Mek k'o dekin...
Jedinica mere za mekoću materijala ili mekanost osobe.
A: Vidi kol'ki je onaj tip, u zubima da nas nosi svu trojicu!
B: Mmmm ne... Gruja, znam ga. Bakin kolač, mekan je do jaja.
A: Jesi je opalio sinoć?
B: Nisam, jebi ga.
A: Što bratori, pa im'o si potpuno čistu teritoriju!!!!
B: Ma nije to, nego... Nije ni važno....
A: Aaaaaa, Bakin kolač, mek k'o dekin! Pa što ne ćutiš, nije to sramota, može svakom da se desi (hehehe)
Srednjovekovna prosvetiteljska misao koja je sa istoka u naše krajeve stigla autoputem mudrosti.
Poimanje kolača u Srba je misteriozno i podrazumeva savršenstvo ma koji kolač bio u pitanju, od slavskog i česnice do ugljenisanog patišpanja. Spomeneš kolač i domaćinstvo usklikuje s ljubavlju, znano je.
Zato nije čudno što se opisivanje vrhunca ukusa, gurmanluka i generalno blagoutrobija objedinjuje u poređenju sa kolačem.
-Valja li taj kačamak?
-Ih valja li! K'o kolač!
Kec u školi.
Majka: Šta je moj lepi sinčić doneo kući osim ranca?
Sin: Kolac kevo, kolac.
M: Kakav kolac?
Sin: Hrapav, glogov..
M: Šta pričaš ti?
S: Ma kečina kevo.
M: Ijuu, pa iz čega?
S: Ma hemičar mi zabo kolac, jebo ga neki Mendeljejev.
Majka (u sebi): Bar se ne drogira...
Klin čorba među poslasticama, vrlo popularno kulinarsko instant-delo srpskih domaćica u doba krize i nestašice, da ne kažem slatkiš sa višedecenijskom tradicijom. Kada se Nestle viđao samo ako prekoostane komšiji kojem je ćale u Švapskoj, a Dr Oetkera nema ni za lek, tu je ovaj pečeni amalgam brašna, šećera, džema i ostataka dana: može suvo grožđe, kašičica kakaoa, dve-tri sočne psovke i eto konditorskog Frankeštajna. Izgledom baš i nije tiramisu, ali ukusom zato tek nije nešto, a ako ga malo prepečeš, mučiš se posle da ga polomiš ko keva lebac u “Negde u zemlji snova”. Ipak, kad nema bolje, valja.
1999. godina
- Uf, opet sirena.
- Jebeš je, neću ponovo u onaj buđavi podrum, pa nek’ mi krstare u dupe. Pristavi kafu, da razbacimo karte. Je l’ ti baba kući?
- Gleda Smaraldu u drugoj sobi: istrošile joj se baterije na sluški još pre mesec dana, nema ona pojma da svira uzbuna. Stavljam kafu, imamo i embargo kolača od juče!
- Jupiii!
Čvrsta masa koja se podigne na komu u buretu pre pripreme rakije.
- Sinko, pekla baka kolače, 'oćeš da ti serviram?
- Mojne baba, nisam ti ja za te slatkarije, daj bolje ono što je deda pek'o jesenas...
Slatkiš koji proverava šta to ima u čorbi kad nju prvu serviraju,a njega poslednjeg.
Poduži, drveni (najbolje je glogov), zašiljeni instrument, patentirani izum turskih osvajača. Prvi deo njegovog imena naglašava dodatni bol koji oseća žrtva koja biva nabijana na isti. Takođe, jedina stvar koju bi poželeo podužoj listi ljudi (ako smem da ih nazovem ljudima): celom sastavu Tokio Hotel-a, pogotovo ONOJ Billu, svim fenserkama i seljačinama, svim Zvezdama Granda na okupu, estradnim zvezdama... Ima tu još, da ne dužim, shvatate poentu...
Uh, što bi voleo da vam pokažem primer...
Dobro zatesan, nauljen i podmazan ražanj.
Jednostavan uređaj, preteča bar kod čitača, koji je nekad posedovala svaka pristojna samoposluga. Elegantna kombinacija drveta i metala, sastojala se iz daščice veličine 8cmx8cmx2cm i, u nju zakucanog, eksera dužine minimalno 10cm. Postavljen, šiljkom eksera na gore, nalazio se uz samu kasu i predstavljao je kasirkino sekundarno sredstvo za rad. Na njega su se (da prostite) nabijali zeleni ili roze papirići preko kojih su mesar i kasirka komunicirali o ceni čajne kobasice koju kupujete.
