Posebna vrsta Afroamerikanca, ustvari on i nije Afroamerikanac jer njegova čamuganština je prejaka da bi živeo uobičajeno, imao porodicu, šljakao i bio klasičan član društva. On nije ni crnja iz bleksploitejšn filova iz sedamdesetih kojem se močuga neslućenih razmera diže samo na ženke bele puti. Nije da je njegova močuga manja, može da bude samo još veća i još neslućenija.
On je dete sa ulice, ulica ga je othranila i naučila životu. On nije samo crne puti i ponosan na svoje poreklo već je crnji od uglja iz Kolubare kombinovanog sa obrazom bivših vlasnika pre poništavanja privatizacije. Svoj prvi kvoter je pretvorio u polutku sa šest godina da bi imao da jede hleba, i tada je otprilike shvatio da je njegov poziv u životu da bude čamuga. Nosiće samo najteže platinaste sindžire oko vrata, voziće samo najmoćnije pastuve modenske izrade, imaće samo najmoćnije ozvučenje u kolima koje je uvek pojačano do daske, jebaće samo najrasnije čamuganke koje su isto tako čamuga kao i on.
Takođe sastavan deo svakog čamuge je njegova ekipa ostalih čamugana, takozvanih podržavajućih čamuga. Oni su tek u treningu da postanu trve čamuge i tu su da ga podrže u svemu, da mu odgovore kad im kaže "Moje čamuge". Ali on ipak bira da svoje bitke bije sam jer tako ga je ulica naučila, da nikome ne veruje. Još jedna zanimljiva stvar je da čamuge obožavaju da nose belu garderobu i time ističu ponosno svoje čamuganstvo.
„praziluk iz dupeta“
Tačno ta rečPraziluk iz dupeta2 definicije →
To je naizgled mirna devojka, čiji roditelji smatraju vrhuncem uspeha to što im ćerka odlazi na studije u Beograd. Ona je štreber, da bi upala na budžet i dobila mesto u domu. Svaki položen ispit slavi cela familija, kao da je otkrila lek protiv side, ili vremeplov. Uglavnom se druži sa studentkinjama koje takođe nisu iz Beograda, jer ni sama sebi ne sme da prizna da ima kompleks od devojaka iz glavnog grada. U početku je izgubljena, ali se vrlo brzo zaljubljuje u Beograd. Bolji je student od većine Beograđanki, jer mora da zadrži mesto u domu. Noćni život joj se posebno dopada, ali po stajlingu se uglavnom vidi da nije živela u gradu, ali je ona ubeđena da se super skockala. I, nema teoretske šanse da joj objasniš da to nije kul.
Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.
Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.
Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.
Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.
Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.
Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.
Obična, lokalna kafana u kraju, drvene klupe i stolovi, na zidu dve slike, jedna nekog igrača Partizana iz osamdesetih, jedna igrača iz Zvezde sedamdesetih, retro, crno-bele, ali u reprezentativnom su dresu, da se ne ljute ni jedni ni drugi, četiri drugara, malo zarasla u bradu, blago raščupani, kežual obučeni, normalni, jedan je malo deb'o, ostali nisu. Jedan nosi dres reprezentacije, dvojica karirane košulje različitih boja, a poslednji nosi duks pesak, bež, oker ili tako neke boje koje ni ne razlikujem. Trojica su u pantalonama malopre pomenutih boja, jedan je u farmerkama. Debeli obavezno u pantalonama i zaboravih da napomenem, njemu se može desiti da ipak bude jedini obrijan, ne znam zašto.
Na plazmi koja jedina malo ruši sliku retro-rustičnosti, ali je kul, piči neka tekma reprezentacije. Neki naš igrač je u šansi. Sva četvorica počinju da se nešto krive. Tenzija raste. Deru se "Ajde" i tako nešto u tom fazonu. Razrogačili su oči. Debeli briše znoj sa čela. Počinju da stežu jedan drugog za ruke kao homoseksualci. Sada tenziju možeš već nožem da sečeš.
Ispred njih staje vr' pička i pita 'oće da je sva četvorica jebu. Oni je sklanjaju jer ne vide TV. Debeli je gađa čipsom. Naš igrač još tamo dribla, sada već petog protivničkog igrača. Gotovo sigurno će gol da padne.
Najlepši od njih, onaj sa kariranom košuljom i u farmerkama baca ribi mig u trenutku kada pada gol. Skaču, grle se, ljube i urlaju stežući pesnice. Leti čips na sve strane, a debeli je sada klek'o.
Na kraju ide kadar gde se kucaju flašama, a riba je ispod stola, potpuno očarana njihovom muškošću i kuloćom, pristala je da se igraju kamene face. Debeli se osmehuje. Provalili su da njemu blajva.
il' si jelen, il' nisi.
Nešto što se vidi unapred jer pogled iz aviona predviđa nešto u šta se nesvesno upuštaš zbog identifikacije sa okruženjem. U životu je najbolje biti na distanci, tada se najbolje vidi.
Poređenje koje se koristi da pokaže kako neka radnja ide glatko, dobro, bez ikakvih problema, da je bolje ne bi valjalo.
- Brate, šta misliš Arsenal-Mančester. Šta tu odigrati?
- Buraz tu ide kec, ma ko deca iz škole.
--------------------------------------------------
- Joj al je dobro ovo Zaječarsko pivo, ala ide ko deca iz škole!
Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.
Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.
Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade.
Blejd četiri jebe mačem
na basamcima nekad plačem.
Čiča Dražo šta da radim
Ne znam sine jebigaa.
Venerične bolesti.
On ume bolje od tebe. On ume mnogo bolje od tebe, zato neće dozvoliti da ti uradiš svoj deo, već će ti ga oteti iz tvojih nespretnih ruku. Košarkaškim rečnikom, on je all round igrač. Oskar Robertson u njegovoj tripl dabl sezoni. U isto vreme može da bude i nadrkani oficir, ofucana šuplja cokula, prima balerina, nespretni pandur, hiperaktivni klovn na dopu ili zen Deka Papučić, koji prepun životnog iskustva savetuje praznoglavu Nanulinu da ne pere dupe u uzburkanom moru. Ako igra fudbal, centrira sam sebi, jer ništa ne prepušta slučaju. Njegov id u dodiru sa spoljašnjim svetom, stvara tetraekstrahiper ego.
- Sofija, jebemumater, kako misliš da tako upališ vatru? Slušaš li ti Tozovca? Vidim da ne. Prvo suva drva, pa tek posle ova vlažna. A i ti, Bane, kako si, bre, iscepao ova drva, rekao sam što sitnije, sad treba da čekamo sat vremena da se od ovih panjina napravi žar pa da sipamo ćumur. Koji je ovo ćumur, sunce ti jebem? Stole, brate, zašto ovaj bugarski na sniženju, ima da smrdi ko da palimo gume. Joooj, aj bešte tamo za sto, ja ću sve ovo da sredim ponovo. Idite, špricajte ćevape i pravite pljeske...Jao, ne tako, zaboravili ste luk da uvaljate. E, aj sklanjajte se tamo, ja ću, idite postavite sto, nesposobnjakovići...Sofijaaaa, viljuška ide sa leve strane, arrrrghhh!
- E, care, aj ti lepo i jedi sam da ti ne remetimo one man show, mi se vraćamo u grad, pa ćemo da svratimo u neku ćevabdžinicu da hasamo.
- Ok, nije frka. E, idite onim drugim putem preko brda, da izbegnete blato, jebiga, ovde je dolina, kiša je padala danima, pa se sva voda slila. Saću da vam pokažem kuda...
- Goni se, bre, u pičku lepu materinu, kretenčino nadobudna!
veoma kontraverzna recenica koja se primenjuje kad se igra zmurke.....znaci da neko moze da se zapljune i iz daleka ali ne funkcionise kod svih....ako si jaci od ovog sto zmuri onda imas sanse al ako si slabiji dobices samo odgovor da to ne vazi i mozda samarcic ako se zakomplikuju stvari
- Kazemo kada vidimo zgodnu devojku, gotivnu osobu, dobar auto, ili krajnje praktican predmet koji bez teskoca sluzi potrebi za koju je napravljen (upaljac):
(obicno ovaj izraz razumeju samo muskarci)
lik1: Brate imas upaljac ovaj nesto nece majku mu!
lik2: Pa naravno da nece taj za kusur sto si uzeo, uzmi ovaj "krese iz prve".
-
Klosar1: Vidi lika kako je sredio auto...
klosar2: Ma 'es.. Moj je bolji...
klosar1: Ma idi upucaj se, njegov bar krese iz prve ...
-
(decko sedi sa drugaricom na kafi, i paznju mu odjednom privuce super-zgodna-jebozovna riba koja prolazi pored)
drugarica(ljuta): U sta gledas!? .... pogledaj je, ne lici ni na sta!
on: ne znam sestro, .... ova krese iz prve ...
drugarica(okrece se): Sram te bilo!
on: ?!?!
-
Kad Wuk Karadzhitcsh prvo počne da od muke centrifugira u grobu zbog kvazi pravopisa internetskih klinaca (web kids), a autori i komentatori ne prestaju da vrte nove besmilice na tu temu i to takvom brzinom, da Wuku ne preostane ništa drugo, nago da se katapultira iz groba kako bi našao svoj mir bar u svemiru.
