrata zgrade, ali dalje - jok!
-I to ti kažem, kako su mi... U jbt, šta je ovo?!
-Ma to otirač, samo preskoči. On tu stalno leži.
-Konju jedan pijani!!! Samo me sramotiš, povazdan ležiš ispred vrata ko neki otirač!!!
Svako vidi glavnu činjenicu našeg vremena. Usled društvenih, religioznih i ekonomskih prilika čovek živi odvojen od žene. Oni nisu naprosto u paralelnim stazama, oni izgledaju kao dva putnika koji su krenuli sa iste stanice; jedan ide polako, drugi žuri kao lud.
Čovek, koliko god slab moralno bio, svejedno se pomiče putem misli i pronalazaka tako brzo da užareni koraci vrcaju iskrama.
Žena, koja zaostaje, ostaje u brazdi jedne prošlosti koju i sama slabo poznaje. Ona zaostaje na našu nesreću, ali neće ili ne može da ide brže.
Što je najgore, čini se da im se ne žuri da se približe. Čini se da nemaju ništa da jedno drugom kažu. Ognjište je hladno, sto je nem, a krevet se smrzava.
Ljudi ne zapažaju dovoljno, ali na malom prijateljskom sastanku, ako domaćica zahteva slatkim nasiljem da se dva kruga stope, da ljudi govore sa ženama, nastaje ćutanje i nema više konverzacije. Oni nemaju zajedničkih misli, ni zajedničkog jezika. Ako ne bi pazili, pored slučajnih susreta, to više neće biti dva pola, već dva naroda.
I onda se u takvoj priči, kao inicijalna kapisla, pojavi bakica iz komšiluka, koja tu priču hiperboliše do beskraja, pomešanu čuđenjem i pronalaženjem razloga "Koji je taj đavo zaslužan da mali ne može naći nešto za kuću". A ti je kuliraš kao FIBA žalbu Makedonije.
Nema tu mnogo pametovanja. Ako imaš bar 30-32 godine a sam podižeš roletnu ujutru, sjeb'o si se, rođače.
-Je li, sinko, zjapi ti kuća prazna, baka gotov grob, a ti... Ko će da ti se penje po basamcima i igra tutumiše? Što ne dovodiš, šta čekaš?
-Čekam Brendford iz iksa i Lejton Orijent iz keca.
-Pa ti prodaj mercedes i kupi keca. Samo nek' dođe.
Misterija koja proganja narod Beograda od kako je izgradjen trzni centar u bloku 70... Vec godinama mnogi mladi umovi sa beogradskih ulica traze odgovor na pitanje: gde se sahranjuju kinezi? Mnoge teorije su postavljene ali se za konacnim odgovorom i dalje traga
Blejac 1: sta mislis brate, gde sahranjuju kineze? ja nikad nisam video grob nekog kineza...
Blejac 2: ma to je sve prevara brate veruj mi... kad jedan kinez umre, drugi dodje na njegovo ime da prodaje papuce i kisobrane i tako u krug... nego smotaj ti nesto, pusti kineze
Reči iz pesme Djordja Balaševića koje proživljavam svakog petka i subote, nekad i sredom, retko utorkom i ponedeljkom, četvrtkom sve češće, posle slava, rodjendana i ostalih slavlja.
Nastavak pesme se razilkuje kod moje majke i kod Balaševića...
Djordje Balašević - Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila...Reče: ,,Prošlo je ko za čas, baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas, pa će ti svirati a ti ćeš birati"
Majka - Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila...Reče: ,, O jebo te ljeb, pa opet si pjano! Kuda si se to valj'o?! Je l' to tvoja krv ili je opet vino?! Gde ti zub crni sineee?! šta ti je sa patikama?! Idi leži odma' da ti ne budim oca!"
Ćale se naravno probudio...
Ćale (Gvozden) - Sine, nemoj ime da pravdam! Ispovraćaj se i leži odma'!
Najcesci pozivni broj nekad, ali i danas, mada manje aktuelnih hot telefonskih servisa. Ne znam da li su ovo namerno stavili, ali je u SFRJ ovo bio pozivni za Zagreb.
Lele, 8000 dinara! Zeno, jel si ti zvala ujka Antima u Australiju?
Nisam, crni Milutine...
(sutradan posle izvadjenog listinga)
Gledaj, sve 041, to je ovaj tvoj ljubi ga majka zvao. Sad cu mu jebem mater.
Kuku, crna ja, pa on je Zagreb zvao...deda mu se u grob prevrce.
je ponovo jedan od volsebnih klisea americkih filmova.Vec je poznato da u frizideru americkog glavnog glumca uvek ima hladnog piva i leda,americki glumac se nikad ne izuva i obuven lezi u krevetu,kad ulazi u kucu nikad ne pere ruke i nikad ne ide da obavi barem malu nuzdu ali tu i tamo prespava u kuci i ujutro se brije.Nikad ne pere zube i ne pljuje penu od kaladonta u umivaonik ali muzevno se brije dok se iza njega seta gospoja umotana u peskir da bi se naglasila seksualna aktivnost prethodne noci.U tim retkim relaksirajucim momentima u zivotu naseg junaka,dok mu je lice nasapunjano a on ziletom tretira fejs obavezno izbija neka frka u vidu telefonskog poziva i tada dolazi do nasilnog prekida brijackog posla.Tako jako zagusti da nas junak ne stigne ni da otvori vodu i spere se a kamoli da dovrsi brijanje nego se prihvata suvog peskira i brise penu sa lica.U sledecem trenutku vec sedi skockan u automobilu i jurca u zariste borbe,obrijan i izbrijan,bez fleka od pene i oderotina i mirise na Brion kroz ekran.
Osoba koja je direktno odgovorna za sund i djubre koje se plasiralo devedesetih.Najveci broj "hitova "je upravo njen.Predpostavljam da je krajem proslog veka pocela da pati od zatvora i posto ne moze da sere,onako kako bog zapoveda,pocela je da se proserava na papiru.Stalni je clan svih zirija na svim takmicenjima i festivalima,sto dovoljno govori o kvalitetu tih manifestacija.Mislim da inspiraciju za sve srceparajuce "hitove",nalazi bas u svom zivotu,kao i cuvenu tematiku(on bi nju da kresne ,a ona mu ne da...Ona bi da se jebe sa njim ,a On je peder ili ima bolju ribu,pa ova dobija spontani poriv da toj boljoj ribi baci vitriol u facu ili da joj iskopa oci).Hriscanstvo je uvek zastupljeno u njenim pesmama,kao i prizivanje Isusa...drugo se i ne moze ocekivati od jedne neprcane kravetine,koja svoje licne frustracije pretace u jeftine stihove za lose pevace.Ona je sablonski stihohlepac i tu zapravo lezi njen talenat,jer originalnost trazi puno vremena i slabija je tarifa.
M.T. je osoba bez koje smo mogli i mozemo,ali je i dalje tu da pise za kojekakve "pevace",koji uveseljavaju veselu dijasporu.Licno bih bio srecan da kravetina dobije blokadu i da ne napise nista ,sledecih bar 20-30 godina
Neizostavni deo svakog odeljenja, to je jedan sjajan lik za zabave ako vam ikada treba pomoć u odabiranju odgovarajuće numere AC/DC za početak neke zabave. Njega lako prepoznajete, po mogućnosti pušta dugu kosu, uvek nosi farmerke i ima izgled nekoga ko je upravo bio prebačen iz vremena kada je roknerol stvarno pržio svetom (tj. iz šezdesetih ili sedamdesetih)... Sa njim uvek možete popiti pivo, zna vam odsvirati sve numere Riblje Čorbe i Bajage napamet, sa jednom rukom iza leđa i zatvorenih očiju. On će vam odgovoriti na svako pitanje vezano za bilo koju rok grupu bez problema, istovremeno vam izdeklamujući istorijat, razlog, motivaciju i tačno vreme u sekundu kada je ta grupa objavila neku određenu pesmu. Ali kada ga pitate nešto u vezi matematike on će vas pogledati kao krava šareno tele...
Rokeri nažalost polako odumiru, zamenjuje ih vrsta ljudi koji jedino slušaju muziku zato što je popularna. Problem leži sa njima jeste što se jedino ponašaju kao rokeri kad god ih i dalje pitate za matematiku, za sve ostalo ukoliko grupa nema svoje sopstvene akcione figurice, neće ni da čuju za nju...
Ono što će svaku majku da štrecne, probudi iz dubokog sna, da je natera da pogleda kroz prozor i da odmah pomisli na ono najgore ukoliko joj se dete još nije vratilo kući.
-Kevo lezi, kući sam, stigo sam još pre sat vremena, nisam hteo da te budim spavala si.
-Dobro je već sam pomislila svašta....neko se dernja napolju ko da ga kolju
