Američki pisac, začetnik krimi žanra (priča u kojoj detektiv rešava slučaj na osnovu novinskih članaka), dao doprinos žanru fantastike. Svrstavaju ga u romantizam ili realizam, oko čega postoji diskusija. Možda je najbolje reći za njegove priče da su gotski realizam, jer se bizarni i čudni događaju pokušavaju objasniti racionalno i naučno. Naravno, reč je o onome što se u prvoj polovini XIX veka smatralo naukom (priča u kojoj se čovek koji umire od tuberkuloze hipnotizuje 'mesmerovim postupkom', pa onda kada se pokuša njegovo buđenje posle 6 meseci odjednom istruli). Osim priča pisao je i pesme. Si claro, Gavran (The Raven) je najpoznatija, Anabela Li je takođe pri vrhu (inače korišćena kao lik u jednoj epizodi Martija Misterije). Veoma zanimljivo: U eseju pisanom 1848, objasnio je big bang 80 godina pre odgovarajuće teorije.
Ghastly grim and ancient raven wandering from the Nightly shore- Tell me what thy lordly name is on the Night's Plutonian shore!" Quoth the Raven, "Nevermore." Murders in the Rue Morgue someone call the Gendarmes Murders in the Rue Morgue flee before the killers go free (Iron Maiden version) ... i ovo je prava definicija za ispunjavanja dnevne kvote od pet komada!
Dizajnerski valcer sa nameštajem. Koristi se da bi se velike i teške stvari pomerale tako što im se naizmenično pomera jedna, pa druga strana. Kod pomeranja frižidera i visokih polica izgleda kao da nosač pleše sa njima.
Prošle godine se neki tim arheologa hvalio po svetu kako su posle sto i kusur godina konačno rešili misteriju kako su one kamene glavonje sa Uskršnjih ostrva postavljene na svoja mesta. Došenkali ih. Bravo arheolozi, to bi vam svaki fizikalac objasnio za dva minuta i flašu piva.
Narodna mudrost. Prosle godine upucena mi izreka posto sam izvodio neko ludilo. Vrlo lepo otreznjuje ukoliko se uputi ljudima koji ce je skapirati i primeniti nauceno.
Sedimo na krovu moje kuce, cirkamo pivo, brojimo oblake: -Brate, bedak mi je, riba je vec overavanaaaa...jedno miliJon puta! -Od biraca nema jebaca, matori... -Brate! Pa ti si objasnio!!! Ajde bezi kuci, smetaces...
Krajnji stadijum zagorelosti. Ne može više. Kraj. Apokalipsa. Ende.
Burzum je to lepo objasnio, ali nije opisao šta bude kada se pređe finalni stadijum. Kada dođeš do toga da ti se toliko skupilo i imaš osećaj da bi i nekoj suvoj veverici poput Kandić Nataše mogao da napraviš naslednika tu je kraj, da ne kažem svršetak.
Čuju se potresi i samo čekaš kad će kataklizma kao u Pompeji. Totalna anihilacija posle koje se pepeo sleže satima a posledice se osećaju godinama.
I veoma važna činjenica, do ovoga se ne dolazi bilo kakvom rendom tenzijom. Ne ide to tek tako, daj šta daš. Tek kada se fokusiraš na specifičnu baklavicu, onu koja je moguća pobednica možeš da se dovedeš do ovog moda tetrebstva i zaluđenosti.
-sorry, how do I get to fortress? -aeea ju gou :mahanje rukama na sve strane uz mucanje englesko-srpskog: -tnx o.O -e jesi poligota, ni ja mu bolje ne bi objasnio...
Kako je *her Burzumto lepo objasnio,fjuneral dum* je veoma, veoma spora vrsta muzike. Recimo da je toliko spora i umrtvljujuća, da Stiven Hoking deluje veoma živahno.
Elem, poenta svega je da zaista treba da budeš baksuzni mag i da završiš na nekom dešavanju (iliti hepeningu, kako se sada to moderno zove), svirci, rođosu ili nekoj drugoj proslavi gde je atmosfera jednako smorna kao u staračkom domu petkom uveče.
Depresivna atmosfera, stondirane jedinke svuda naokolo, bedak toliko opipljiv da ti se čini da se svom svojom težinom oslonio na tebe i pritom ti priča svoju životnu priču monotonim, jednoličnim glasom koji uspavljuje. Prožima te celog dok ti se oči sklapaju.
Sigmund Frojd, otac psihoanalize je poznati psiholog sa početka XX veka koji je, u tada novoj psihologiji, otkrio odbrambene mehanizme, redefenisao libido u osnovni ljudski nagon i bavio se analizom snova. Nastanak ideje Boga Frojd je objasnio tako što kao jako mali osećaš sexualnu privlačnost prema majci, i stoga osećaš ljubomoru prema ocu koji diktira sva pravila tvog ponašanja do prvih svesnih činova. Jednom kada odrasteš osećaš potrebu za tim vodjstvom, i lik oca se preslikava u ideju Boga. Frojd je ušao u naše glave i pokazao nam da smo sexualne životinje u svojevrsnom kavezu i da je mnogo stvari koje radimo posledice neostvarenih sexualnih ambicija. Ove teorije postigle su neslućen uspeh medju naučnicima. Medju običnim narodom primljene su sa stavom: "Ma kome ti da se loži na kevu, sexualno isfrustriranu edipovcu jedan jevrejski??" Otud i ovaj post pod neko. Vi odlučite da li ćete verovati psiholozima ili glasu naroda...ni meni ni Forjdu ni iz džepa ni u džep - on je mrtav, a moja mama jes' lepa žena, ali ne vidjamo se često...
Čovek se oduvek služio religijom kako bi njome objasnio sve njemu nerazumljivo i nedokučivo. Zamislimo svet, gde je ova pojava i nastala, čoveka koji je tek evoluirao i počeo da shvata svet oko sebe. Tim prvim ljudima je čudo bilo i sunce koje svaki dan izlazi, i kiša, i ostale manifestacije prirode. Kamoli ako se desi da neko iz čopora nastrada, npr.od groma, kako na to da gleda takav čovek? Nikako! Eto neko, nešto ga je kaznilo...nije bio dobar, svi bi to pomislili. A jednostavno čovek je glup, bio i ostao, svaka 'viša sila' ga zavara, slaže. Tako je i dan danas. Samo što mi jedna stvar u svemu tome nije jasna, kako to da gotovo uvek strada onaj dobar čovek, a 'govna' uvek 'isplutaju'? Nažalost, ova pojava, religija, opstaje, tik uz glupost čovekovu, i čini mi se trajaće dok je i nje. Nekako ne idu jedna bez druge.
