Kako je her Burzum to lepo objasnio, fjuneral dum je veoma, veoma spora vrsta muzike. Recimo da je toliko spora i umrtvljujuća, da Stiven Hoking deluje veoma živahno.
Elem, poenta svega je da zaista treba da budeš baksuzni mag i da završiš na nekom dešavanju (iliti hepeningu, kako se sada to moderno zove), svirci, rođosu ili nekoj drugoj proslavi gde je atmosfera jednako smorna kao u staračkom domu petkom uveče.
Depresivna atmosfera, stondirane jedinke svuda naokolo, bedak toliko opipljiv da ti se čini da se svom svojom težinom oslonio na tebe i pritom ti priča svoju životnu priču monotonim, jednoličnim glasom koji uspavljuje. Prožima te celog dok ti se oči sklapaju.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Pusti Tarju pa d'izginemo :)
+